Vrednost crnog zlata najmanja u poslednje četiri godine
OPEK nemoćan da zaustavi pad cena nafte
Autor: I. Bajrić , T. Trikić | Foto:AFP | 22.12.2008. - 05:00


Dok globalni finansijski potresi bacaju na kolena industrijske gigante i izazivaju masovna otpuštanja radnika, dubinu ekonomske krize potvrdila je krajem prošle nedelje i nemoć kartela svetskih proizvođača nafte da zaustave sunovrat cena crnog zlata na svetskim tržištima. Organizacija zemalja proizvođača nafte (OPEK) donela je odluku da rekordno smanji proizvodnju, ali je uprkos tome cena nafte nastavila da pada do najnižeg nivoa od februara 2004. Barel sirove nafte vredeo je u petak manje od 33 dolara.

OPEK koji kontroliše oko 40 procenata svetske nafte najavio je smanjenje proizvodnje za još 2,2 miliona barela dnevno. Ovo je od septembra već treća odluka o smanjenju dnevnog obima proizvodnje za ukupno 4,2 miliona barela ili pet odsto od sadašnje ukupne svetske potrošnje nafte.
Milan Simurdić, analitičar Foruma za međunarodne odnose, objašnjava za „Blic” da je pad cena nafte rezultat „začaranog kruga recesije”, koja je izazvala drastični pad potrošnje i potražnje za naftom. „Potrošači se zbog krize prvo odriču automobila, što je i automobilsku industriju dovelo na ivicu propasti”, navodi Simurdić. Pored toga, dodaje analitičar, cenu nafte obara još čitav niz drugih faktora, od globalnog otopljavanja, preko rekordno visokih američkih naftnih rezervi, pa do toga da je zbog berzanskih potresa poskupeo novac i prekinute špekulacije sa naftom. „Nema ni većih geopolitičkih rizika, koji umeju da dignu cenu i za 10-15 odsto”, kaže Simurdić i podseća da je letos, u vreme rata u Gruziji zbog Južne Osetije Aleksej Miler, prvi čovek „Gasproma” predviđao da će cena nafte do kraja godine dostići 250 dolara za barel.
Naš sagovornik, međutim, veruje da će se vrednost nafte oporaviti čim prođe vrhunac ekonomske krize. Pad cena nafte takođe destimuliše istraživanja u nova nalazišta, kao i u alternativne izvore energije i nekonvencionalna goriva, što znači da će nafta u bliskoj perspektivi opet postati tražena roba, smatra analitičar.
Predstavnici OPEK su izjavili da je „duboko globalno ekonomsko propadanje dovelo do pada potražnje nafte i pada cena bez presedana”. Zaključeno je da količina sirove nafte koja izlazi na tržište znatno veća od trenutne potražnje. To pokazuje činjenica da su zalihe u zemljama članicama OPEK znatno iznad svog petogodišnjeg proseka i da će nastaviti da rastu.
Generalni sekretar OPEK Abdula Salem al Badri smatra da je „pravedna” cena barela nafte pod aktuelnim ekonomskim uslovima 70 do 90 dolara. Badri je na međunarodnoj energetskoj konferenciji u Londonu ocenio da bi ta cena bila prihvatljiva za potrošače, a istovremeno omogućila zemljama proizvođačima nafte da dalje investiraju u razvoj naftne industrije.
Zasad, međutim, svetska tržišta nisu reagovala na smanjenja proizvodnje OPEK. „Oni koji su pesimisti kada je reč o globalnom svetskom tržištu i izgledima za potražnju nafte, smatraju da smanjenje proizvodnje nije dovoljno, a ostali čekaju da vide hoće li OPEK održati reč”, kaže Majk Vitner, šef odeljenja za istraživanje nafte u „Sosijete ženeral banci”. Vitner napominje da je smanjenje snabdevanja naftom koje je OPEK najavio u novembru tek sada počelo da se pokazuje u isporukama i zalihama.
Čak se i Vašington zapitao da li će članice OPEK u potpunosti ispuniti najavljena smanjenja. „Nije jasno da li će akcija OPEK biti delotvorna, uzimajući u obzir promene u potražnji na globalnom nivou i sposobnost članica ove organizacije da zadovolje zadate ciljeve”, objasnio je Toni Frato, portparol Bele kuće. „Ali, bez obzira na to, OPEK ima obavezu da redovno snabdeva tržište i da razmišlja o stanju globalne ekonomije, tako da su napori da se ograniči korist od manjih cena energenata kratkovidi”, rekao je on.

I Rusija smanjuje eksploataciju nafte
Ako cene nafte ostanu ovako niske, Rusija će iduće godine smanjiti eksploataciju ovog energenta za 320.000 barela dnevno, izjavio je na samitu OPEK u Alžiru Igor Sečin, vicepremijer. Inicijativa Rusije će, kako se očekuje, pomoći da se podignu cene nafte na svetskom tržištu. Sečin je upozorio da će niske cene izazvati pad investicija u nova nalazišta, što će dodatno smanjiti eksploataciju. Ruski vicepremijer je, međutim, odbacio predlog naftnog kartela da se njegova zemlja priključi OPEK i rekao da je Rusija spremna da postane stalni posmatrač. Pored toga, strane su se dogovorile da formiraju zajedničku grupu koja će poboljšati koordinaciju aktivnosti.


Cene nafte i proizvodnja OPEK
Dvanaest zemalja članica Organizacije za izvoz nafte dogovorile su se oko rekordnog smanjenja proizvodnje od dva miliona barela dnevno, dok su Rusija i Azerbejdžan, koje nisu članice, izjavile da su spremne da smanje sopstvenu proizvodnju za oko 300.000 barela dnevno.



OPEK proizvodnja sirove nafte (miliona barela dnevno)

Izvor: Blic

Ispada da u skladu s novonastalim događajima....Bosanci bi trebali gradit piramide...a ostavit se traženja nafte....nije više isplativo...

Ljudi normalno je da zimi opada cena zbog potraznje jer je jako mala, pokrenite malo mozak, svako leto skoci jer sve vise radi, duzi su dani vise se vozi a zimi se manje radi.

Da ali pad cene sa 140$/bl na manje od 40$/bl nije zbog promene godišnjih doba, ne bi OPEC ovako drastično reagovao da je to normalna sezonska oscilacija ...

Rusija za formiranje kartela izvoznika gasa
Era jeftinog gasa je završena
Autor: T. Trikić | Foto:AFP | 24.12.2008. - 05:00

U jeku sve glasnijih strahovanja Evrope za energetsku bezbednost, Rusija je pokrenula inicijativu za formiranje stalne organizacije zemalja izvoznica gasa, koja budi strah od uspostavljanja gasnog monopola na snabdevanje i cene gasa. Dodatni razlog za zabrinutost dao je i ruski premijer Vladimir Putin, koji je na sastanku šefova diplomatija zemalja proizvođača nafte u Moskvi upozorio da je prošlo doba jeftinog gasa.

Postojeća nalazišta gasa se troše, rastu izdaci za istraživanja, eksploataciju i transport gasa, a to znači da bez obzira na poznate probleme finansijske prirode, epoha jeftinih energenata prolazi, objasnio je Putin.
„Potrebni su zajednički napori svih zainteresovanih strana da regulisanje (tržišta) bude stabilnije, da se uspostave pravila igre koja se neće menjati u Putin i Aleksej Miler žele da
sedište organizacije bude u Rusiji

doglednoj budućnosti”, ocenio je on, uz napomenu da u činjenici da proizvođači i izvoznici gasa žele da razviju partnerstvo na tržištu gasa „ne treba tražiti nekakvo podvodno kamenje”.
Energetska bezbednost, poručio je on, biće održiva samo ako stimuliše očuvanje neophodne eksploatacije resursa, jer i proizvođač i potrošač moraju biti sigurni u sutra.
„Nije tajna da je u Evropi jedan od glavnih faktora koji ometaju realizaciju infrastrukturnih projekata neizvesnost u pogledu pravila igre na tržištu”, požalio se Putin. On se osvrnuo i na česte optužbe da Rusija koristi energente u političke svrhe.
„Ne smeju se politički instrumenti koristiti za rešavanje energetskih problema, ne sme se manipulisati pojmovima bezbednosti i energetske stabilnosti, ni u čijem interesu”, podvukao je ruski premijer.
Prema zamisli Rusije, forum zemalja izvoznica gasa (GECF) treba da postane stalna organizacija sa statutom i sedištem, čija će struktura predstavljati interese proizvođača i izvoznika gasa na međunarodnoj sceni i formulisati usaglašen stav njenih članica o najvažnijim pitanjima stanja i perspektiva razvoja gasnog tržišta.
Putin je predložio da sedište organizacije bude u Sankt Peterburgu, ali se s time nisu složili predstavnici Irana i Katara, koji su ponudili svoje zemlje za centar organizacije.
Rusija tvrdi da su preterane spekulacije da joj je namera da formira „gasni OPEK”, pandan kartelu zemalja proizvođača nafte, i da bi glavni cilj organizacije bio da u doba globalizacije gasno tržište učini predvidljivijim.
Aleksandar Medvedev, prvi zamenik šefa „Gasproma”, objasnio je da cilj foruma izvoznika gasa nije „gasni OPEK” niti regulisanje cena gasa. Nisu ni u kakvoj direktnoj vezi cena gasa i objedinjavanje izvoznika tog resursa u organizaciju, naveo je Medvedev.
„Cene gasa formiraju se po svojim zakonima”, napomenuo je zvaničnik „Gasproma”.
Drugačije mišljenje izneo je Rafael Ramires, ministar energetike Venecuele, koji smatra da organizacija zemalja izvoznica gasa treba da se formira na istoj osnovi na kakvoj se nekad formirao OPEK.
„Vidimo mogućnost da se izgradi solidna organizacija koja će u osnovi imati iste principe koje ima i OPEK”, naveo je ministar. On je izneo stav da organizacija zemalja izvoznica gasa treba da odredi „pravedne cene” ovog energenta.
Forumu su prisustvovali Alžir, Bolivija, Brunej, Egipat, Indonezija, Iran, Libija, Malezija, Nigerija, Katar, Rusija, Trinidad i Tobako, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela.

Gasni spor brine Evropu
Ruski „Gasprom” upozorio je evropske potrošače da su mogući poremećaji u isporuci gasa zbog spora sa Ukrajinom. „Nije isključeno da zbog sadašnje pozicije ukrajinske strane i nekih njenih akcija dođe do poremećaja stabilnog snabdevanja Evrope gasom”, naveo je Viktor Zupkov, prvi zamenik ruskog premijera i predsednik „Gasproma”. Ukrajinski „Naftogas” duguje preko dve milijarde dolara ruskom gasnom gigantu, koji je zapretio da će joj zavrnuti slavinu za gas ako hitno ne namiri dugovanja. Viktor Juščenko, ukrajinski predsednik, rekao je prošle nedelje da je njegova zemlja uplatila ruskoj strani milijardu dolara za potrošeni gas. Moskva je upozorila i da bi cene gasa za Ukrajinu mogle da se povećaju na 400 dolara za hiljadu kubika sa sadašnjih 179,50. Rusija pokriva jednu četvrtinu evropskih potreba za gasom, a 80 odsto te količine ide preko Ukrajine. Odnosi Ukrajine i Rusije već tradicionalno se na isteku svake godine zaoštravaju zbog gasa, a zbog sličnog spora Moskva je pre tri godine nakratko prekinula isporuku gasa susedu, što je poremetilo i dostavljanje gasa u nekoliko zapadnoevropskih zemalja.



Izvor: Blic

U pravilu u zimi bi trebalo bit veća potrošnja...da ti nebude ladno....

Dal se bar sad ljudi mogu složit da je stvar u špekulantima...?


Čini se da ipak gradimo terminale ukapljenog plina...

Čini se da je Kina vukla mnogo resursa za olimpijadu. Osim toga pobedio je obonga koji je obećao da će otpečatiti svoje rezerve ako ga budu ucenjivali mufljuzi i eto ti odman pad cene.

Ma da su je i trošili ko vodu nemogu takav rast cjene uzrokovat...kupnja nafte danas je klađenje u cjenu koja će ona bit za mjesec dana...dva tri...i est.

Ako ja stavim milijarde da barel bude 150...e vala...ima da bude treći svjetski ako treba.

Pa pazi, ugurali su svet u recesiju preko cene nafte i čelika. Da je probušeni napao Iran otišla bi nafta i na 240. A ne zaboravi probušeni je lično naftni magnat.

Svjet tek ulazi u recesiju...mnogi koji su dizali cjene zbog nafte...i kukali....sad im ne pada na pamet da ih spuštaju...ovo što se provodi je bezobrazni ekstraprofit...a ljudi su i dalje masa unatoč svim mogućnostima koje moderno društvo daje.

Dal misliš da je zbog recesije manja potražnja za naftom...ili je opće mišljenje da se manje nafte troši?
100 dolara više plaćali smo samo zato jer su se investitori poslje talibanskog šetanja kroz trgovačke centre..odlučili igrati na tržištu nafte...

Banalan primjer kako ja mešetarim...radiš u firmi..aka broker...i dobiješ nalog za kupnju puno dionica...ond nazoveš strinu, tetku i svu rodbinu i prijatelje da kupe te dionice...treći dan ti u miliunskim iznosima uzmeš tu dionicu...a tvoja baba i ostala rodbina preko noći obrne lovu....poanta da poduzeće nije poslovalo ništa bolje ili lošje...nego počele se kupovati njihove dionice...koje vrjede jednako...a na tržištu puno više...jer je velika potražnja...ovo možeš radit na našim burzama s puno manjim iznosima bez problema...slično veliki igrači rade s naftom...a najviše je izgubila srednja/viša klasa(platežne moći) koja je malo htjela ući u naftni biznis