Vojska Srbije uskoro će se pojačati za 2.000 vojnika, a namera državnog i vojnog vrha da osnaži oružane snage staviće tačku na višegodišnji trend smanjenja ljudstva. Državi je, imajući u vidu rizike kojima je izložena, potrebna jača vojska, mada analitičari ukazuju da suva brojka ne znači mnogo.
Prema najavama Ministarstva odbrane, vojnički stroj će novom sistematizacijom biti brojniji za oko 1.000 pripadnika, koji će na dužnosti u Vojsku Srbije preći iz Ministarstva odbrane, gde su do sada bili raspoređeni.
Druga polovina predviđenog broja biće popunjena profesionalnim vojnicima preko konkursa. Oružane snage Srbije tako će izaći na broj od okruglo 30.000 pripadnika, što, prema uobičajenim standardima, odgovara broju stanovnika i površini teritorije.
Pomalo neočekivani potez o “postrojavanju” još 2.000 vojnika u Ministarstvu odbrane objašnjavaju promenama u spoljnoj politici, kao i većim bezbednosnim rizicima u okruženju. Prema obrazloženjima iz vrha države i Vojske, samo snažna vojska može biti garant mirnog rešenja problema Kosova i Metohije. Uz to, kako se ističe, jačanje oružanih snaga neće dodatno opteretiti budžet, jer će sve promene biti finansirane zahvaljujući uštedama i domaćinskom poslovanju Vojske.
Odluka o prekidu oseke vojničkog sastava poslaće u istoriju i Nacrt strategijskog pregleda odbrane iz 2006. godine, koji je predviđao postepeno smanjenje ljudstva do tada “idealnih” 21.000 vojnika. Kako je objasnio ministar odbrane Dragan Šutanovac, ovaj nacrt je nastao u drugačijim prilikama, koje su se dve godine kasnije prilično izmenile.
- Država je u to vreme bila opredeljena za evroatlantske integracije i orijentisana ka NATO - naveo je Šutanovac. - Vlada Vojislava Koštunice je zemlju uvela u Partnerstvo za mir, posle čega je doneta odluka o neutralnosti. Zbog svih promena, mora se menjati i odnos prema odbrani.
Proklamovana neutralnost, iako neprecizna i u mnogim segmentima nerazrađena, podrazumeva i potrebu za jačanjem oružanih snaga, ali i veća ulaganja u vojni budžet. Zaokret sa puta ka evroatlantskim integracijama znači i oslanjanje na sopstvene snage i resurse. Neutralna uloga utoliko je složenija ukoliko se uzme u obzir pojačavanje armija susednih zemalja.
Primera radi, vojni budžet Hrvatske već godinama raste, pa se može očekivati da ova zemlja uskoro dobije snažnu i dobro opremljenu armiju. Poseban slučaj je Albanija, koja ima potpisan bilateralni sporazum sa Turskom, koja je član NATO, o isporuci “starog” naoružanja i opreme. Tako je južni sused dobio avione tipa F 4 i F 5 koji su za nas - pusti san.
Mađarska, sa druge strane, ulaže u avijaciju. Kako severne komšije, čija je vojska brojčano
približna našoj, već lete na švedskim aparatima tipa “gripen”, pa se može očekivati brzo formiranje supermoderne eskadrile.
Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić najavu povećanja broja vojnika ne vidi kao posledicu proglašene neutralnosti, koju naziva političkom floskulom, već velikim bezbednosnim rizicima sa kojima je Srbija suočena.
- U današnjem svetu neutralnost skoro da ne postoji - ističe Dragišić. - Ona je samoproklamovana - nikoga ne obavezuje dok je druge države ne priznaju međunarodnim ugovorima. Uz to, ne treba zaboraviti da smo mi i u Partnerstvu za mir, što bi u situaciji da se kruto držimo proklamovanog načela, bilo nedopustivo.
Prema njegovim rečima, bezbednosni rizici kojima je izložena naša država takvi su da obezbeđenje sigurnosti zahteva i nešto povišen “krvni pritisak” Vojske. To, između ostalog, podrazumeva, i povećanu rezervu. Snažniji rezervni sastav podrazumeva i “tvrđi” trenažni proces, kako se ne bi ponovili slučajevi iz prošlosti kada mobilisani rezervisti nisu znali da napune pušku.
Stručnjaci, uglavnom, smatraju da je potez sa pojačavanjem vojske dobar, mada zahteva i niz pratećih promena i prilagođavanja. Vojni analitičar Aleksandar Radić opominje da mnogoljudna armija nije uvek i snažna armija. Uglavnom je čak i - obrnuto. Zato srpska vojska mora da povuče nekoliko poteza usmerenih na veću mobilnost i modernizaciju.
- Dobro je što je smanjenje prekinuto, ali potrebno je i napraviti dobar balans između broja vojnika i mogućnosti da se oni efikasno iskoriste - objašnjava Radić. - Srbiji je potreban veći broj aktivnih jedinica - bataljona, koji mogu da pravovremeno reaguju na sve izazove. Mi još uvek imamo glomazne jedinice, sa konzerviranim naoružanjem, koje sporo reaguju i postoje samo - na papiru. To proizvodi samo gomilanje činova i funkcija, dok je operativna sposobnost pod znakom pitanja.
Radić napominje da je povećanje broja vojnika po ugovoru dobar iskorak ka profesionalizaciji vojske, koja je projektovana za 2010. godinu. Naš sagovornik ističe da je u pitanju skup i složen proces za koji su potrebne godine. Sadašnja klima nije takva da u najskorije vreme treba očekivati drastično povećanje broja profesionalnih vojnika.



Povećanje broja vojnika penzionisani general Ninoslav Krstić, predsednik Foruma za bezbednost, smatra da nije u pitanju posebno pojačavanje vojske, već samo popuna upražnjenih mesta vojnika po ugovoru, koja su formacijski već predviđena. Iako se u načelu slaže sa povećanjem broja vojnika, on ističe da su ovakvi potezi bez definisane strategije odbrane - skoro beskorisni.
- Nedopustivo je da Srbija još uvek nema strategije - odbrane i nacionalne bezbednosti - objašnjava Krstić. - Ovi dokumenti bi usaglasili i definisali polititičku priču i o organizaciji vojske. Bez strategija Ministarstvo odbrane je dezorijentisano i ne može dugoročno da planira svoje poteze.



Prema nekim procenama, nabavka samo najnužnije opreme za vojsku koštala bi oko 700 miliona evra.
Prioritet za kupovinu je telekomunikaciona oprema, za šta su već zaključeni ugovori o nabavci. Na podužem spisku je i zamena kamiona, koji su prosečno prevalili četrvt veka, kao i lična oprema vojnika, balistička i optoelektronska sredstva.
Kopnenoj vojsci nedostaju oklopna vozila “točkaši”, koji su trend u modernim armijama. Što se avijacije tiče, ni remont pet “migova 29”, što je finansirano iz NIP-a, ne čini modernu flotu. Vazduhoplovstvu su potrebni školski avioni i helikopteri koji se osim za transport mogu koristiti i za gašenje požara.


Izvor: Novosti

Sutra cu da im uplatim na racun.

"Vojska bi bila sposobna da zauzme Kosovo"
Nedelja, 28. septembar 2008. 13:31    



Načelnik generalštaba Vojske Zdravko Ponoš izjavio je da pitanje ostanka Kosova u Srbiji nije samo stvar vojne kontrole tog dela naše teritorije, već mnogo kompleksnije pitanje, koje zaslužuje razmatranje svih modaliteta kako bi se obezbedio prosperitet naše zemlje.

On je naglasio da vojska mora da bude spremna za sve varijante i ocenio da je loša ranija državna politika uzrok zato što Kosovo i Metohija nije pod kontrolom Srbije.

"Vojska Srbije je u stanju, naravno, da zauzme Kosovo, ali nije pitanje dobiti rat i zauzeti teritoriju, nego održati mir, i ostvariti i braniti nacionalni interes", rekao je Ponoš u intervjuu listu "Pres".

Na pitanje zašto vojska nije reagovala kako bi očuvala teritoriju Srbije 17. februara, kada je doneta jednostrana odluka Albanaca o proglašenju nezavisnosti Kosova, Ponoš je kazao da vojska ne odlučuje šta da radi, nego kako da uradi svoj posao, i dodao da je ona "jedan, ali ne i jedini alat spoljne politike".

Ponoš je kazao da NATO ili neutralnost zemlje nije tema o kojoj bi se izjašnjavao zato što je njegov "glas samo jedan od glasova sedam i po miliona građana".

Ocenjujući šta je bolje za Vojsku Srbije - NATO ili neutralnost, on je rekao da posao vojske nije da se opredeljuje šta treba da radi, nego kako.

"A šta treba da se radi, o tome odlučuje vlast koja je od građana dobila mandat", rekao je Ponoš i dodao da je za savezništvo potrebna saglasnost bar dveju strana, a za neutralnost se država može opredeliti i unilateralno.

On je istakao da obe opcije imaju "cenu i benefite" i da savezništvo podrazumeva koordinaciju planiranja upotrebe i resursa, otvorenost i poverenje, dok "za neutralnost morate imati 'ja', jer tada o svemu sami vodite računa".

Na pitanje može li Srbija u EU, a da ne bude u NATO-u, Ponoš je kazao da je to put kojim se ređe ide, ali da je moguć i dodao da se Srbija u mnogo čemu razlikuje od svih drugih zemalja koje su išle tim uobičajenim putem - prvo NATO, pa EU.

On je naglasio da srpski vojnik vrednosno u poređenju s vojnikom okolnih zemalja nema čega da se stidi i da našsa vojska ima reference vredne poštovanja.

"Tokom saradnje s drugim vojskama, uverili smo se da možemo potpuno da se merimo s njima i da to što neko ima opremu staru pet, a mi 25 godina, drugo je pitanje, jer se oprema može brzo nadoknadi", ukazao je on.

Ponoš je istakao da vojska Srbije očekuje veću podršku države za investicije i objasnio da vojska ne traži dodatni novac, nego predlaže da se proda vojna imovina koja nam ne treba i da se za to kupi potrebna oprema.

Ponoš je rekao da smatra da je civilno služenje vojnog roka došlo gotovo do apsurda i da danas više mladića vojsku služi civilno nego pod oružjem.

To je loša računica i sa stanovišta društvenog interesa, jer nije baš normalno da 15.000 mladih, zdravih ljudi, u vreme kada imamo i demografski problem i veliki broj nezaposlenih, radi poslove koje mogu da obavljaju i ljudi s ograničenim zdravstvenim ili radnim sposobnostima", naveo je on.

Osvrnuvši se na Haški tribunal, Ponoš je rekao da je mesto Ratka Mladića u Hagu, i da je to interes Srbije, politički i moralni.

Što se tiče slučaja pogibije dvojice gardista u kasarni u Topčideru, Ponoš je istakao da je to tragedija i sramota za vojsku i za državu i da vojsci jako važno da se taj slučaj razjasni i da se dođe do istine.


Izvor: MTS-Mondo

Mladići u Srbiji ubuduće će odlaziti u vojsku dve godine ranije - sa 19, dok će u poslednji voz za vraćanje duga domovini umesto u 35. godini života morati da se ukrcaju do tridesete. Iako će zbog toga vojnici u kasarnama biti nešto mlađi, rok za uvođenje u regrutnu evidenciju biće pomeren sa dosadašnjih 17 na 18 godina.
Ovo su samo neke od novina koje donosi Nacrt novog zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, čija je javna rasprava okončana pre desetak dana. Radna grupa Ministarstva odbrane trenutno razmatra predložena rešenja i primedbe građana i stručne javnosti, posle čega će precizirani nacrt biti upućen na usvajanje u Vladu Srbije.
Promene u rokovima uvođenja u vojnu evidenciju - što je prvi korak ka „zelenoj“ uniformi - gde će ubuduće momci biti „zavedeni“ sa 18 godina, pisci nacrta pravdaju problemima sa ličnim dokumentima. Registrovanje novopečenih regruta do sada je bilo otežano, jer momci od 17 godina nemaju obavezu da poseduju lične isprave.

Smanjena granica

Uz to, novo rešenje mladićima ostavlja više prostora za dugoročne planove, jer u vojsku mogu da odu odmah po izlasku iz školske klupe - već sa 19 godina. Praksa je pokazala da prag od 21 godine često ume da bude kamen oko vrata regrutima koji razmišljaju o stalnom zaposlenju, pa i - ženidbi.
Iako je i novim propisom predviđena granica do 27. godine za odlazak u vojnički stroj, obaveza služenja vojnog roka može u izuzetnim slučajevima biti produžena i još za tri godine. Podsećanja radi, taj „limit“ je do sada bio tri i po decenije života.
Nacrt, između ostalog, ukida i kategoriju ograničene sposobnosti za vojnu službu, koja je dovodila do čestih prekida
služenja vojnog roka. Privremena nesposobnost regruta može trajati najkasnije do 27. godine života, a lekarske komisije je do tada mogu svega dva puta odlagati. Trećeg puta donose odluku - regrut je sposoban ili nije. Menja se i tajming lekarskih pregleda koji će se ubuduće obavljati, umesto u 18. godini, šest meseci pre odlaska u kasarnu.
- Zakonom se predviđa i podela rezervnog sastava na aktivnu i pasivnu rezervu, što do sada nije bilo propisano - objašnjavaju u Ministarstvu odbrane. - Aktivna bi se popunjavala preko javno raspisanog konkursa i uz zaključenje ugovora na dve godine. Podoficiri i vojnici bi ovu vrstu ugovora mogli da obnavljaju do 45. godine, dok bi oficiri na ovoj dužnosti mogli da budu deset godina preko toga. Pasivnu rezervu čine svi građani koji imaju ratni raspored u Vojsci, državnim organima i civilnoj zaštiti.

Sabrani propisi

U Ministarstvu odbrane objašnjavaju da će novi zakon da otkloni sve protivrečnosti i manjkavosti dosadašnjih rešenja o vojnoj obavezi. Uz to, njegovo donošenje je uslovljeno donošenjem Zakona o odbrani, koji je usvojen krajem 2007. godine. U njemu će biti sabrani propisi koji su do sada bili rasuti u nekoliko zakona, uredbi i pravilnika.
Ukoliko narodni poslanici usvoje predložena rešenja, vojnici na civilnom služenju vojnog roka neće imati status vojnog lica, što znači da se na njih neće odnositi posebna pravila i dužnosti koji su rezervisani za njihove kolege „sa opasačem“. Civilno služenje vojnog roka je zadržano, a predviđeno je i da se o izvršenju vojne obaveze stara Ministarstvo odbrane.

I žene u evidenciji

Iako je Nacrt novog zakona o vojnoj obavezi zadržao staro rešenje prema kojem lepši pol ne podleže regrutnoj obavezi, predviđena je mogućnost da dame, ipak, budu u evidenciji rezervnog sastava. Na spisak „trećeg poziva“ žene će biti upisane prema stručnoj i radnoj osposobljenosti. Zakon predviđa da lepši pol može biti pozivan na vojne vežbe i vežbe civilne zaštite radi obučavanja za dužnosti u uslovima vanrednog ili ratnog stanja.

Obaveze

Prvi put su u zakonski tekst ušle i odredbe o materijalnoj i radnoj obavezi koje su do sada bile rasute po uredbama i drugim aktima. Ovim odredbama su definisane dužnosti građana i pravnih lica tokom ratnog i vanrednog stanja. Tiču se obaveza na radnom mestu, ali i ustupanju Vojsci njihovih stvari koje su od značaja za odbranu zemlje. Reč je pre svega o vozilima, građevinskim mašinama, plovnim objektima, uređajima veze, letilicama, magacinskim prostorima... sve do uređaja za štampanje i snimanje, kao i tegleće, jahaće i tovarne stoke.


Izvor: Novosti

G-4 supergaleb je jedan od najboljih skolskih aviona u evropi pa i u svetu, onu sto nama treba su borbeni avioni, kakvi crni skolski! Nek kupe neke polovne migove ili makar 20 novih da nam avijacija lici na nesto!

Zar ovo nije rekao obraz pre 4 godine?

Tada je to bio poziv na rat i nasilje i okreditovan je kao takav od najvisih instanci ove zemlje i nvovaca sada to nije slucaj, pitam se zasto

Ministar Šutanovac najavio
Konkurs za više stotina profesionalnih vojnika
Autor: D.K. | Foto:Beta | 13.10.2008. - 05:17

Profesionalizacija Vojske treba da bude završena do kraja 2010. godine, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su u najvećoj meri spremni za to, i da postoje budžetska sredstva za tu namenu, izjavio je za Fonet Dragan Šutanovac, ministar Vojske Srbije.

On je upozorio da, ipak, u društvu još nije stvorena atmosfera da se ide u pravcu profesionalizacije vojske jer je za to neophodna veća podrška Vlade, medija, nevladinog sektora, intelektualaca...
"U velikoj meri je razlog i u samom Ministarstvu odbrane. Imamo konkurs za više stotina profesionalnih vojnika, a građani Srbije to ne znaju. Na konkurs za pravnike i farmaceute javio se manji broj ljudi nego što je potrebno. Očigledno je da ih ne objavljujemo na pravim mestima, gde se oni čitaju", ukazao je ministar odbrane.
Šutanovac je naglasio da je u toku velika priprema za novu sistematizaciju i reorganizaciju u sistemu odbrane, kako bi se napravio presek šta je višak, a šta manjak.
On je kao veliki problem naveo stanje u vojnodohodovnim ustanovama i Tehničko-remontnim zavodima, i najavio da je ideja da se deo njih koji su neophodni "uvuče" u sistem odbrane, pre svega zavodi, a da jedan deo zaposlenih dobije socijalne programe i napusti preduzeća.
Na pitanje o civilnom služenju vojnog roka, ministar odbrane je odgovorio da je ono, nažalost, postalo suprotnost onog što je trebalo da bude od samog starta, a to je prigovor savesti.
"Danas civilno služenje nema veze sa prigovorom savesti. Dešava nam se vrlo često da nam se obraćaju, i meni lično, mladići koji su civilno služili, a žele da se zaposle u Vojsci i policiji", rekao je on.
"S druge strane, postoje zloupotrebe. Mi smo ovih dana odlučili da pošaljemo pismo svim institucijama koje imaju mladiće na civilnom služenju da se prema njima ophode onako kako je propisano, da im plaćaju prinadležnosti i da su oni dužni da dolaze na posao", naveo je Šutanovac.
On je najavio da će, ukoliko se utvrdi da postoje nepravilnosti u civilnom služenju, a one su već uočene u nekim javnim preduzećima, Ministarstvo odbrane prestati da šalje mladiće u ta preduzeća ili institucije.

Blic

Ministar odbrane Dragan Šutanovac ocenio je da je ministarstvo na čijem je čelu u prvih 100 dana radilo dobro, a da je u tom periodu jedina "mrlja" pogibija potpukovnika Ištvana Kanasa u avionskoj nesreći na aerodromu Batajnica.

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Šutanovac je rekao da ga je ta nesreća veoma uzdrmala i da će insistirati da komisija za istragu uzroka pogibije pilota pruži što konkretnije podatke o tome šta se dogodilo u danu nesreće 24. septembra.

Šutanovac je dodao da ministarstvo odbrane razmatra mogućnost da porodici poginulog pilota reši stambeno pitanje tako što će da pomogne u otplati kredita.

Ministar je izrazio nezadovoljstvo zbog toga što je rebalnsom budžeta od razdela ministarstva oduzeto oko tri milijarde dinara namenjenih za opremanje ali je ocenio da se to neće odraziti na planove zbog prethodnog dobrog planiranja.

Prema njegovim rečima, vojska je u prvih 100 dana nabavila 100 terenskih vozila, 1.680 automatskih pušaka M-21, 500 komada streljačkog naoružanja za Specijalnu brigadu i deset bespilotnih letelica.

U toku su radovi na završetku izgradnje vojne baze Cepotina na jugu Srbije, a naredne godine će biti raspisan tender za nabavku još bespilotnih letelica. Trenutno se remontuje pet aviona i deset helikoptera, kao i određena količina tenkova i drugih vozila.

Ponovio je da se sa Crnom Gorom i BiH razmatra mogućnost vraćanja jednog broja aviona i druge borbene tehnike u Srbiju, nakon što je Generalštab procenio da bi ta sredstva bila potrebna Vojsci Srbije.

Šutanovac je kazao da je Vojska u potpunosti vratila svoje dugove nasleđene iz prethodnog perioda i da će to imati veoma pozitivne efekte jer je u toku prošle godine na kamate za dugovanja potrošeno 500 miliona dinara.

On je podsetio da je u prvih 100 dana ministarstvo imalo živu aktivnost u izradi nacrta zakona poput onog o vojnoj materijalnoj obavezi i civilnoj službi ali i u oblasti izrade pravilnika poput novog Pravila službe i Strojevog pravila.

Ministar je dodao da je razmatrana mogućnost integrisanja vojnodohodovnih ustanova kao što su remontni zavodi u Čačku i Batajnici, Vojna štamparija i Vojni projektni biro u sistem Ministarstva odbrane, a da se višak zaposlenih reši kroz odgovarajući socijalni program.

Šutanovac je podsetio da je u ministarstvu ukupno zaposleno 37.000 ljudi, od čega je 29.500 profesionalaca a ostalo su vojnici na služenju vojnog roka. Dodao je da je otvoren konkurs za 1.358 profesionalnih vojnika, od čega je do sada primljeno njih 706.

On je posebno izrazio zadovoljstvo zbog toga što je povećano interesovanje mladića i devojaka za školovanje u Vojsci, naročito iz civilstva, kao i zbog toga što je odziv regruta u septembarskom uputnom roku u vojsku bio 92 odsto.


Izvor: MTS-Mondo

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da je potpuna profesionalzacija Vojske Srbije apsolutno u skladu sa modernom i savremenom vojskom i državom i izrazio optimizam da će se to i ostvariti u 2010. godini.

„Ubeđen sam da društvo daje podršku takvoj projekciji vojske. Ali, nisam ubeđen da kao država na pravi način tome pristupamo i da imamo odgovarajuću javnu podršku, kako bi zainteresovani da budu profesionalni vojnici znali gde da se prijave, koje su prednosti, kakve su beneficije...”, rekao je Šutanovac. On je u intervjuu za najnoviji broj magazina „Odbrana” ocenio da u realizaciji procesa profesionalizacije vojske predstoji veliki posao i da, pored uređenja sistema iznutra, mora da se obezbedi i dobra komunikacija s medijima, nevladinim sektorom, intelektualcima...
Upitan da li će se ispuniti rok, da u 2010. Srbija ima profesionalnu vojsku, Šutanovac je odgovorio da je „što se tiče Ministarstva i Vojske optimista da ćemo ispuniti rok i biti apsolutno spremni”.
„Dobro došli su svi koji žele da budu vojnici i posle potpune profesionalizacije. Ubeđen sam da ima mladih ljudi koji žele da prođu obuku, da se uvežbaju u pojedinim vojnim veštinama i da će im to iskustvo biti korisno u zivotu”, rekao je on.
Ministar odbrane smatra i da bi „verovatno jedan deo njih i ostao u Vojsci Srbije”, navodeći da „takva praksa i u drugim zemljama postoji”. Upitan da li je i zato najavljeno brojno povećanje Vojske, Šutanovac je odgovorio da je „povećanje potrebno, pre svega, zato što su rizici, izazovi i pretnje drugačiji nego u godinama kada su pravljeni planovi za smanjenje”.


Izvor: Blic