Ali stvar je u tome da je u VS ostalo samo oko 24 aviona G-4, od kojih leti možda 10, koji su potrebni kako bi piloti bili obučeni da lete na novim borbenim avionima. Preuzimanejm 17 G-4 iz CG kao i jednog super Galeba i 7 Orlova iz BiH bi znatno olakšalo stanej u V i PVO.  Za nabavku 20 novih višenamenskih lovaca se čeka 2010-2015. kada će Migovima 21 isteći resursi. Verovarno najgore stojimo sa transportnim helikopterima, kojih za sada u upotrebi nema više od 5, a koji su veoma poterebni kako za vojne, tako i za civilne svrhe.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš izjavio je da nije realno očekivati profesionalizaciju vojske do 2010. godine, ukoliko bude smanjen budžet za vojsku i dodao da će u Srbiji u tom slučaju morati da se zadrži služenje vojnog roka.

"To je loša investicija, a nije bilo u redu ni što smo rebalansom budžeta izgubili toliko para", rekao je on i dodao da vojska ne može da se prilagođava godišnjim rezovima, jer su njeni planovi dugoročni.

Ponoš je u intervjuu za "Blic nedelje" istakao da mora da postoji dugoročna projekcija kakvu vojsku želimo 2015. godine.

On je precizirao da vojska pravi bezbednosne projekcije do te godine i da je njen predlog za finansije baziran na proceni bezbednosnih rizika do 2015, a ne do decembra 2009. godine.

Načelnik Generalštaba je istakao da povećanje broja vojnika i smanjenje vojnog budžeta ne idu zajedno i dodao da "ne samo da imamo pesimistične prognoze za budžet za iduću godinu, nego je vojsci već skinuto tri i po milijarde dinara iz tekućeg budžeta za ovu godinu".

"Naše projekcije su bazirane na memorandumu Vlade Srbije gde je za odbranu predviđeno 2,4 odsto bruto društvenog proizvoda", rekao je Ponoš i naglasio da nam ne treba vojska kao socijalna institucija koja upošljava veliki broj ljudi sa niskim primanjima i sama po sebi onda predstavlja bezbednosni rizik na unutrašnjem planu.

On je naglasio da bi sa budžetom od 2,4 odsto BDP-a i prihodima od prodaje nepotrebne vojne imovine mogla da se obnovi atraktivnost vojne profesije, uposli nekoliko hiljada ljudi i nadoknadi višegodišnji zaostatak u opremanju Vojske.

Na pitanje zašto prodaja vojne imovine ide sporo i ko je odgovoran za to, Ponoš je odgovorio da su razlog možda procedure, možda nesposobnost nadležnih institucija, ali da je najveća šteta što se još čuva ogromna imovina koja vojsci ne treba i koja je napuštena a nije prodana.

"Ne bih rekao da nema zainteresovanih kupaca, postoje vrlo atraktivne lokacije, posebno u Beogradu, nekoliko vladinih agencija i ministarstava su uključeni u taj posao, nikome se ne žuri, a mi i dalje imamo troškove", rekao je on.

Ponoš je ukazao da je rezultat svega toga da i dalje imamo dosta vojnika koji čuvaju te napuštene kasarne i naglasio da "ne sme toliko para da se troši i na to, jer to nije pitanje bezbednosti, nego plaćanje nečije nesposobnosti i nerada".

On je rekao da je vrednost tih nepokretnosti do pre nekoliko meseci, dok nekretnine nisu počele da padaju iznosila oko dve milijarde evra i dodao "da su to dva godišnja budžeta sistema za odbranu i da bi s tim novcem drastično mogli da promenimo krvnu sliku vojske".

Ponoš je ponovio da će Srbija tražiti ukidanje kopnene i vazdušne zone bezbednosti kroz reviziju Kumanovskog sporazuma, dodajući da je dobio signal i potvrdu NATO-a da je spreman da krene u ekspertske razgovore na tu temu.

On je istakao da povratak vojske, čak ni na sever Kosova, u ovom momentu nije predmet razgovora.

"Svako ograničenje u kopnenoj i vazdušnoj zoni bezbednosti koje se odnosi na institucije Srbije, uključujući i Vojsku Srbije, više nije opravdano", istakao je on.

Ponoš je rekao da Kumanovski sporazum, devet godina posle rata, više više nema smisla i da nema potrebe da postoji bilo kakva tampon zona između snaga NATO-a i Vojske Srbije.

On je podsetio da je tim sporazumom regulisano povlačenje vojske sa Kosova, ali i režim ponašanja u zonama bezbednosti uz administrativnu liniju.


Izvor: Megafonija