Opasnost od krpelja

Leto je vreme kada su omiljeni izleti u prirodu, izležavanje na travi, uživanje u suncu i zelenilu... Na nesreću, tokom leta su veoma aktivni i krpelji - njihova sezona aktivnosti počinje u proleće, a traje do kasne jeseni. Da se radi samo o tome da vas gricne krpelj, ili čak i da se "nakači" na vas (bilo da je na vas dospeo iz trave, pao s drveta, ili je prešao s vašeg ljubimca), radilo bi se samo o prolaznoj neugodnosti (pažljivo skinete krpelja i završite s tim). Međutim, tridesetak posto krpelja zaraženo je spirohetom borrelia burgdorferi, bakterijom koja je uzročnik lajmske bolesti. To je već ozbiljniji problem.

Na mestu gde ubode zaraženi krpelj prvo se javlja bubuljica oko koje se pojavljuje ovalno crvenilo. Posle nekoliko dana, crvena boja u centru bubuljice nestaje - koža tu ponovo dobija normalnu boju - dok ivica ostaje crvena i širi se. To je siguran znak da je došlo do infekcije uzročnikom lajmske bolesti. U to vreme mogu se javiti i drugi simptomi infekcije, kao što su svrab, žarenje i pečenje, uvećane, zapaljene i bolne lokalne limfne žlezde, povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima slični onima prilikom gripa. U ovoj fazi bolest se leči bez većih problema, ako se zaražena osoba obrati lekaru. Nekad se dešava i da bolest prođe sama od sebe i da osoba i ne sazna da ju je ubo krpelj.

Nakon dva meseca, može da se razvije drugi stadijum bolesti. Tada temperature nema. Promene mogu da se pojave na nervnom sistemu, zglobovima (bolni i otečeni zglobovi), srcu (poremećaj ritma), ili na drugim organima. Izlečenje je moguće i u drugom stadijumu, ako lekar uključi pravilnu terapiju.

Ako do pravilnog lečenja drugog stadijuma nije došlo, nakon godinu ili više dana dolazi do trećeg stadijuma - hroničnog oboljenja. Hronične promene mogu nastati na zglobovima, nervnom sistemu i na koži. Promene dovode do smanjenja radne sposobnosti, a one na nervnom sistemu i na kostima i do invalidnosti. U trećem stadijumu bolesti šanse za izlečenje su znatno slabije nego ranije.

Kako se zaštititi? Vakcina zasad ne postoji, ali zato postoje mnoge mere opreza koje se mogu preduzeti. Krpelji se uglavnom nalaze na biljkama visine između 60 i 80 centimetara, a mogu i da padnu s drveća. Zato bi, nakon boravka na zelenim površinama, trebalo pregledati celo telo i odeću. Ukoliko primetite krpelja, odstranite ga - ali oprezno! Treba ga odstraniti mehaničkim putem, pincetom, i to tako da se deo kože gde je krpelj zahvati pincetom koja se okreće levo-desno (ne u pravcu suprotnom od kazaljke na satu, kako se ranije radilo). Zaboravite na savete da nečim namažete krpelja, jer se on onda guši i povraća, i izbacuje u vaš organizam bakteriju uzročnika lajmske bolesti, koja se dotad nalazila u njegovim crevima.

Nakon što ste odstranili krpelja, mesto uboda premažite sredstvom za dezinfekciju i posmatrajte ga tokom narednih mesec dana. Ukoliko se javi promena na koži, smesta se obratite lekaru; nemojte na svoju ruku uzimati antibiotike. Terapiju koju prepiše lekar dosledno sprovedite - promena na koži povlači se posle nedelju dana, ali ako svojevoljno prekinete terapiju, može doći do drugog ili trećeg stadijuma bolesti.

Krpelj na čoveka može da pređe i sa psa, ali samo dok je još na dlaci - jednom kad je uboden u kožu, ne ide dalje. Isto tako, treba znati i da osoba zaražena lajmskom bolešću ne prenosi infekciju na zdravu osobu. Još jedna stvar koju treba znati: ako lekar posumnja na lajmsku bolest, sva ispitivanja vrše se u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja, a troškove laboratorijskog ispitivanja pokriva socijalno osiguranje.

Nadamo se da vas ovaj tekst neće odvratiti od uživanja u prirodi. Slobodno uživajte - samo kasnije pogledajte da vam se nije nakačio nezvani gost (i bez panike - setite se da nisu svi krpelji, čak ni većina njih, zaraženi uzročnikom lajmske bolesti); ako jeste - uklonite ga, i posmatrajte ubodeno mesto da biste videli hoće li doći do promene (verovatno neće). Znači, samo malo opreza, i možete da uživate do mile volje.