Zavisnost - bolest današnjice


      Jedan od najvećih paradoksa 20. veka je i taj što je uporedo sa razvojem psihologije i psihijatrije dolazilo do sve većih psihičkih oboljenja stanovnika razvijenijih zemalja. Takodje, psihički poremećaji su iz godine u godinu dobijali nove dijagnoze, a takav trend nastavljen je i prvih godina ovog veka.
     
      Čovek se rađa kao potpuno zavisno i bespomoćno stvorenje i tek odrastanjem, razvojem i vaspitanjem može dostići potrebnu i povoljnu meru nezavisnosti, slobode i samostalnosti. Dostizanje takvog razvojnog cilja, koje neki (npr. E. Fromm) zovu ponovnim rođenjem čoveka, nije nikad potpuno i konačno i vrlo se lako može ponovo dospeti u stanje zavisnosti, potčinjenosti ili neslobode. Svaki od brojnih odnosa čoveka prema bićima, stvarima ili pojavama može poprimiti obeležja zavisnosti, sputavanja i ometanja poželjnog ličnog razvoja.
     Tokom života čovek razvija čitav splet navika i zavisnosti koje se obično pozitivno vrednuju (čitanje, trčanje, meditiranje, slušanje muzike, razne vrste razonode i sl.), koje se, po W.Glasseru, mogu nazvati pozitivnim zavisnostima. One to i jesu sve do onog trenutka kad se čovek za neku od tih aktivnosti ne počne preterano vezivati, odnosno dok takva preterana vezanost ne počne da proizvodi nepovoljne i štetne posedice na zdravlje, životne uloge, aktivnosti, zadatke ili odnose s drugima. Takve vrste preteranog vezivanja za nekog ili nešto, a koje potom, u manjoj ili većoj meri, deluju nepovoljno i/ili štetno na razvoj, zdravlje, životne uloge, zadatke ili društvene odnose nekog pojedinca, definišu se kao fizička ili psihička zavisnost, koja, pri pokušaju da se ta povezanost prekine ili oslabi, kod zavisnika izazivaju tzv. apstinencijske krize ili simptome.
     
     Opšti znaci zavisnosti:
     1. preokupiranost nekom stvari, odnosom ili ponašanjem
     2. gubitak kontrole nad upotrebom stvari ili nad uobičajenim obrascem ponašanja
     3. iskazana zabrinutost drugih u vezi sa gubitkom pomenute kontrole i njenim posledicama
     4. neprekidna upotreba stvari ili odgovarajućeg ponašanja uprkos negativnim posledicama
     
     Pojave zavisnosti oduvek su pratile čitav ljudski rod, a njihov oblik, intenzitet i zastupljenost menjali su se kroz istoriju sa socijalnim i kulturološkim dogadjanjima koja je odredjeno društvo preživljavalo. Vrlo rano pojavile su se zavisnosti od aklohola i duvana, nešto kasnije kompulzivno kockanje,seksualne zavisnosti, narkomanija...
     
     Moderno doba, takodje, donelo je sa sobom neke nove oblike zavisnosti, kao što su:
     1. Zavisnost od televizije
     2. Zavisnost od igara na sreću
     3. Zavisnost od interneta
     4. On-line kockanje
     5. Cybersex
     6. Zavisnost od mobilnih telefona

izvor internet
autor Olgica Krsmanovic