Opasan fini deka iz komšiluka
- Nasilnici mogu biti svi, ne postoji posebna geografska, socijalna, obrazovna ili nacionalna specifičnost koja bi posebno ukazala na žrtvu, počinioca ili porodicu u kojoj se dešava seksualno zlostavljanje
- Od četvoro dece koja su zlostavljana tri su devojčice, a jedan dečak, dok od pet počinilaca četiri čine muškaraci, a samo jedna žena. Prosečan uzrast dece je devet godina, a najmlađa žrtva bila je beba od osam meseci

BEOGRAD - Iako je u današnje vreme teško i mučno samo pomisliti da se u kući našeg komšije, rođaka ili prijatelja, između četiri zida svakodnevno seksualno zlostavlja dete mlađe od devet godina, istina je, nažalost, zastrašujuća. Incest trauma centar, koji je nedavno organizovao i tribinu povodom ovog problema, prima po jednu prijavu dnevno seksualnog zlostavljanja dece, a statistike govore da su od četvoro zlostavljanih tri devojčice, a jedan dečak, dok od pet počinilaca četiri čine muškarci, a samo jedna žena.

Najčešće otac seksualno zlostavlja ćerku, što se i pokazalo u 39 odsto slučajeva, a pod zlostavljanjem, kako kažu stručnjaci, ne podrazumeva se samo seksualni odnos, već i dodirivanje intimnih delova deteta, bludne radnje, kao i gledanje porno-filmova i časopisa.
Prema rečima Ljiljane Bogavac, dečjeg terapeuta i zamenice direktorke Incest trauma centra, ne postoji posebna geografska, socijalna, obrazovna niti nacionalna specifičnost koja bi posebno ukazala na žrtvu, počinioca i porodicu u kojoj se dešava seksualno zlostavljanje.
   
      

Napasnici koriste i silu

Više od 40 odsto starijih adolescenata obraća se Incest trauma centru tek nekoliko godina posle zlostavljanja. Isto tako, u 26,4 odsto slučajeva počinilac je koristio i fizičku silu. Oni kombinuju nasilje sa seksualnim zlostavljanjem onda kada dete počne da preti da će ispričati, ili u porodicama u kojima je majka deteta dugo bila izložena fizičkom, emocionalnom ili seksualnom nasilju, a dete bilo svedok ili žrtva.
      
      
      
   
   
      

Najviše silovanja u domovima

Najbolju saradnju Incest trauma centar ostvario je sa policijom i tužilaštvom. Prema njihovim podacima, 10,62 celokupnog uzorka prijavljenih slučajeva od septembra 2003. do septembra naredne godine odnosi se na fizičko i emocionalno zlostavljane dece koja su smeštena u domovima za decu bez roditeljskog staranja ili u specijalnim ustanovama. Njih najčešće zlostavljaju pomagači i radnici koji rade u tim ustanovama, ali ta se tajna jako dobro čuva.
      
      
      
   

- Nasilnici mogu biti svi. To može biti fini deka iz komšiluka kome uredno kažemo dobar dan kad ga vidimo i ne pada nam na pamet da bi on mogao da uradi tako nešto. On izvodi svoje unučiće u park, što koristi kao alibi da bi mogao da dira drugu decu. Uvek se pričalo kako se ovakvi zločini dešavaju među siromašnom populacijom, izbeglicama, u područjima pogođenim ratovima. To nije istina, deca se možda seksualno zlostavljaju i u zgradi u kojoj živimo, u porodici naših prijatelja ili rođaka - navodi Bogavac i dodaje da je jedino što se može reći da se u višim društvenim slojevima ta tajna bolje krije.
Statistike pokazuju da je u većini slučajeva počinilac seksualnog zlostavljanja figura oca, bilo da je to biološki otac, očuh, hranitelj ili usvojilac, dok je u svega 1,75 odsto slučajeva silovatelj potpuno nepoznat detetu.

Praksa je pokazala da je prosečan uzrast dece koja su zlostavljana devet godina i dva meseca, ali, kako ističe Bogavac, najmlađa žrtva seksualnog nasilja bila je beba od osam meseci.
- Veliki je problem to što odrasli najčešće ne veruju u priče deteta, ali i to što mališani ne umeju da objasne šta im se, zapravo, dešavalo. Način saopštavanja najmlađih je, zbog taktika koje preduzima počinilac, često nedovoljno razumljiv za odrasle koje bi mogli da pruže podršku detetu - objašnjava ona.

Period između prvog seksualnog zlostavljanja i prijavljivanja kraći je kada dete zlostavlja komšija, kum, kućni prijatelj, a neuporedivo duži kada je počinilac neko iz porodice. U većini slučajeva seksualno zlostavljanje traje više godina, dok je retkost da se ono prijavi odmah posle prvog puta.
Prema rečima Milene Živanović, koja je 14 godina radila kao šef odseka za seksualne delikte gradskog SUP-a, praksa je pokazala da jedna trećina zlostavljane dece tokom života postanu zlostavljači.

- Da bi policija mogla da reaguje mora da postoji prijava, barem anonimna, što i jeste najveći problem kod incesta, jer žrtve ne prijavljuju počinioce. Naprotiv, zlostavljana deca vole i imaju poverenja u svoje očeve ili rođake koji ih zlostavljaju, jer se oni izvan četri zida ponašaju sasvim normalno. Vode ih u bioskop, u pozorište, na sladoled, kupuju im sve što požele. S druge strane, deca ne smeju nikome da kažu šta im se dešava, jer ih zlostavljači ubeđuju da to mora da ostane njihova tajna ili, pak, ucenjuju da će se, ukoliko nekome kažu, dogoditi nešto loše, neko će umreti, otići u zatvorÖ - priča Živanovićeva i dodaje da je predviđena kazna za bludne radnje samo tri godine zatvora, a da za šest godina ona zastareva.
M. Blaževski