IN < - Opančići i za mali Japančići - >LO
(1/1) :: Odgovori!
Opančići i za mali Japančići
Prvog septembra u Atini se otvara specijalna robna kuća srpskih proizvoda, a Slavko je pripremio razne suvenire i među njima najmanji opanak, veličine zrna pasulja
Sa Tadićem je prošao celu kampanju, ali je ljut malo na njega jer mu nije poslao slike s tog njihovog druženja, a obećao mu je i dao vizit-kartu
Opančar Slavko Strugarević iz Vrnjačke Banje sa opankom broj 450 ušao je u Ginisovu knjigu rekorda i ovih dana čeka otpozdrav od japanskog cara, ali i put u Atinu. Posle opanka velikog 1,80, napravio je opanak od 3,20 metara.
- Sedamdeset mi je godina. E, još triest pa sto. Ovim poslom se bavim od 1948. kao učenik obućarsko-točarske zadruge. Zanatsku radnju vodim od 1961. godine. Imam dvoje dece i suprugu, ali se oni ovim poslom ne bave. Za poslednjih godinu dana umrlo je sedam starih opančara, a i ja ću za dve godine morati da zatvorim radnju, nemam s kim da radim, jer niko neće da uči ovaj zanat, jer sve se ručno radi - priča Slavko.
On je na Međunarodnom jesenjem sajmu kože i obuće u Beogradu za sandalu i papuču koju niko u svetu nije uradio dobio "Zlatan prsten" i "Košutu".
- Italijani su mi tražili 500 pari dnevno preko cele godine, a ja, u vrh glave, mogu da napravim deset. Najviše traže papuče. Moj radnik može da isplete samo dva para. Ovakva moja papuča u Beogradu se prodaje po ceni od 4.800, a ovde u Vrnjačkoj Banji dajem je za 3.000 dinara - priča Slavko.
- Čovek koji bi nosio taj opanak, trebalo bi da bude visok 20 metara, i težak jednu tonu. Otišlo mi je 40 kvadrata kože. A koža je od otkupljenog bika na Mećunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Bika je otkupio jedan mesar iz Žablja, a ja sam od njega na poklon dobio kožu, koju je Fabrika koža "Ruma" besprekorno uradila - priča Slavko.
- Radili smo ga mesec dana, nas šestorica. Radili smo na dve dizalice, sa specijalnim ramom. Ne bih drugačije mogao da se transportuje. Glomazan je, pa je vozen kamionom - priča majstor.
Najveći opanak Slavka je odveo pravo u Ginisovu knjigu rekorda.
Nije u radnji, ali je tu, "za slikanje", onaj malo manji sličan njemu. Slavko, inače, radi sve vrste opanaka, dečje, za odrasle, za banatsku, makedonsku, bosansku nošnju...
- Radim po narudžbini. Vidite ove suvenire iz srpske nošnje, sa kljunom i bez kljuna. Za Karađorđeviće sam uradio opanak od svinjske kože iz 1806. godine. Mustru sam našao u Narodnom muzeju u Kraljevu. Za princezu Katarinu Karađorđević specijalno sam ovih dana uradio papuče i sandale, slične onim koje su nagrađene ne Međunarodnom sajmu, ali su ove još lepše.
Slavko Strugarević se sprema na put u Grčku.
- Prvog septembra u Atini otvara se specijalna robna kuća srpskih proizvoda. Vidite, šta ovde imam raznih suvenira. Sve ih nosim u Atinu. Među njima je i ovaj najmanji opanak, veličine zrna pasulja. Za Atinu se posebno pripremam. To je sitan vez na kome radnik radi i po sedam dana. Sve je ručno i to niko drugi ne može da uradi - kaže.
Slavko je i poznat zdravičar. Zna da u jednom dahu nabroji 423 zanata. Kaže da će brojati sve dok mu ne kažete da stane.
- Obućar, opančar, ovračan, papučija, nanudžija, klompar, modelar... A, znam i ove nove zanate: dileri, šaneri, kockari, džeparoši, zelenaši, reketaši, otimači, prevrtači, j.... i - nabraja Slavko.
Kaže da nema manifestacije a da ga ne zovu.
- Sad me zovu da idem u Koštunićima, pa na svadbu koja se organizuje na tvrđavi u Beograd. Sa Tadićem sam prošao celu kampanju. Ljut sam malo na njega, nije mi poslao slike sa tog našeg druženja, a obećao je i dao mi vizit-kartu. Kad je izabran za predsednika, zvao sam ga na mobilni, čestitao mu, ali slike mi nije poslao. I njemu sam dao jedan od 60 santimetara. Rekao je da će ga čuvati u njegovom kabinetu - priča Slavko.
Majstor najvećeg opanka na svetu ovih dana čeka otpozdrav od japanskog cara.
- Posle zemljotresa u japanskom gradu Kobeu, pre četiri godine, tridesetoro dece iz Japana bili su gosti beogradske opštine Čukarica. Pročitam vest u novinama i odem da svoj toj deci uzmem meru. Napravio sam trideset pari opanaka za ti mali Japančići i svima dao po šajkaču. Ambasadoru Japana sam dao opanke za premijera Japana i gradonačelnika Kobea. Ali je kod Japanaca velika procedura da se sprovede zakon, po kome car, ako dobije poklon, on mora i da uzvrati. Čujem da je poklon tek sad stigao do cara i da će mi on zasigurno otpozdraviti - priča Slavko Strugarević.
Glas javnosti \ Radojica Barjaktarević