Opadanje iglica

Opadanje iglica četinara mogu da prouzrokuju razne štetočine ili gljivična oboljenja. Međutim, ovog puta govorićemo o drugim uzrocima opadanja iglica. Ako borovima, smrekama i jelama u vašem vrtu opadne deo iglica, ne morate se odmah zabrinuti - naravno, ukoliko su biljke inače zdrave. Tada je to sasvim prirodna pojava, baš kao i jesenje opadanje lišća s drugog drveća, samo što se crnogoricama to ne dešava svake godine, osim arišu, barskom kiparisu i mamutovom drvetu.

Smreke i jele odbacuju svoje iglice sasvim neupadljivo, kada je iglicama četiri ili pet godina i kada su odslužile svoje. Tako iglice alpskog bora izdrže samo dve, a neke dve do tri godine. Iglice običnog bora izdrže tri godine, crnog četiri, planinskog pet, a jedne severnoameričke vrste do 25 godina.

Ukoliko iglice uopšte ne opadaju, nego posle presađivanja dobiju bledozelenu boju, onda je biljka već uginula i njen unutrašnji život više ne funkcioniše. To može biti posledica nestručnog presađivanja ili presađivanja u sasvim pogrešno vreme, ili ste premestili biljku koja nikad ranije nije bila presađivana i otuda ima vrlo malo korenskih dlačica. Takav postupak uvek dovodi do neuspeha, čak i ako ga obavlja profesionalni baštovan. U takvim slučajevima drvo treba opseći oštrim ašovom i ostaviti ga da stoji. Na sasečenim mestima obrazovaće se korenske dlačice i tada se drvo može presaditi iduće godine.

Druga greška je pogrešan izbor sorte. Konifere, koje smo upoznali u južnim krajevima, ne mogu se saditi u našim baštama, pošto nisu otporne na hladnoću pa će se preko zime smrznuti.

Pogrešno odabrano mesto takođe može biti uzrok neuspešnog gajenja četinara. Gotovo sve vrste ovog drveća vole slobodno, sunčano mesto. Na senovito mesto treba saditi isključivo tisu. Većina ostalih četinara neće dobro uspevati u hladu. Treba paziti i na to da četinari budu dovoljno udaljeni od velikog drveća, jer im ono može oduzeti potrebnu vlagu.



Izvor: Krstarica