Možda vam ovo bude zanimljiva tema za jednu "dobru" raspravu

Biti Žena...
Šta je differentia specifica ženskog bića? Može li se ono dokučiti i jednoznačno odrediti i koji je to tajanstveni kvalitet koji ženu čini ženom?



Prema Frojdu, izraz ženske suštine je mazohizam. Osnivač analitičke ili kompleksne psihologije, Karl Gustav Jung verovao je, pak, da je žensko samo jedna polovina ljudske sveukupnosti i celovitosti i da svaki čovek u sebi nosi oba pola. Muškarci svoju animu, nesvesnu žensku stranu svoje ličnosti, a žene pak animusa, svog unutrašnjeg muškarca. Da li je onda uopšte moguće govoriti o ženskom, a da pritom ne mislimo i o onom muškom?

Pa nije bezveze drevni čovek, kad je svet još bio mlad, izmišljao i pričao priče o Amazonkama, mitskom plemenu žena ratnica koje su odsecale sebi desnu dojku kako im ne bi smetala pri zatezanju luka? Otuda sudbina ne bi namenila ni ćerki prostih seljaka, Jovanki Orleanki da postane vojni predvodnik svog naroda u ratu protiv Engleza, a tako i nacionalna heroina, ikona francuske istorije i katolički svetac.



I danas žene u nekim delovima planete ne sanjaju da postanu balerine, već vojnici, kao u Izraelu npr. Na kraju i nije slučajno što se lična garda libijskog vođe Moamera el Gadafija, koja se sastoji iz lepih Afrikanki, eksperata za borilačke veštine i dobro istreniranih da koriste oružje, zapravo zove Amazonska garda.

Roditi se kao žena u različitim istorijskim menama ili kutkovima sveta moglo je značiti ili znači potpuno različitu stvar.

Nekada i negde, žene su morale postajati muškarcima i ubijati ženu u sebi, poput nesrećnih Virdžina.

Nekada, tj. poslednjih hiljadu godina u Kini, devojčicama su se na krajnje bizaran i čudovišan način podvezivala stopala, ne bi li se deformisala i ostala mala, a ženina sposobnost da se kreće tako bila do kraja smanjena,te ona ostala fiksirana za dom i porodicu. Da stvar nama zapadnjacima bude neverovatnija, podvezana stopala smatrali su Kinezi izuzetno erotičnima, a njihovi mali koraci i bolan hod seksi.



U Africi pak žene plemena Malawi pločicama u donjoj usni, zvanim pelele, privlače i uzbuđuju muškarce. I dok se u nekim delovima Afrike idealom ženske lepote smatra extremna debljina, pa se žene po diktatu goje, zapad je patentirao anoreksiju I bulimiju kao svoj autentičan doprinos idealnim ženskim proporcijama.



Ili pak hirurško vađenje rebara zarad što manjeg obima struka. U ženskom arsenalu posebnih hirurških zahvata kojem su sklone prevashodno mlađe žene u konzervativnim sredinama, jeste vraćanje devičanstva sve popularnijom himenoplastikom.




Ipak, u nezajažljivoj potrebi da se što više i punije osete, tj. prikažu da su neodoljive, privlačne i seksi, da su žene sa velikim Ž, pripadnice lepšeg pola, čini se, sve više gube upravo ono za čime teže, i ono što ih čini autentičnim, ponosnim i naočitim ženkama, i pretvaraju se u otužne i groteskne karikature.

Možda najbizarnija ilustracija čitave ironije sa plastičnom hirurgijom i ženske potrebe da u sebe gura otrov ne bi li postala lepa i mlada, jeste smrt bivše argentinske misice Solanž Manjano, koja je umrla usled operacije zatezanja zadnjice. "Ova žena, koja je imala sve, mrtva je jer je želela da ima malo čvršću zadnjicu,“ rekao je dizajner Roberto Piaca, njen bliski prijatelj.

Šta li su tek spremne da urade one koje pokreću glad za slavom, moći, ljubavlju ili uspehom? To je tek priča.

SMedia