Slobodanka Đuričić, kolekcionar kamenja
Oniks sa Isusovim likom

Gde god se na Fruškoj gori okreneš ima poludragog kamenja - tvrdi Slobodanka Đuričić, koja već više od decenije u okolini Vrdnika prikuplja minerale. Nije geolog, ali se razume u poludrago kamenje, način obrade i nalazišta. U njenoj kući na stolu mogu se videti razni komadići poludragog kamena, ukupno 12 vrsta, uglavnom iz obližnjih rudnika Fruške gore, a neki vredni primerci pronađeni su i u rađevačkom kraju. Od opala, oniksa, kvarca, crvenog i zelenog almadina i ahata, Slobodanka pravi nakit i neobične figurice, ukrasno drvo, suze od kristala, priveske, amajlije...

Posao, kaže, nije lak jer se sve radi ručno, pomoću brusilice i brusnog kamena, a za fino poliranje koristi određene praškove. Obrađene komade poludragog kamenja ugrađuje u ogrlice, narukvice i prstenjeÖ

- Znam svako mesto u Fruškoj gori gde ima poludragog kamenja. Pored Crvenog čota, Neradina, najpoznatije je Kozije brdo do koga se teško stiže. Na tom mestu pronalazila sam velike komade opala, oniksa i kalcedona. Od belog kvarca, koji ovih dana može da se pronađe u našim potocima, na primer, izrađuje se vrlo lep nakit. Ovaj poludragi kamen ne zahteva neku posebnu obradu, kamen se najpre brusi, a onda se specijalnim praškom polira. Sada od belog kvarca pravim srce za jedan lančić. U našem kraju može da se nađe i roze kvarc koji izgleda kao običan kamen, ali posle obrade postaje sjajan i vrlo i atraktivan nakit - tvrdi Slobodanka Đuričić, inače član novosadskog Drštva ljubitelja minerala, stena i fosila "Geo-pan".

Nekada je u Irigu, kaže, postojao pogon za proizvodnju predmeta od ovog dragog kamenja, ali je vremenom propao. Sada samo nekoliko ljubitelja minerala, među njima i ona, skuplja kamen i obrađuje ga ručno.

- Mukotrpan je to posao, ne isplati se. Sada više ne mogu bez kamena. Kažu da je hladan, ali tvrdim da nije, jer fruškogorski minerali imaju dušu - kaže naša sagovornica. Od davnina su ljudi verovali u zaštitnu i gotovo isceliteljsku moć kamena. Zato je rešila da od poludragog kamena pravi ikone. Tada se, kaže, desilo čudo. Pronašla je oniks sa likom Isusa Hrista.

- Obilazila sam stari manastir Jazak i nedaleko od tog svetog mesta, u jednom potoku, pronašla sam ovaj neobičan kamen. Bio je to oniks veličine pola šake. Kada sam htela da ga oblikujem, nije mi pošlo za rukom. Jedna žena je videla kamen i rekla mi je da mora ostati onakav kakvog ga je priroda stvorila i da ga malo bolje osmotrim na svetlosti. Kada sam ga uzela u ruke, na tanjem vrhu oniksa, jasno se ocrtavao Isusov lik - tvrdi Slobodanka Đuričić. Pročula se priča u ovom kraju o neobičnom kamenu, dolaze ljudi traže da ga vide, a ima i onih koji veruju u njegovu isceliteljsku moć, a takvima, kaže, on i pomaže.


Izvor: Glas Javnosti \ Žaklina Milenković