Kad izmislite da biste povredili

Svakome se nekad desi da se posvađa s nekim, ništa neobično. Nekada se posvađamo sa maltene strancima - recimo, ona glupača koju ste prvi i poslednji put videli na toj-i-toj žurci, a koja vam je trapavo prosula sok na novu majicu. Takve svađe se brzo zaborave. Ono što nam teže padne su svađe s bliskim osobama - s dobrim prijateljima, roditeljima, braćom, sestrama, dečkom ili devojkom... Nekada, u toku svađe budete toliko besni da osobi s kojom se svađate zaista svašta kažete, i ono što mislite i ono što ne mislite stvarno, pa čak i laži. Na primer, kažete dečku ili devojci da ste ih prevarili, ili prijateljici da je njen dečko kreten koji je vara s kim stigne, a da to nikakve veze s istinom nema. E, onda se stvarno nađete u nevolji.

Strasti se stišaju. Smirite se. Želite da se pomirite s tom osobom - ipak se radi o vama bliskoj osobi, o osobi koju volite. Međutim, reči koje ste izgovorili su vrlo teške i ne radi se samo o uvredama. Za uvrede možete reći da niste tako mislili, da su vam idiotske reči izletele same od sebe, ali šta reći za laži? Za laži u koje je vama bliska osoba poverovala? Kako sada ubediti dečka ili devojku da ste im bili verni, kako ubediti drugaricu da, mada baš nešto i ne volite njenog dečka, zaista niste čuli ni najmanji nagoveštaj toga da on uopšte pomišlja na neverstvo?

Odgovor je sličan kao i na pitanje: "Kako ugurati slona u lift?" - veoma teško. To će da bude veoma dug razgovor, pun izvinjavanja, razgovor u kome ćete se iz sve snage truditi da ubedite tu osobu da vam je veoma stalo do nje, da je stvarno molite da vam oprosti, i da ste priču o neverstvu izmislili zato da biste tu osobu povredili, zbog čega vam je sada užasno žao.

Bez iluzija: nakon što izmislite nešto toliko drastično, toj osobi će biti potrebno neko vreme da vam oprosti - i još više vremena da ponovo počne da vam veruje. Dečka ili devojku ste sigurno šokirali i grozno povredili pričom o prevari; drugarica kojoj ste ispričali o dečkovoj prevari sigurno je provela dane i dane plačući, uz povremene svađe i objašnjavanja s dečkom, ako već s tim dečkom nije i raskinula. Ovakve vrste reči upućene u besu slične su prilično dubokim ranama nanesenim nožem, ranama koje nisu smrtonosne, ali grozno bole, krvare i potrebno je dosta vremena da zarastu, a ožiljak zauvek ostaje.

Ako vam se desilo da u besu izmislite nešto kako biste povredili, pa, pomirite se s tim da će biti potrebno dosta vremena i mnogo truda s vaše strane da koliko-toliko popravite situaciju. Dajte sve od sebe da ubuduće, ma koliko ljuti bili, ne pričate takve stvari - neke stvari jednostavno ne treba reći, nikad i ni zbog čega.

desavalo mi se...ali ljudi oko mene znaju da planem brzo i oprastaju...bar za sad...

Definitivno ne treba na taj nacin iskaljivati svoje emocije. 

Nemam tih problema sa laganjem,mene laganje smara,pa ga i ne koristim,a kada ne zelim da pricam istinu,onda i precutim...
Mene obicno ukopa zato sto u besu *pljusnem* istinu u lice,a istina obicno i nije nesto sto ljudi zele da cuju ako nije prijatna