On(a) je kriv(a) za raskid!   

Nakon raskida će se mnogi upitati ko je tu zapravo bio kriv. On može, besan, da zaključi da je za raskid kriva ona. Ona može da zaključi da je za raskid kriv on. Problem s ovim zaključcima je što su najčešće potpuno neproduktivni.

Nije veliki problem ako neko nakon raskida razmisli pažljivo o tome ko je kako postupao u vezi, ko je šta mogao da učini bolje. Posle dužeg razmišljanja, može i da zaključi da se poneo (ponela) manje-više korektno i da je krivica ipak više do druge strane - više, a ne u potpunosti, jer niko nije u stanju da postupa savršeno. Problem je nešto drugo.

Problem je kada neko nakon raskida besno razmišlja o tome ko je kriv. Besno razmišlja čak i kada je neko vreme od raskida prošlo, pa bi trebalo pribrati se i nastaviti sa životom. Tada zaključi da je za raskid isključivo onaj drugi kriv, da je druga strana ta koja se nimalo nije trudila i ta koja je vezu uporopastila. Kada neko na taj način počne da razmišlja, najčešće dospe do žarke želje da svom bivšem ili bivšoj "dokaže" da je u pravu, da ih nekako natera da "uvide istinu", ili ne želi toliko da ih natera da "uvide istinu" koliko da pate.

Problem s ovakvim načinom razmišljanja nije samo u tome što može dovesti do toga da oba nekadašnja partnera budu dodatno povređena, nekad i fizički. I taj problem je ozbiljan, naravno, ali postoji i još nešto - onaj koji tako razmišlja nije u stanju da nastavi sa životom, već samo u glavi premotava film o raskidu. Zarobljen je u mučnom deliću prošlosti i proživljava ga ponovo, i ponovo, i to svojevoljno.

Razmišljanje o tome ko je kriv za raskid ima smisla samo ako vam to pomogne da uvidite koje ste greške vi napravili. Greške bivšeg partnera ili partnerke su nebitne - te osobe su u vašoj prošlosti i njihove greške već su dovele do svojih posledica. Međutim, to što ćete uvideti sopstvene greške može vam pomoći da ih ne ponovite, a samim tim i da vam sledeća veza uspe.

Zato, molimo vas, bez razmišljanja o tome čime su vas sve bivši ili bivša povredili. Ostavite taj ružni deo prošlosti za sobom i potrudite se da vam budućnost bude nešto u čemu ćete uživati.

zar je vazno ko je krivac..vazno je da nema vise neceg sto je vredelo i tu je kraj svakoj raspravi..vazno je da ostaje bol..nedorecene recenice i neiskazana osecanja i ona odvratna surova praznina koja razdire...pa zar je vazan krivac u svemu tome?Da je trebalo da ostane ostalo bi..ovako..treba nauciti ziveti sa bolom, zatrpati se iz njega sve dok se ne desi nesto sto ce vas iz tog bola iscupati..i to je to..

Zar je vaznooooo kooo jeeeee kriiiiivvvv ???!!! 

Severina (R)