Nezgodne stvari za prvo viđanje
Zvera okolo

Uuu, nisam ovako baš čitavu stvar zamišljala kad smo se slučajno sreli pre mesec dana, niti kad me je posle toga nazvao,
pa ni ono kad sam ga ja nazvala posle duže pauze. Uvek mi se činio pre svega zainteresovan da razgovara sa mnom, gledao me širom raširenih očiju, upijao svaku moju reč. Znala sam da sam mu bila zabavna i to je bio onaj ključić koji sam brižljivo pazila da ne izgubim. Ali, izašli smo prvi put, a on je počeo da zvera okolo. Svaki put kad neko uđe u kafić. I ne samo tad.

- Šta je bilo?, pitam nonšalantno, bilo bi naporno da odmah počnem s nečim kao što je zašto gledaš okolo, da li sam počela da pričam o nečemu što te baš i ne zanima, da li... bila bi to čitava lista "da li". Bolje da prekinem.
- Ništa, onako, uzvratio je i počeo da se kontroliše, što je bilo još gore. Osetila sam nemir u njegovom pogledu.

Možda je trebalo da ga pustim i vidim u šta gleda, da ne uđe neka od devojaka s kojom je nedavno izašao, ili nedavno raskinuo, bolje je ne razmišljati.
I, šta ima veze, staću na tvoju stranu, da vidim kako je to.
Zajedno počinjemo da komentarišemo ljude oko nas.

- Vidi, ona devojka tamo liči pomalo na tebe, počeo je, a ja sam morala da budem bolja.
- A onaj tip do nje, ko li joj je, dečko ili budući dečko, ili samo neko ko želi da bude nešto više od prijatelja, ili možda i ne želi, intrigantno sam se osmehnula.
Počeo je da pogađa.
- On sigurno želi nešto, vidiš kako je gleda, bio je raspoložen.
- Ali, kao da nema dovoljno šlifa.
- Kako sam mogao i da pomislim na to da ta devojka liči na tebe. Ona sigurno ne zna da povede ovako interesantan razgovor.

Ona verovatno i nema taj problem da mora da uskoči u kadar i zameni sve ostale ljude i kafić i konobare i sve tvoje dileme i da ti zadrži pogled. To je bila moja misija te večeri. Sledeći put ću gledati da se ne upuštam ni u šta nemoguće.
M. Bjelovuk