Iz ženskog ugla

Šta kažu mama i tata

Pre neko veče, dok sam se spremala da legnem, moj otac je mojoj majci iz čistog mira rekao da se nikada neću udati jer ko će da me trpi - zahtevnu, lenju i drčnu. Da se razumemo - ne pada mi na pamet da udajem, ali ta njegova konstatacija me je jako drmnula. Dobila sam neopisivu potrebu da mu odgovorim u svom maniru, ali kada sam udahnula vazduh da počnem tiradu, ostala sam bez nadahnuća jer sam shvatila da me je izuo iz cipela. Ja zaista jesam zahtevna, lenja i drčna.

Oduvek sam, iako u jako bliskim odnosima sa svojim roditeljima, odolevala njihovim sugestijama vezanim za muškarce sa kojima sam bila. Prosto su mogli da primete, a ja da ne uvažim. I ništa više. Jedan je bio vetropir, a ja sam baš htela da se vitropirim s njim, sve dok nisam čula da ga pošto mene isprati kući viđaju s drugom cicom po gradu. Drugi im je bio nezreo, infantilan i klempav, e s tim sam išla na fliper i pikado i gađala ga kokicama s prozora dok se približavao mojoj zgradi, sve dok na moju priču o drugarici kojoj su lekari tog dana rekli da neće moći da ima decu nije počeo da se benavi i pravi neukusne komentare. Trećeg je moj tata zvao "konjušar" jer je nosio dve minđuše pa mu je ličio na nekog lika iz filma koji je četkao konje, a plus je umesto četvoronožne životinje jahao veliki motor.

E, za tog je navijao svim srcem, sav bi se ozario kada bi me ovaj zvao telefonom i ulepšao mu dan. Samo kada bi u slušalicu rekao "zdravo", znala sam ko me traži. Kada mi je ta veza postala monotona, prećutno se mrštio i davao mi do znanja da sam nenormalna što sam zajebala stvar. A "konjušar" je sve, sve što jedan roditelj sanja za svoje dete - pažljiv, duhovit, odgovoran, imućan, zgodan, dobar... Ne vredi, bre, ćale - kad mi je dosadno. Za četvrtog su rekli: "Nije za tebe, ako ikada budeš rešila da praviš dete s njim, uradićemo sve da ne bude tako", a ja sam se udala za njega i rodila mu dete. Pa se razvela.

Nije bilo važno da li su u pravu, ščepala sam i iskijala sve svoje izbore, sve dok moj otac nije pre neko veče kobajagi, pola u šali, rekao da me nijedan muškarac neće trpeti. Jedini protivargument, a to je da moja dobrota briše zahtevnost, lenjost i drčnost, pao je u vodu kada sam se setila njegove šale na račun jedne domaće glumice sa kukastim nosom, sitnim očima, koščatim licem i ogromnim zubalom - nije ona ružna, samo ima tužan osmeh. Da ne bih i sama postala deo porodičnog vica, ostala sam nema sve do danas.


Izvor: Glas Javnosti \ Ivana Stojanov

Šta kažu mama i tata

Molio sam se Bogu da i danas sve protekne bez glupih pitanja. Ali avaj...
- A čime se bave njeni? - upitala je keva gledajući me preko novina.
- Kevo jeee... Jesmo se dogovorili da nema takvih pitanja bre, pa nisam ja bre balavac...
- Slušaj, vidim da je situacija ozbiljna...

SITUACIJA! Da li su svi mitovi o roditeljima koji su ikad postojali istiniti? Da li je moguće da svi oni gledaju na svoju decu kao na nekakav projekat koji može da uspe, da kiksira. I onda treba dobro razmotriti svaku SITUACIJU, svaku EVENTUALNOST... Nemoj da neko pomene ljubav i slične demone. Važno je da projekt funkcioniše, uprkos svim preprekama na koje može naići.
Uglavnom, tako je počelo, tim nedovršenim razgovorom u dnevnoj sobi. A nastavilo se ovako:

- Milane, jel' ti znaš s kim se sve zabavljala ta tvoja Sanja? (Ćale, 21.11. 2001.)
- Koliko joj je još ispita ostalo do kraja, šta si mi ono rekao? (Keva, 28. 11. 2001.)
- Ona Milica je baš fina devojka, otac joj je pravi gospodin! (Keva, 29. 11. 2001. - Dan Republike)
- Sine, jesi li siguran da si izabrao pravu? Znaš, i ja sam jednom kao mladić... (Ćale, 3. 12. 2001.)
- Bato, a jel' istina da ćeš da se oženiš sa Sanjom? (dvanaestogodišnja sestra Ivana, 6. 12. 2001.)

I tako dalje, tu su bili i ispitivački pogledi, izjave tipa "moramo da popričamo malo kasnije", "majka ti se mnogo sekira, znaš" i slične stvari. Dešavalo se, naravno, da svaki razgovor prestane kad ja uđem u sobu. Onda usledi pauza, pa diplomatsko "Ej, gde si ti, sine".
Sa Sanjom sam raskinuo pred Novu 2002. godinu. Ni danas nisam siguran zašto. Nekoliko meseci kasnije keva me slučajno srela na ulici sa Marijom, to je bio naš prvi zajednički izlazak.

- Kevo, ovo je Marija. Ćale joj je pandur u penziji, keva učiteljica, zabavljala se sa tetka Mileninim sinom i još petoricom-šestoricom, pojma nema koliko joj je ispita ostalo, nisam siguran da li je prava, a još nemam nameru da je ženim - izdeklamovao sam kevi u lice dok su se upoznavale.
- I da, - dodao sam - SITUACIJA je prilično ozbiljna, ili bi bar tako trebalo da bude večeras.


Izvor: Blic \ Igor Ćuzović