Da li ste znali podatak da je vlasnik Emoušna koji organizuje VB, Dvor, farmu  Djilas-Gradonačelnik Beograda-jedan od suvlasnika sa većinskim kapitalom.
Nameće se pitanje da li je sve oko zaglupljivanja naroda slučajno.
NEE!!
radi se po oprobanom i dobrom recptu starih Rimljana : Da bi odvukao pažnju sa  stvarnih problema u državi daj narodu hleba i igara(hleba malo manje no igara) i eto rešenja mnogih problema jer je narod zauzet gledanjem tuposti i pati što nasvodni VIP-ovce dobijaju silnu lovu. ČIJU lovu?==
Pa tog pokradeng naroda koji opet glasanjem SMS-om,...daje lovu za zaglupljivanje -PLAĆA SVOJE ZAGLUPLJIVANJE I PUNI DŽEPOVE DJILASU I KOMPANIJI !

Зашто је Слађана проблем         
Пише: Иван Вукадиновић      

Последњих дана посетиоци интернета били су сведоци лавине подсмеха која је уследила после једне приредбе (израз из времена титоизма сасвим одговара) на којој је омладина владајуће странке требало да цитира одломке говора рахметли премијера др. Зорана Ђинђића. Омладинка се збунила од треме (због речи великог човека, или због велике публике) па није успела да изговори две-три простопроширене реченице. Омладинац је застао, али је спремио на време «пушкице» са текстом. Онда се омладинка вратила, некако успела да издекламује, па се превисоких штикли просула колико је дугачка. Омладинка се зове Слађана, омладинац Далибор.

После праве бујице подсмеха, згражавања и чак страначког реаговања огласио се и један глас у одбрану двоје младих – нико други до новинарски бард «Друге Србије» Теофил Панчић у својој колумни у «Времену». Да се разумемо, мени је Слађана лично небитна, као и то да ли је Теофил брани да би (самом себи) испао «фенси, секси и кул», како он зна рећи. Сложио бих се да је она на неки начин жртва, и да није лично ништа страшно учинила. Она и Далибор нису никога убили, нису зарадили први милион, нити узели функцију (тачније, још нису узели функцију). Па шта је оно што Теофил не види или не жели да види? Зашто је то двоје проблем?

Закључак је сам по себи јасан, и изнећу га као полазиште за даље проучавање проблема. Ово двоје младих најбоље представља систем и генерације које у њему стасавају. Генерације које одрастају уз јасно сазнање да се може бити глуп и сасвим успешан – потребно је само имати одговарајућу партијску књижицу. То је «атмосфера» коју стварају све партије, а највише Демократска странка.

Зашто је ДС ту најгора? Постоје најмање два разлога. Први, они су режим већ десет година, ако рачунамо веома битан локал, на власти су петнаест година. Други разог је што је њихова идеологија, назовимо је тако, невероватно шупља и испразна. Тзв. другосрбијанци имају јасне изјаве, ови се не изјашњавају, мада обично ураде оно што ови први кажу. Јасно је шта је демократама једино битно...

Теофил је у праву кад каже да је реакција саме Демократске била бедна – распуштање општинског одбора. Наравно, он не каже која би била једина поштена реакција, која је наравно сасвим немогућа. Да «симпатична» портпаролка изјави како су Слађана и Далибор производ система који они стварају. Тај се филм неће гледати. У том смислу, много је од ових двоје гора она водитељка која се не збуњује, већ најприродније «води програм» док се млади брукају.

Но, погледајмо накратко каква је алтернатива – Српска напредна странка. Да ли нам нешто говори да ће по питању упошљавања кадрова бити другачији? Ништа. Не само зато што су давно били на власти, тада као радикали, па се показали. Уосталом, све вође странака су бар петнаест година у политици, и имали су напретек прилике да се покажу. А која је идеологија напредњака? Постоји ли нешто осим обећања да ће бити бољи од демократа?! При свему томе, нисам посебно против напредњака, можда за њих и гласам на следећим изборима, макар као за фамозно «мање зло».

Шта онда хоћу рећи? Да је потребна нулта толеранција према запошљавању кадрова са партијским књижицама. Јасно је да се тешко може избећи да директор или председник управног одбора јавног предузећа буду страначки људи. Само би и они могли имати неке компетенције. А испод нема никаквог места политичком упошљавању кадрова. Нека нова власт никако не би смела имати оних сто дана у којима им се прашта. Сместа упошљавања под лупу јавности!

У свом тексту Теофил је против «анонимних билмеза» како он види интернет коментаторе Слађаниног наступа. Узгред, већина профила на фејсбуку нису анонимни. Иако може бити делимично у праву што се тиче неких реакција, Теофила нико није овластио да буде интернет профајлер, па да одређује какви су сви. Има он од раније неке аверзије према интернету као месту изражавања, но то није битно. Да кажем и ја понеку о томе...

Интернет по себи, као технологија, је «статусно неутралан». Сви знамо за ону како ножем можеш сећи хлеба, а и некога убити. Међутим, мислим да је камен боља метафора, у овом случају. Камен може бити темељац Тврђаве (као ове наше). А може да послужи и као «камен мудрости» у спорстској дисциплини коју су надреалисти звали хркљуш. Само, тешко да се неко опаметио ударањем каменом у главу. Камен, богами, може послужити и да се баци на систем.

Фејсбук не служи само за смешне групе и статус-поруке које би требало да буду занимљиве. У суседној Хрватској млади се организују за протесте преко фејсбука. Узор су им протести у арапском свету, које су неки назвали «фејсбук револуција». Наравно да је тај назив претеран, али улога интернета у организовању протеста се не може занемарити.

Ако ћете се само смејати Слађани и пљувати по њој, онда џаба сте кречили! Чак и ако знате да је систем крив, а не она. И ако знате шта не ваља у систему. Ништа неће поћи набоље док пристајете на правила игре. Ако немате посао, можете се преко ваше странке понадати да ће вам дати место контролора у градском превозу, популарног «риџована». Јер остала радна места се не отварају, него се гасе. Хумор и сатира су већ доста дуго веома јако оружје против негативних појава. Али никада ако се остаје само на исмевању.

Извор: Видовдан магазин

teofil je q..c na biciklu u novinarstvu-sam sebe uzdigao tamo gde mu mesto nije.
Jako m..o sta on napise i da li ga i koliko ga ljudi shvati ozbiljno.
Dobro je dok on i pise i napada, brani-sve je kontra ili uglavnom  dijametralno suprotno od njegovih "vidika".

u sto tekstova prepoznala bi Duha Sekire 

molim lepo 

Да ли је ово тај Вукадиновић? 
----------------------------
Теофил Панчић: Линчерски консензус

Теофил Панчић

Један је балкански примењени филозоф – склон падању с вишњевог дрвета – за некакву опојну дрогу рекао да делује различито на различите људе: једнима наводно помаже да унапреде своју креативност, а на друге делује исто као пасуљ: од ње само прде. Хоће се рећи: кључ је увек у "људском фактору", средства су сама по себи неутрална. Тако му је то некако и са Јутјубом (YоуТубе) и сличним светскомрежним одлагалиштима Свега и Свачега: можете да свраћате тамо тражећи, шта знам, неку заборављену или још неоткривену добру музику, а можете и свеудиљ да се клиберите над тим како се неко саплео и љоснуо на нос. Све је то тамо и чека на вас, а то за шта се на концу одлучите говори много више о вама него о ономе што се шарени с вашег монитора.

Девојка и младић из Ниш, Слађана Здравковић и Далибор Дамјановић, из потпуне су анонимности дословно преко ноћи лансирани у орбиту "звезда Јутјуба", што неупућеном можда звучи као остварење некаквог "америчког сна", али иоле упознати с том www "материјом" добро знају да тако нагли пробој ипак пре слути на некакав белај... Ово двоје припадника подмлатка Демократске странке учествовало је на некаквој приредби (то је једини адекватан назив за то збитије које је воњало на гротескно одоцнели соцреализам) поводом осме годишњице атентата на премијера Србије и председника Демократске странке Зорана Ђинђића. Знате шта је било даље: обоје се збунило, нису никако умели да саставе, то јест репродукују, обичну просто-проширену реченицу из Ђинђићевог говорничког опуса, па су малко завиривали у мобилни телефон или у "пушкице", па се враћали у угао да доуче рецитацију, па се на крају млађана Слађана још и смандрљала с превисоких штикли и патосирала се колико је дугачка. И све то, сав тај рубни фолклор са једне Мале Провинцијалне Приредбе, до времена настанка овог текста само на Јутјубу је погледано већ три фртаља милиона пута, а до времена када ове новине дођу до вас, ко зна, можда падне и милионити гледалац.

Кад погледаш, стварно је то двоје могло и боље да се припреми за свој "наступ", али ето – није. Или их је, пре ће бити, напросто обузела прејака трема па су се "одузели", а све то у ситуацији која је за њих сасвим нова, другачија од свега што постоји у искуству обичног, анонимног младића или девојке с нишке калдрме. Резултат видимо: иронична инстант-слава какву нико не би себи пожелео. Али, шта онда? Чудна ми чуда! Човек који баш никада није испао глуп у друштву вероватно није ни живео. Да се разумемо: њихови гафови, зачињени слепстик-призором Слађаниног тврдог приземљења јесу негде (и) смешни, на онај начин на који овакви малери код гледаоца изазивају условни рефлекс смејања, мада сасвим доброхотног, бенигног, краткотрајног. Ако видите некога како је проклизао на поледици и обрео се на туру, није чудно да вам се тај призор у хипу учини смешним, психологија је то одавно објаснила као један инцидентални искорак из рутине очекиваног, али већ у следећем тренутку ћете му – зар не? – помоћи да устане. Или, ако се неко збунио и блокирао, помоћи ћете му да се присети, толико ваљда зна и памти свако ко је у животу ишао у школу, ако ништа друго. Како год, није отуда ништа страшно ако вас је овај призор на тренутак, јебига, и забавио, то вас по себи не чини лошом особом и хуљом... Оно што се ових дана дешава са ово двоје, ипак, отишло је много даље од тога, и претворило се у масовно линчерско иживљавање над двоје младих људи. Који су, при томе, само били шепртље на јавном месту и то је све, нису иначе никоме нанели никакво зло, нити су ухваћени у некаквој неподопштини – на пример, у крађи фирмираних патика зарад ефикасније одбране Српског Косова – и нису никога тукли или покушавали да туку. Простије речено, нису учинили ништа због чега би се стидели и кајали.

У земљи у којој је незамисливо да се људи различитих уверења договоре макар и о томе да је четвртак дан који се обично налази између среде и петка, наједаред се баш око Далибора и Слађане створио импресиван консензус левих и десних, националиста и мондијалиста, европејаца и русофила, звездаша и партизановаца, постпартизана и неочетника! Читам безбројне новинске коментаре и колумне у свакојаким медијима, од писаца најразличитијих хабитуса и уверења, и гле, готово па сви кажу исто: да су то двоје клинаца Голи Олош, да су ретарди (не претерујем!), да су слика и прилика тамне будућности Србије, јер ако Овакви треба да буду наша будућност, онда смо најебали... А зашто смо, бротхерс & систерс, најебали? Зато што се двоје балаваца збунило пред камерама, и зато што је она, Слађана, носила више штикле него што је то здраво за њу!? Па свеца му блаженог, да ли је икада у овој земљи неко за мање грехове више разапињан? Шта се то, ког ђавола, уопште дешава са нама, јесмо ли баш сасвим подивљали?

Прочитао сам негде да симболички линчована цура не излази из куће и такорећи ни са ким не комуницира. Лако ми је то да замислим: како би другачије и могло бити, након свега? Нема ко се није изређао над ово двоје, од угледних и неугледних јавних Ималаца Мишљења па до хорди анонимних интернет-канибала, тог мегашљама из самог Срца Таме! Од оних који су преко ово двоје веселника решили да се обрачунавају са Демократском странком, па до, гле – Демократске странке саме... Која је потукла све рекорде љигавости и слузавости подстичући некакву "диференцијацију" због једног непријатног, али ипак сасвим бенигног шепртљавлука, идући низ длаку крвожедним инстинктима сајбер-масе, па још и увлачећи у све то "породицу др Зорана Ђинђића" све извињавајући јој се, као да сав овај недостојни циркус са Ђинђићем и његовима може имати било какве везе!?

Е па, драги Далиборе и Слађана, добро дошли у српску верзију пустиње реалности! Тако вам то овде изгледа, а ви сад видите, добро размислите исплати ли вам се да у свему томе суделујете, или ћете ипак изабрати да гледате своја посла, која год и где год она била. Шта год да изаберете, нико вас не може кривити.

Време
http://www.tacno.net/Novost.aspx?id=3300

U Vebsterovom rečniku teofil pančić se definiše kao rugoba koja misli da je pametna i ume da piše.
Ovo nema nikakve veze sa tim klincima, ovo je obračun sa DS i njihovim sistemom.
                                               Predragoon - internet-kanibal i megašljam iz samog Srca Tame

"VELIKI BRAT" ZOVE OMLADINKU SLAĐU IZ DS!


Produkcijska kuća „Imoušn“ pozvala zvezdu Jutjuba Slađanu Zdravković, omladinku niškog odbora DS, da uđe u rijaliti šou program „Veliki brat“

BEOGRAD - Veliki brat poziva Slađu u ispovedaonicu!

Ovu rečenicu uskoro bi mogla da izgovara najpoznatija srpska Slađana, omladinka DS iz Niša, koja je postala poznata po video-klipu na Jutjubu koji je do danas videlo preko 800.000 ljudi!

Dvadesetdevetogodišnja Slađana Zdravković postala je poznata preko noći, jer je na stranačkom obeležavanju godišnjice ubistva Zorana Đinđića najpre zamuckivala prilikom recitovanja Đinđićevih citata, a onda se „prosula“ na pod „zahvaljujući“ kičastim cipelama s visokom platformom koje je nosila.


Nagla popularnost ove Nišlijke naterala je ljude iz produkcijske kuće „Imoušn“, koja realizuje „Velikog brata“, da je pozovu u svoj rijaliti šou. Do toga bi možda i došlo da se nisu usprotivile niške demokrate.

- Niški DS nije hteo producentima VB da ustupi Slađin broj, jer su procenili da je pametnije da se stvar slegne i da se na taj blam što pre zaboravi. Niške demokrate smatraju da bi Slađin ulazak u „Velikog brata“ dodatno degradirao stranku. Lepo su se zahvalili na ponudi - priča izvor Kurira.

U produkcijskoj kući „Imoušn“ nisu negirali saznanja Kurira.
- Znamo za tu devojku, videli smo snimak na Jutjubu, ali nemamo komentar na vaše pitanje - poručila nam je Ivana Škorić, portparol produkcije.

Dušan Milisavljević, poslanik DS i potpredsednik niškog odbora te stranke, kaže za Kurir da se „o tome priča“.
- Raznih priča je bilo. Slađana Zdravković je tim gafom uništila sebi život. Ali, šta tu možemo - ističe Milisavljević.

Milan Đurđević, iz DS Niš takođe ne negira da je Zdravkovićeva dobila poziv za ulazak u „Velikog brata“.

Na Fejsbuku je hoće u „Velikom bratu“!

Zanimljivo je da je gotovo hiljadu ljudi „lajkovalo“ grupu na društvenoj mreži Fejsbuk „Svi mi koji smo za to da Slađana Zdravković uđe u kuću Velikog brata“. Na početnoj stranici je igrica „Pobedi Slađu“, koja je nastala odmah posle sada već čuvenog gafa.


Prošao je blam

Milan Đurđević, koji je u ime palilulskog odbora DS pozvao Slađanu Zdravković na izložbu u Đinđićevu čast, kaže da se ona „polako vraća u normalu“.
- U kontaktu sam s njom preko svojih omladinaca, vraća se u normalan život, jer se sve sleglo. Žao mi je što se to dogodilo, ali svako odgovara za svoje postupke - pomirljivo će Đurđević.

Ne treba da se sekira ova devojka sto je pala na toj priredbi. Neka zna da ti koji se smeju nesrecnom slucaju, nikad nece biti ne samo na youtube, vec i na ... znate vec gde 

'беш ми све ако си ти нормалан ...