IN < - Omiljeni odlomci i citati - >LO
<< < (92/329) > >> :: Odgovori!
Autor: SerbianFighter :
"Cijenjena prijateljice,
Pitas me, gospodarice moja, da li sam u mislima, u srcu i duhom sam. Kako da ti odgovorim? Cini mi se da moja samoca nije izrazenija niti veca od samoce drugih ljudi. Svi smo mi sami. Svi smo mi zagonetka. Svi smo mi pokriveni hiljadu i jednom koprenom i kakva je razlika izmedju dva usamljenika, osim sto jedan govori o svojoj samoci, a drugi uvijek cuti?
Ne znam, gospodarice moja, da li je moja samoca, zajedno sa tugom koju nosi, ispoljavanje "ponora nekih mojih unutrasnjih stanja" ili dokaz nepostojanja licnosti u ovom bicu koje zovem "JA". Ne, ne znam. Ali, ako je samoca adresa slabosti, zasigurno, najslabiji sam covjek.
... Moja gospodarica zna da je nasa zelja da u case drugih uspemo sadrzaj naseg duha nemjerljivo jaca od zelje da zedj utolimo onim sto nam drugi izlivaju u case. U tom svojstvu ponekad ima sujete ali je prirodno.
... Ljudi su , i ja medju njima, skloni dimu i pepelu.Vatre se boje, jer zasljepljuje vid i opece prste. Ljudi se, i ja medju njima, prihvataju istrazivanjem nabora na ljusci. Jezgro ne diraju, jer je izvan domasaja.
A jezgro se moze vidjeti tek kada se razbije ljuska. Nije lako da covjek iskida srce kako bi ljudi vidjeli sta je u njemu.To je samoca, gospodarice moja, to je tuga...."

(dio pisma koje je Halil Dzubran pisao Mej Zijadi, zeni koju nikada nije vidio ni upoznao, i sa kojom je obavljao "duhovnu razmjenu" pismima koja su pisali jedno drugom 20 godina.....)
Autor: mileta999 :
Dzon Fante - Upitaj prah ( Ask the dust)
Fante veli neshto tipa (oprostite davno sam chitao) :
- Boze svemogutji, kako ti mozesh da postojish? Pa da li si ti chitao Nichea? E, pa da jesi - znao bi da ne postojish!

Inache ovaj divni pisac mi je jedan od omiljenih ali kod nas teshko moze da se nadje neka dobro prevedena knjiga njegova....
Charls Bukovski : "Fante je bio moj bog" !
Autor: SerbianFighter :
Ljudsko bice je cudno. Ono ne podnosi ništa što ne uspijeva podjarmiti, ukljucujuci i sebi slicne. Za njega sve mora biti ustrojeno, razvrstano, svrsishodno. Ako cemo pravo, on se nije u stanju savladati. Prepušten sam sebi, pocinit ce najgore nepodopštine. Iza toga se krije poprilicna doza ponosa. Covjek sebe smatra središtem svemira, no svemir je tako velik, a on tako malen, da se i bez njega svemir sasvim dobro okrece. Ta ga cinjenica neizrecivo boli pa on taj osjecaj izigranosti lijeci stavljajuci pod svoju zapovijed sve što ga okružuje.

Mali princ se vratio, Jean-Pierre Davidts
Autor: wayfaringpilgrim :
Za mnom, citaoce! Ko ti je rekao da na svetu nema prave, verne, vecne ljubavi! Neka lazovu bude odrezan njegov pogani jezik! Za mnom, moj citaoce, i samo za mnom, i ja cu ti pokazati takvu ljubav!
Autor: anica-slovakia :

Поп Ћира и поп Спира
 

"...У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама. 
Била два попа, — али не она два попа што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живели су у једном селу у Банату. Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмаље криво за све ово што ће се у овој приповетци причати. А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица. Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки! Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био. Истина, подсмевају им се Темишварци да су им варошке краве појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било. Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је сваком познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к'о човек, исприповедао, и сад не дају никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава. Али је зато и било свашта. Било је батина, па, богме, и разбијених глава. И од тога доба мање их дирају. Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно, и да му и не треба тротоар. Но међутим није баш ни тако. Напротив. Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши, а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је био, и нуди и мами на уживање и дању и ноћу. Дању газе по води комшијска дечурлија и квасе турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе кад почну да певају. Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу. Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к'о бик, па се чује са пола атара колико је грлат. Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија, која су после кише онако радо и весело газила по бари. По свој прилици, ту је дочекао дубоку старост, и пошао трагом старијих својих. Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати, заједно са њиховим попадијама и ћеркама. Паори су били побожни људи, те држали свечаре, а попови им секли колаче..." 


Стеван Сремац

> Odgovori
^ Povratak na viši nivo
>> Sledeća strana
<< Prethodna strana
> Verzija za PC