U nastojanjima da odgonetnu uzroke nastanka raka, naučnici su lansirali novu hipotezu da je opaka bolest cena ljudskog intelekta.

Naučnici Tehnološkog instituta u Džordžiji (SAD), koji već godinama pokušavaju da odgonetnu prirodu onkoloških bolesti, u najnovijim eksperimentima istražuju zbog čega šimpanze od njih skoro nikada ne obolevaju.

Šef laboratorije za biologiju raka profesor Džon Mekdonald je, analizirajući tkiva mozga, srca, jetre, bubrega, jajnika majmuna, utvrdio sa timom saradnika da mehanizam apoptoza kod primata funkcioniše bolje nego kod ljudi.

Apoptoza je prirodni mehanizam uništavanje ćelija koje odudaraju od pravilnog programa, mutacijom gena, pretvarajući se u ćelije raka. Organizam ih jednostavno deli na graditelje drugih, normalnih ćelija. Ovaj mehanizam kod šimpanzi ne propušta ćelije raka, a kod ljudi su mogući propusti.

"Ova razlika bi mogla da bude važan faktor u evoluciji, koji je direktno povezan sa povećanjem obima mozga kod ljudi, i povećanjem saznajnih sposobnosti", prokomentarisao je svoju publikaciju u časopisu "Medical Hypotheses" profesor Mekdonald, dodajući da "nažalost sve ima svoju cenu".

To znači da je razvoj velikog mozga kod prvobitnih ljudi bio moguć upravo zbog mutacija u njegovim ćelijama, a bilo je potrebno mnoštvo takvih ćelija da mozak postane to što danas jeste - instrument za spoznavanje sveta. Ukoliko bi apoptoza u njima funkcionisala kao sat, naš intelekt bi i ostao na nivou "baci štap-dobićeš bananu".

Takva hipoteza podrazumeva da kod inteligentnih ljudi postoji veći rizik da obole od raka nego kod manje pametnih Za dokazivanje pretpostavke biće neophodno da se prikupe opsežne statistike, na šta se pripremaju naučnici u laboratoriji prof. Mekdonalda.



Izvor: MTS-Mondo