O Ojkači

Ojkača je pjesma u dvostihu koja se peva u Krajini, naročito u Potkozarju. Njeno ime nastalo je od glagola ojkati, što znači «otegnuto i tužno pevati, naglašavajući i produžavajući glas o».

Izražena je u jednostavnoj melodiji pratećeg glasa i razvijenoj melodiji pjevača koji vodi,...jedan zavodi pjesmu dok su drugi pratnja.Međutim, ne pjevaju se te pjesme na neku dernjavu, već složno - muški, posebno pratnja. Na cijeni je onaj ko lijepo zvodi pjesmu, da melodiji daje milozvučni ton. Na cijeni je pjevač koji ima fin, istančan glas da se zvonko osjeti iznad pratnje. Usklađenost pjevača u izvođenju je veoma važna osobina dobrog pjevanja, posebno u završnicama.

Pjeva je tri ili pet pjevača, ili cijelo kolo, u polutonu (sekundi). Može biti praćena jednostrunim ili dvostrunim guslama sviranim u istoj intonaciji, koja se u  zapadnoevropskoj muzičkoj teoriji smatra obrascem kakofonije.


       


Oj djevojko, draga dušo moja!

Grlo moje k'o tambura jeca
Jedva čekam neđelju i sveca.

Kad zapjevam ovako malena
Potekla bi suza iz kamena.

Kad zapjevam ovako s visine
Ravnaju se brda i doline.

Mi smo seje ispod Kozarice
Đe ne rađa majka izdajice.

Pjevaj sejo tamo ja ću ‘vamo
Pjevaćemo i kad se udamo.

(Oj djevojko, draga dušo moja, oj
djevojko
oj djevojko, draga dušo moja, oj
djevojko.

Grlo moje, grlo moje, k'o tambura
jeca,
Grlo moje, grlo moje, k'o tambura jeca.
Jedva čekam, jedva čekam,
neđelju i sveca
Jedva čekam, jedva čekam,
 neđelju i sveca.)


[Krajiška kontra, pjevanje u kolu, Potkozarje, Krajina]



'Vidio sam kolo kozarsko,

oj, đevojko, dragaj dušo moja,

oj, đevojko ognjena, ljuta moja
                 boljko,

vidio sam zaljuljano kolo
        kozarsko.''


Narod ojkaču naziva i vojkačom, što se može objasniti na više načina: riječ vojka znači ovdje. Dakle: ovdje, vođe, voj, vojka, vojkare, vojkarce. Prema tome vojkača je ''naša'' pjesma, ona što se pjeva ovdje, tu, u zavičaju, na ognjištu. Možda i grčka riječ Oikos (kuća), ima ili nema veze sa riječju ojkača.
Nadalje, suglasnik ''v'' često se može čuti tamo gdje mu nije mjesto u seljačkom pjevanju. Ovdje se javlja dakle potreba kičenja riječi, odnosno melodije sa viškom riječi koji doprinose bogatstvu ojkače.

Nije ojkača samo zabavna, niti katkad, tugom prožeta, pjesmica, već je ona, često, čista mudrost, poslovica, pouka.

Mojoj majci dodijalo prelo,
peruć'moje krvavo od'jelo.

Na prelima se često začne svađa: zbog djevojke, zbog sitnice, ovog, onog...; momak ne smje biti kukavica. Svaka provokacija, prilika je da se pred curama kaže ko je ko. Tuče nisu bezazlene. Tu se čupa prošće, fijuču kočevi, sijevne i nož.


Moštanice, vodo plemenita,
ko te pije, taj bolestan nije.


Šaljive

Od rakije nema bolje žene,
po tri dana ona ljulja mene.

Moj se dragi u autu voza,
a ja jadna u kršu kod koza.

Cura ćaću vezala za bajam,
spavaj stari ja odo na sajam.

U mog dragog u moga nevena,
sat na ruci a kazaljke nema.
Kad upitam koliko je sati,
a on ne zna odgovor da vrati.

Moj dragane jabuko sa grane,
brala bi te al ne smjem od nane.

Dođi dragi dođi srećo svaka,
dođi dragi biće uštipaka.

Ja svog dragog poznajem u mraku,
jer mu klapće žica na opanku.

Misli mala od bukovog panja,
evo dragog biće milovanja.

Vidi ti se po očima mala
da se ne bi puno otimala.

Mala moja svoga ćaću veži,
kad ja dođem da name ne reži.

Moj dragane veži i ti svoga,
pa nek reže jedan na drugoga.

Misli mala kad se napitura
da joj neće za večeru pura.

Ja sam svoja salomio leđa
prenoseći cure preko međa.

Šta si mala tako rano legla,
do zore bi piliće izlegla.

Volio me pa veli da nije,
šarene ga ujedale zmije.

Svekrvice našla sam ti zgodu,
dubok bunar i ledenu vodu.

Pitaju me đe mi dragi radi,
čuva ovce i dvo magaradi.

Dabogda se prevrnula name
prikolica puna udovica.



I brezobrazne

Mala moja i tvoja je pukla,
cjepanica skojom si me tukla

Daj mi mala a šta će joj biti,
nećeš u njoj kupus kiseliti.

Mala moja zašto li je štediš,
ja je željan a ti na njoj sjediš.

Mala mi se milim bogom klela,
dala bi ti da sam je načela.

Dođi dragi, dođi biće ti je,
još ni muva na nju pala nije.

Ženme ćaća ili me utuci,
ne mogu ga držati u ruci

Mala moja na livadi
mrda kolac da izvadi.
Mrdala il nemrdala,
izvadt ga nećeš mala

Mala moja visoki jablane,
jel ti mjesec vidio tabane

Mala moja đe si me dovela,
među jele i noge debele

Čuvam ovce, mrče mi se Gara,
mili bože kome bi je dala

Podero sam opanak na peti,
pa mi stalno rupa na pameti

Dođi dragi, nemoj bez alata,
nova ćemo probijati vrata

Kiša pada i u prozor kvrca,
moja Anka oće da se sanka

Moj dragane bilo da si koji,
moja te se Brkulja ne boji

Moj dragane ubio te bogo,
ja ti dala a ti njesi mogo


I o ratu

Oj, Krajino, krvava haljino
s tebe vazda započinje kavga

Ostale

Mala moja sjetičeš se mene,
kad ti dođu na babine žene.

Sad se cure udaju na rate,
tri mjeseca pa se kući vrate!

Šalili se prijatelj i prija
pa u šali noge pomješali.

Ženiću se i ja ove zime
nek se majka ima svađat s kime.

Moj kolega i kolegovanje -
tvoja žena,moje milovanje!

Prijatelju,ne diraj u priju,
Jer za priju ode na robiju!

Ja sam malu molio i pit´o,
više neću da je suvo žito.

Mala moja dal još uvijek mogu,
da te pjesmom ja oborim s nogu...


Izbor od boljih ojkača


4
'Ajmo, moja bračo, zapjevati,
'ajmo, rano, jer nismo odavno.

9
Alaj mi je po volji curica,
dok je ljubim skiči k'o kezmica.

12
Badava ti, diko, dolaženje,
sve niz sokak ćurlajuć' kamenje.

15
Barabiću, al' u Bosni neću,
Bosna t'jesna, a baraba b'jesna.

17
Blago meni, teško mom kaputu,
praveć' krevet curama po putu.

19
Bože mili slatka li je pura
kad se u nju kajmaka nagura.

22
Bolje dragu ljubit' na kamenu,
neg' nedragu na meku dušeku.

23
Bolje ti je skočiti u vodu,
neg' uz suknju čekati slobodu.

98
Žen' me, čača, o'zgo iz Bijaća
b'jelom bulom šarenije' gaća.

101
Ženo moja, nemoj biti luda,
vodaću te k'o majmuna svuda.

103
Zapjevajte, moji bjeli zubi,
ko je zasp'o neka se probudi.

110
Igra dragi u kolu k'o tele,
samo gleda u svoje cipele.

358
Oženi se moje staro zlato
-sa cipela otpade mi blato!

391
Piskavica i Omarska-lola,
-tu je mene prebilo k'o vola!

408
Prija priku zvala na papriku.
Fala, prijo, ja sam zapaprio!

410
Prde cura k'o iz karabina,
ostade joj čađava 'aljina.

533
Bradu brijem, a brkove sučem,
teško onoj kojoj se privučem

542
Volim Pr'jedor, volim okolinu,
a najviše svoju đedovinu.

547
Daj mi, mala, tvoje b'jele sise.
Ako ne daš ucrvale ti se.

549
Daj mi, mala, sira i pogače
Ja ću tebi što u zoru skače

566
Idem šorom, pitaju me strine.
-Kud si poš'o mali pićurine?
-Idem svojoj dragoj na babine.

593
Kad se sjetim kako je u grobu,
Dignem nogu, prdnem kol’ko mogu!

613
Mala moja, šišu namigišu,
ja kakva si - prepala bi kišu.

625
Moja mala ima periodu
C'jelom selu zagadila vodu.

633
Nema kola, moja mila nane,
dok u kolu pregača ne mane.

648
O, jebem ti popa i lugara,
I u kući ženu gospodara!

653
Ona tvoja šibulja kraj guze
'oće moga garonju da muze.

655
Odkad potres tres'o Banja Luku,
maksi suknje po zemlji se vuku.

665
Prijo moja, podaj priki svome,
maramicu - ima kojavicu.

673
Sve ja pjevam, vele, lako mi je,
niko ne zna srcu kako mi je.

675
Svekrvice, dobro se uredi,
sutra češ mi visjeti na gredi.

677
Selo moje, o moj pusti šoru,
ja u tebe dolazim u zoru.

695
Umrla je moja žena, pobro,
crna zemljo, pritisni je dobro.

706
Curino me opržilo meso,
tri sam dana nogama otres'o.

707
Ćaća veli: Objesi se, sine,
o brkove pičke materine!

709
Čija li je, jebem li joj mrve,
namazala oči i obrve?!

733
Volio bi' da sam mlin kaveni:
Stalno b' bio međ' nogama ženi!

768
Igra kolo, bećar do bećara,
kolovođa bećaruša Mara.

776
Ja kroz selo – ispala mi čuna:
Niko o njoj ne vodi računa!

824
majka Mari prst u ono tura:
mila ćeri, nisi više cura?!

851
moja mala šila na mašinu,
i sašila pičku materinu.

893
Pico mala, šta si većerala?
-Zeru čorbe iz kurčeve torbe!

907
Sad su takva nastala vremena
da se ne zna ko je kome žena.

1005
Vojsko moja, bila bi od šale,
Kad bi cure krevet nam'ještale.

1079
Alaj volim Mlađu i Peciju,
I sve Srbe, braću najmiliju.

1105
Volim, brate, vodu Mlječanicu,
Moštanicu, a i Gomjenicu.

1115
Gledam zoru, jebalo je veče,
Prva žena od mene uteče.

1168
Ima l' išta od Srbina jače,
Ima l' ljepše pjesme od ojkače?

1175
Invalida napravi me ćaća,
treća noga od koljena kraća.

1192
Ja se svojoj zaovi ne sviđam,
fala Bogu, često je ne viđam.

1197
Jesam li ti govorio, Stano,
da je sa mnom biti zajebano.

1221
Koso moja, kosila bi sama,
kad bi mila u otkosu bila.

1323
Ostavljam te, planino Kozaro,
I u tebi moje selo malo.

1360
sve bi, sve bi, samo jedno ne bi' liz'o,
jer je pica kraj guzice blizo.

1363
Svekrvice, našla sam ti zgodu:
dvije kante da mi nosiš vodu.

1411
Šator krase jezero i stijene,
a Paulje livade zelene.


iz četvrtog izdanja
knjige ''Ojkača'' - Nenada Grujičića,
u izdanju muzeja iz Prijedora

Bosanskohercegovacke 'ojkace'

Bradu brijem, a brkove sučem,
teško onoj kojoj se privučem.

'Ajmo, moja braćo, zapjevati,
'ajmo, rano, jer nismo odavno.

Badava ti, diko, dolaženje,
sve niz sokak ćurlajuć' kamenje.

Barabiću, al' u Bosni neću,
Bosna t'jesna, a baraba b'jesna.
 
Blago meni, teško mom kaputu,
praveć' krevet curama po putu.

Bože mili slatka li je pura
kad se u nju kajmaka nagura.

Bolje dragu ljubit' na kamenu,
neg' nedragu na meku dušeku.

Bolje ti je skočiti u vodu,
neg' uz suknju čekati slobodu.
 
Žen' me, ćaća, o'zgo iz Bijaća
b'jelom bulom šarenije' gaća.

Ženo moja, nemoj biti luda,
vodaću te k'o majmuna svuda.

Zapjevajte, moji b'jeli zubi,
ko je zasp'o neka se probudi.

Igra dragi u kolu k'o tele,
samo gleda u svoje cipele.

Oženi se moje staro zlato
-sa cipela otpade mi blato!

Piskavica i Omarska-lola,
-tu je mene prebilo k'o vola!

Prija priku zvala na papriku.
Fala, prijo, ja sam zapaprio!

Prde cura k'o iz karabina,
ostade joj čađava 'aljina.

Volim Pr'jedor, volim okolinu,
a najviše svoju đedovinu.

Daj mi, mala, tvoje b'jele sise.
Ako ne daš ucrvale ti se.

Daj mi, mala, sira i pogače
Ja ću tebi što u zoru skače.

Idem šorom, pitaju me strine.
-Kud si poš'o mali pićurine?
-Idem svojoj dragoj na babine.

Kad se sjetim kako je u grobu,
Dignem nogu, prdnem kol’ko mogu!

Mala moja, šišu namigišu,
ja kakva si - prepala bi kišu.

Nema kola, moja mila nane,
dok u kolu pregača ne mane.

O, obljubljujem ti popa i lugara,
I u kući ženu gospodara!
 
Ona tvoja šibulja kraj guze
'oće moga garonju da muze.

Odkad potres tres'o Banja Luku,
maksi suknje po zemlji se vuku.

Prijo moja, podaj priki svome,
maramicu - ima kijavicu.

Sve ja pjevam, vele, lako mi je,
niko ne zna srcu kako mi je.

Svekrvice, dobro se uredi,
sutra ćeš mi visjeti na gredi.

Selo moje, o moj pusti šoru,
ja u tebe dolazim u zoru.

Umrla je moja žena, pobro,
crna zemljo, pritisni je dobro.

Curino me opržilo meso,
tri sam dana nogama otres'o.

Ćaća veli: Objesi se, sine,
o brkove pičke materine!
 
Čija li je, obljubljujem li joj mrve,
namazala oči i obrve?!
 
Volio bi' da sam mlin kaveni:
Stalno b' bio međ' nogama ženi!

Igra kolo, bećar do bećara,
kolovođa bećaruša Mara.

Ja kroz selo – ispala mi ćuna:
Niko o njoj ne vodi računa!
 
Majka Mari prst u ono tura:
mila ćeri, nisi više cura?!

Moja mala šila na mašinu,
i sašila cvijet mirisni materinu.

Pico mala, šta si večerala?
-Zeru čorbe iz kurčeve torbe!
 
Sad su takva nastala vremena
da se ne zna ko je kome žena.

Vojsko moja, bila bi od šale,
Kad bi cure krevet nam'ještale.

Gledam zoru, jebalo je veče,
Prva žena od mene uteče.
 
Ima l' išta od Bosanca jače,
Ima l' ljepše pjesme od ojkače?

Invalida napravi me ćaća,
treća noga od koljena kraća.

Ja se svojoj zaovi ne sviđam,
fala Bogu, često je ne viđam.

Jesam li ti govorio, Stano,
da je sa mnom biti zajebano.

Koso moja, kosila bi sama,
kad bi mila u otkosu bila.
 
Ostavljam te, planino Kozaro,
I u tebi moje selo malo.
 
Sve bi, sve bi, samo ne bi' liz'o,
jer je pica kraj guzice blizo.

Svekrvice, našla sam ti zgodu:
dvije kante da mi nosiš vodu.
 
Šator krase jezero i stijene,
a Paulje livade zelene.

Mala moja sjetićeš se mene,
kad ti dođu na babine žene.

Sad se cure udaju na rate,
tri mjeseca pa se kući vrate!

Šalili se prijatelj i prija
pa u šali noge pom'ješali.

Ženiću se i ja ove zime
nek se majka ima svađat s kime.

Moj kolega i kolegovanje -
tvoja žena, moje milovanje!

Prijatelju, ne diraj u priju,
Jer za priju ode na robiju!

Ja sam malu molio i pit´o,
više neću da je suvo žito.

Mala moja dal još uvijek mogu,
da te pjesmom ja oborim s nogu.

Jos kad se na slavama popije...iha...

Kulturno blago Dalmatinske Zagore

Mala moja, evo ti ga, evo,
pa sa njega gledaj Sarajevo

Mala moja, evo ti ga, na ti,
pa sa njima kukuruze mlati

J**a san je, danice mi zvizde,
tri joj dana cu**lo iz p***e       (  )

Ebi, de bi, ko te ne bi, tako mladu, negdje u hladu
prislonijo
Malo ulja da ne žulja, malo soli da ne boli,
jedno ćebe da ne grebe,
pa da vidiš moja mala kako...
ebi debi, dalje ne bi                 

Kad smo već tu, možemo se podsjetiti i na Linđo:

Okreni je, obrni je, slomi joj kosti,
Bog će ti prostit,
Iz našega sela nije!
Jopet!



Oj motiko, odbit ću ti uši,
ti si mojoj dodijala duši.

Blago meni, neću grma brati,
sve ću ovce u zadrugu dati!

Care Karlo i Carice Zita,
što ratuješ kada nemaš žita?

Franjo Josip kupio benzina,
na bubanj mu ode carevina…

Vranja Josip i Verdinand Vranja,
porcija nam svakog dana manja.



Moga lolu uredila OZNA,
ni majka ga ne more da pozna.

Druže Tito, siti se mladosti,
pa mi dragom godinu oprosti.


Moj dragane, zafrka te i to,
nesposoban, neće te ni Tito.

Mornarice duga roka tvoga,
kad se vratim ne poznam nikoga.

Ti ćeš mala ostarit ko baba,
dok ti vojsku odsluži baraba.

Lažu Rusi, jebli svoju majku,
nije Misec ni vidio Lajku!

U mog strica osam kobasica
sedam prži osmu strina drži
 

Moja mala nema prednjih zubi,
ja je ljubim a propuh me ubi


Ovim sorom nikad blata nema,
samo sada i kad kisa pada

 
 
više volim svoju curu golu
neg' u crkvi svetoga Nikolu
   
idem šorom u džepu mi cigla
cure misle kita mi se digla


Šokica se popela na drvo,
drvo krivo a ja podvirivo...

Ako ovakvo sto ne upali pri zavodenju, ne znam sta moze...

ima tu jos ovih dalmatinskih, ali su i previse 

neka, neka, i to je iz naroda...

U Hercegovini se pevaju iste ili slicne pesme, samo je melodija malo drugcija i zovu se gange.
Postoji cak i natpevavanje (prepevavanje) izmedju momaka i devojaka, kao na promer:
Momci:
Mala moja divni stvoru
mogu li ti doci toru?

Devojke:
Dodji dragi sunce s neba
kod tora mi sarov trba.

Да је Босна ракија, а обала меза
Не би лола никад из добојског среза