Пише: Ивона Живковић
Да ли сте чули за ова необична "научна открића":
1. Ако сваког дана проведете 5 минута стојећи на једној нози - побољшаћете функционисање система за равнотежу.
2. Уколико пре сваког оброка сажваћете парче папирнате марамице од чисте целулузе - имаћете боље варење.
3.Када у црну кафу убаците неколико целих зрна бибера - спречићете хронични кашаљ од пушења.
4.Ситно исецкан бели лук уваљан у мед - изузетно је користан за нивелацију крвног притиска.
5.Комбинација першуна и јабуке - сигурна је превентива за чир на желудцу.
6.Неколико капи истопљеног воска у ципели - помоћи ће равним табанима да се уздигну.
7. Флуорид стављен у воду за пиће или зубну пасту - заштитиће ваше зубе од каријеса!
Верујете ли у све ово?
Првих шест рецепата сама сам измислила. И не саветујем вам да их пробате. Али, и ако пробате, неће вам се ништа десити лоше. Пазите само да ципелу не обувате док се восак не охлади.
Што се тиче флуора у води и пасти за зубе , то није моја измишљотина. Овај рецепт су измисли научници који су радили на изради прве атомске бомбе.
Како су то открили? Зна се да је флуор опасан отров као и сва његова једињења.
Ипак, данас се он ставља у воду за пиће у две трећине јавних водовода у САД. И београдска "демократска" власт жели да флуорише воду. Кажу да је то корисно, јер се "тако ради и на Западу" (ово је иначе њихова основна животна и политичка смерница ЗА СВЕ).
  У неким општинама у САД и до 80% младих данас има флуоросис. То су беличасте тачке на зубима.
Али, флуорид изазива и тешка оштећења зуба, костију, као и централног нервног система. У Кини су открили да је количина флуорисане воде у корелацији са смањеним ИQ код деце.
У публикацији из 1984. "Клиничка токсикологија комерцијалних производа" наводи се да је "флуорид као отров опаснији од олова и само мање отрован од арсеника. Користи се као пестицид за мишеве, пацове и остале ситне глодаре. Дете од 10 килограма тежине може бити убијено стотим делом унце, а одрасла особа од 100 килограма може бити убијена дозом од једне десетине унце."( Једна унца је око 28.3 грама.)
Тако 7 унци зубне пасте садржи 199 мг флоурида, а то је више него довољно да убије дете од 25 килограма.
Па што га онда стављају у воду и пасту за зубе питате се? Шта ће вам зуби без каријеса, ако сте мртви?
Прича о корисности флоура за здраве зубе је једна од највећих научних превара. Како је до тога уопште дошло и коме је ова тешка лаж била потребна?
Ову превару открила су два независна америчка новинара: Џоел Грифит (Јоел Гриффитх) који се бави истраживачким новинарством о медицини и Крис Брајсон (Цхрис Брyсон), повремени сарадник ББЦ, АБЦ-а и других електронских медија. Они су исчитавањем докумената о прављењу прве америчке атомске бомбе ("Пројект Менхетн"), са којих је након 50 година скинута ознака државне тајне, дошли до овог сензационалног открића, а што је у америчким медицинским круговима изазвало прави шок. Свој ауторски текст су објавили 1998. (Неxус Магазине, Волуме 5, #3 (Април-Маy 1998).
 

ИНЦИДЕНТ У ЊУ ЏЕРСИЈУ
"Пројект Менхетн" био је најстроже чувана војна тајна у САД током Другог светског рата, као и касније за време Хладног рата. Пројекат је коштао 20 милијарди долара и ангажовано је на њему 200.000 људи. Циљ Пројекта је био стварање атомске бомбе која је пуњена најпре уранијумом, а касније плутонијумом. Да би се овај радиоактивни материјал сместио у бомбу биле су потребне огромне количине флоурида који је за потребе Пројекта обезбедјивала фабрика у власништву породице Дипон (Ду Понт): "Е.И. Ду Понт де Немоурс Цомпанy". Погон се налазио у месту Дееп Wатер у околину Њу Џерсија. Породица је већ више од стотину година била позната по производњи првокласног експлозива.
Пуњење атомске бомбе тражило је енормне количине флуора, мерене милионима тона. За државу је пројекат био стратешко питање, а компанији Дипонових је доносио огромну зараду.
Све у овом послу било је обавијено тајношћу о чему је водила рачуна служба националне безбедности. Био је рат, забога.
Али, догодио се инцидент. Флуор је ношен ветром све више досезао до фарми у околним општинама Глочестер и Салем. На овим фармама се узгајало изузетно квалитетно воће и поврће. Њиховим бресквама снабдеван је хотел Валдорф Асториа у Њујорку, а квалитетан парадајз је откупљиван за познату марку Цампбелл'с Соуп.
У лето 1944. фармери су приметили да су им усеви постали спарушени, као да је у ваздуху нешто стално сагоревало.
Живина би им сутрадан, након олујне ноћи, напрасно угинула, а радници који би појели нешто од воћа које су брали, читаве ноћи и сутрадан би повраћали.
Коњи су изгледали болесно, били су укочени и лоши у раду. Неке краве нису могле да стану на ноге. Пасле су само пузањем на стомаку.
Из службених белешки које су након 50 година откривене (када је са читаве документације о Пројекту Менхетн скинута ознака државне тајне), види се да је америчка влада била упозната са последицама тровања флуором у Њу Џерсију као и да су имали тачан извештај о налазима великих количина флуора на усевима као и у крви и ткиву фармера и стоке.
Али, израда атомске бомбе је био национални приоритет (јер је важније било убити непријатеља, него сачувати животе сопствених људи).Тако је и министарство за пољопривреду једноставно прешло преко добијених анализа и ставило се на страну приоритетног задатка који је диктирао војни врх. Затровани људи и храна нису били приоритет САД те 1944. године (!)
(Ако имате у виду да су САД огромна колинија којом влада глобална властела из централне масонске ложе у Лондону, као и да америчка влада и председник стварно немају контролу над Пентагоном - јер је америчка војска искључиво у служби приватног короративног бизниса, онда је оваква политика сасвим логична. Обични градјани САД (Мексика и Канаде) су и овако само робови, тј. потрошна радна снага. Ако вам ово није јасно треба да прочитате књигу Дејвида Ајка "Највећа тајна". Или да се бар логично запитате шта ће Америци толика војска, када се САД практично граничи са веома мало држава и могу имати сопствену економију која би савршено одржавала 300 милиона становника. Али интереси властеле су увек налагали постојање држава империја - од Вавилона, Египта, Рима, Грчке, Шпаније, Француске, Велике Британије и данас САД. НЕКО над робљем Планете МОРА држати бич!)
Фармери су тако морали да сачекају да се заврши рат (јер није било патриотски подривати националне интересе) да би онда подигли тужбу против приватне компаније " Е.И. Ду Понт де Немоурс" због сумње да су из својих погона испустили какву отровну материју као и "Менхетн Пројекта". Још нико од њих није знао да је у питању флуор.
Занимљиво је да је ово био први судски спор поведен у САД против загадјивања животне средине као последице рада са радиоактивним матаријалом. Дакле, флуор се као отров испољио пре него радиоактивне честице.
Тада се догадја оно што показује како заиста функционише "независно" америчко судство, америчка "демократија" и градјанска права, "фрее цоунтрy" са "најслободнијим" научницима на свету. Или како заправо како функционише највећа држава "независних" робова и корумпираних државних функционера?
 
"ДЕМОКРАТСКА" ДРЖАВА САД ПРОТИВ НАРОДА
Један од главних људи Министарства одбране у "Пројекту Менхетн" генерал мајор Лесли Дик Гроувс креће у акцију и тајно се састаје са свим релевантним државним војним и политичким челницима из министарстава одбране, здравља, пољопривреде, правде, као и са адвокатима породице Дипон (Ду Понт).
Циљ свих тајних састанака је да се основана тужба фармера против приватне компаније "Е.И. Ду Понт де Немоурс" и Пројекта Менхетн максимално минира и ослаби.
У овој намери кооперативно је било и министарство правде (!) што се такодје види из једне од декласификованих белешки генерала Гроувса.
Из дуго скриваних службених белешки генерала Гроувса и др. Хоџа види да је Национална безбедност одлучила да ангажује агенције које "треба да изврше научна истраживања како би придобиле податке који би били потребни да се заштити интерес владе у спору са власницима воћњака у Њу Џерсију".
За подривање судског спора имали су два разлога: да спрече плаћање обештећења фармерима, јер би то довело до ланчане реакције која би покренула још већи број спорова због загадјења животне средине, па би се тако јавност окренула против програма производње атомског оружија. (Израда атомске бомбе, очито, није смела бити доведена у питање)
Други разлог је такодје поражавајући за "демократску" државу, јер је намера државног врха била да заштити приватни корпоративни бизнис породице Дипон. Ова породица је једна од дванаест најмоћнијих породица у САД и деоничари су централне америчке банке ФЕД. То значи да контролишу емитовање и вредност долара, па самим тим и државне економије.
У акцију се кренуло на више фронтова. Један фронт је укључивао стварање добрих односа са јавношћу, па је генерал Лесли Гроувс лично позвао на вечеру неколико породица оштећених фармера. Обични мали људи, наивни и неупућени у перфидност сопствене владе (тада су Американци заиста веровали да су најслободнија, најдемократскија и најправеднија држава на свету) били су лака мета за психолошку обраду стручних ПР агенција.
Тако су лепим обећањима њих неколико убедјени да ће држава предузети све мере да заштити здравље фармера.
У овој акцији побољшања односа са јавношћу најперфиднија идеја је она коју је сковао др.Харолд Карпентер Хоџ ( Харолд Ц. Ходге) главни токсиколог на Пројекту Менхетн.
У тајном писму датираном 1. маја 1946. свом колеги са Пројекта Менхетн, пуковнику Др. Ворену, шефу медицинске секције, у вези решења како изаћи на крај у односима са јавночћу са отрованим фармерима, он дословце предлаже: " ... да ли би било од користи ако би смо могли да ублажимо страх становника Салема и Глочестера од флуора ако би им кроз нека корисна предавања предочили и неке његове корисне особине, рецимо у очувању здравих зуба?"
И заиста, такве лекције су ускоро дате, не само становницима две поменуте општине,већ и читавој нацији за време Хладног рата.
Наравно, сам судски процес је закован оног тренутка када је влада САД одбила да суду пружи информацију о томе колико је заиста флуора испуштено из фабрике "Е.И. Ду Понт де Немоурс" правдајући то "националном безбедношћу".
Сироти фармери су тако, након вишегодишњег замајавања и безброј лекција о "корисности флуора за здраве зубе", обештећени са по 200 долара. Оно што никада нису сазнали је како заиста делује флуор на људски организам, јер су сви налази о томе били државна тајна због националне безбедности. Да су знали, лако би препознали сопствене симптоме.
 
ЗДРАВИ ЗУБИ КОЈИХ НЕМА
Знајући да ће се приликом прављења атомске бомбе користити огромне количине флуора које ће неминовно доспети до цивила у ширем подручију, још 1943. војни врх је планирао научно истраживање којим би испитао ин виво како делују мале количине флуора на људски организам. Читав пројекат је јавности представљен као научно испитивање о корисном дејству флуора у функцији заштите зуба од каријеса. Ово је представљено као најновије научно откриће (!) и као заморци су искоришћени становници Њубарга (Неwбургх) којима је у водовод стављен флуор. Истраживање је спроведено у периоду од 1945. до 1955. уз одобрење и надзор државног одељења за здравље у Њујорку (!) Да се иза овог државног пројекта налази војска и да су сви водећии истраживачи и научници везани за пројекат израде атомске бомбе, нико ниј езнао. Била је то државна тајна.
Главни научни истраживач из сенке био је Харолд.К. Хоџ, а анализе крви и ткива су вршене у злогласном Рочестер универзитету у чијој Стронг Мемориал Хоспитал је обављано и испитивање деловања радиоактивног плутонијума, тако што је ова токсична супстанца убризгавана пацијентима без њиховог знања. Када је афера разоткривена захваљујући Ајлин Велсом (Еилеен Wелсоме) која је добила и Пулицерову награду, преживели су 1995. године добили судски спор и обештећење.
У прикривеној операцији са кодним именом "Програм Ф" сакупљане су све анализе ткива и крви од градјана Њубарга .
Главно питање у истраживању је било да ли флуорид унет у организам у малим дозама има одредјене штетне или корисне ефекте на ткиво, зубе, мозак. Ово је управо било оно што је интересовало војне главешине у случају дуготрајног Хладног рата.
Министарство одбране је већ имало научно истраживање о деловању флора на централни нервни систем и оно је радјено управо за време рада на Пројекту Менхетн 1944. године. Обављено је баш у поузданом Рочестер универзитету где је шеф токсикологије био Харолд. К. Хоџ који је био и руководилац истраживања. Ове налазе је Комисија за атомску енергију одмах цензурисала, због "националне безбедности".
Уместо правих резултата, августа 1948. године у часопису Америчког Стоматолошког Удружења објављена је фалсификована верзија истраживања. Тако су у рад унете измене које никако нису могле довести у питање програм израде атомске бомбе.
Када су новинари- истраживачи Грифит и Брајсон након 50 година дошли у посед оригиналне тј. тајне верзије овог научног истраживања и упоредили га са оним што је објављено у стоматолошком часопису, видели су трагикомичне измене:
 
1. Тајна верзија је тако забележила да већина радника у фабрицу која је пунила бомбе флуором уопште није имала зубе. Публикована верзија је тврдила да су имали израженије зубне шупљине.
2. Тајна верзија каже да су радници морали да носе гумене чизме јер им је дим од флуора разградјивао ексере у ципелама. Јавна верзија ово уошпте није поменула.
3. Тајна верзија је утврдила да је управо флуор био главни узрочник њиховог губитка зуба. У јавној верзији "радници су били необично здрави и по процени лекара и зубара".
У меморандуму "Пројекта Менхетн" који је деценијама био државна тајна каже се и следеће: "... уранијум хексафлуорид може имати прилично изражено дејство на централни нервни систем... Изгледа вероватније де је Ф компонента (ознака за флуорид) пре него Т компонента (озната за уранијум) главни узрочни фактор".
 
ФЛУОРИЗАЦИЈА ЈАВНОГ ВОДОВОДА:"Пази само да не проспемо, иначе смо готови"
 
ТРОВАЊЕ ЉУДИ ЗБОГ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ (!)
Многи документи и даље недостају. Рецимо транскрипт једног од тајних научних скупова за време Другог светског рата о "метаболизму флуора", не постоји у америчкој државној архиви. По речима архивара вероватно је још класификован.
Недостеје и седам страна из бележнице "Дипон процес" из 1947. која у саставу документације Роцхестер бомб пројецт. По речима архивара то је прилично неуобичајено.
Кључне фигуре које су као научници промовисали употребу флуора у води као безбедног и корисног за зубе су: др Харолд.К. Хоџ (Пројекат Менхетн) , Дејвид Б. Аст (који је водио пројекат Њубарг) и др. Хенри Трендли Дин, зубар америчких јавних услуга, популарно назван "оцем флуоризације".
   Америчке "патриоте" којима је израда атомске бомбе била важнија од здравља градјана: Генерал Гроувс, др.Хоџ и др. Х. Трендли Дин. Генерал Гроувс је познат и као градитељ зграде Пентагона које је започето 11. септемба 1941. (Обратите пажњу на датум: тачно 11.септембра након тачно 60 година извршен је чувени терористички напад Ал Каиде на ову зграду.) Гроувс је веровао да се атомска бомба прави како би се Совјетски Савез ослабио. То га је очигледно јако мотивисало у раду. Да би бомбу добацили Совјетима Американцима је била потребна ракета. Тако је Пентагон почео да ради на ракетном програму, који је Американце касније одвео у свемир и на Месец (?) Очигледно, све почиње од војних потреба.
Тако, ако вас дете пита шта је то флуорид из зубне пасте, можете слободно одговорити:
"То је само један токсични продукт алуминијума и хемијски фертилајзер у индустрији. Један је од главних састојака разних желеа, испирача, те отпадна материја у прављењу пестицида, мишомора, хлорофлуорокарбона, фунгицида, нематоцида, анестетика, транквилајзера, флуорисаних лекова, флуорисане воде, нервног гаса, атомске бомбе..."
 
Дакле, драга децо, слободно флуоридом можете прати зубиће и сисати га у таблетици и пити у водици. Нема везе што је токисчан. "Тако се то ради и на Западу", забога!
На жалост, амерички научници су сада након објавлљивања једне од многих "државних тајни" веома забринути због последица.
Више можете прочитати овде.
 


У СРБИЈИ ЈОШ НИКО НЕ СУМЊА У ОВА НАУЧНА ОТКРИЋА...
На састанку одржаном у Чачку са представницима пет комуналних предузећа, здравствених центара, завода за заштиту здравља, челника Стоматолошког факултета и Завода за стоматолошку заштиту Србије, поред осталог, чуо се податак да воду флуоришу само ужички, крушевачки и панчевачки водоводи, упркос чињеници да ова супстанца за 50 одсто смањује обољење зуба код деце и одраслих.
...
С обзиром и на законску обавезу водовода (ИЗ 1971.)који снабдевају више од 20.000 потрошача и у чијој води има мање од 0,8 милилитара флуора по литру, са састанка у Чачку упућен је апел надлежним државним органима да обезбеде довољне количине атестиране сировине за редовно флуорисање воде.
(ГЛАС ЈАВНОСТИ)
 
ТУМАЧИ УСТАВА И ЗАКОНА У ТЕШКИМ ЗАБЛУДАМА
5.2.3. Забрана недобровољног подвргавања научним експериментима.
Последњом реченицом чл. 7. ПГП, подвргавање лица медицинским или научним опитима без његовог слободног пристанка изједначава се с мучењем. Ова је одредба унета под утиском масовног експериментисања са затвореницима у концентрационим логорима нацистичке Немачке, који су заражавани бактеријама, излагани претераним температурама и притиску итд. по налогу владе или на иницијативу бездушних лекара (као нпр. чувеног др Менгелеа). Слична су била принудна психијатријска лечења политичких затвореника у СССР. Међутим, у многим земљама се затвореници придобијају за подвргавање експериментима уз обећавање неких погодности. Све се више сумња у то да су људи у затворском режиму стварно способни за добровољно одлучивање. Повремено избијају скандали због експериментисања са слободним људима, несвесним чему су изложени. Неки војни лекари у САД уносили су дроге у исхрану необавештених војника да би испитали њихово дејство.

Не могу се, међутим, на основу забране мучења нападати законске мере којима се прописује обавезно коришћење неких признатих научних достигнућа, само зато што их неки стручњаци још не сматрају сасвим доказаним (нпр. јодизација кухињске соли, флуоризација пијаће воде итд). Исто тако, родитељи који не верују у модерну медицину, не могу угрожавати животе своје деце одбијајући да им се деца вакцинишу по прописима донесеним на основу доступних медицинских знања.
 

свака час за ћирилицу  . Иначе прочитао сам овај текст и раније, а и прије тога ми је било сумљиво зашто пише не давати дјеци више од величине зрна грашка...