Proslava Dana građevinara u senci problema i sumorne statistike

Svaki drugi gradi na crno

U prvih sedam meseci ove godine na gradilištima širom republike poginulo je deset radnika, teško je povređeno njih 57, a zabeležene su i dve kolektivne nesreće
Ni obim zaključenih poslova ne nudi mnogo nade u svetliju budućnost, kada se zna da je osamdesetih vrednost radova po inostranstvu dostizala i milijardu dolara
Na 1.582 kontrolisana gradilišta otkriveno je čak 2.972 nepravilnosti, te je zabranjen rad na 205 gradilišta, pokrenuto je 268 prekršajnih postupaka, podneto 18 krivičnih prijava...

BEOGRAD - Dan građevinara Srbije, 8. avgust, dočekan je juče uz sumornu statistiku, koja nijednom radniku ove, nekada moćne industrijske grane nije dozvolila da slavi. U prvih sedam meseci ove godine na gradilištima širom republike poginulo je deset radnika, teško je povređeno njih 57, a zabeležene su i dve kolektivne nesreće. Uz to, ni obim zaključenih poslova ne nudi mnogo nade u svetliju budućnost, ako se zna da je osamdesetih godina vrednost radova koje su naši neimari obavljali po inostranstvu dostizala i milijardu dolara, dok danas ova brojka, u najboljem slučaju, ne prelazi nekoliko desetina miliona.
      

Zbog ovako teškog stanja i sve učestalijih povreda na radu, Sindikati građevinarstva SSSS i Nezavisnost, Ministarstvo za rad i zapošljavanje i Unija poslodavaca odlučili su da pojačaju provere gradilišta kako bi smanjili broj nesreća. U tom cilju, ove nedelje će biti posebno pojačane inspekcijske kontrole, ali će se akcija nastaviti do kraja godine.

Jedan od najvećih problema sa kojima se naše građevinarstvo suočava jeste i rad na crno. Ove godine inspektori su prilikom rutinskih provera zatekli čak 1.553 neprijavljena radnika, od kojih su 1.002 zaposlena posle prijave. Obeshrabrujući je i podatak da su na 1.582 prekontrolisana gradilišta nadležni otkrili čak 2.972 nepravilnosti, te je zabranjen rad na 205 gradilišta, pokrenuto je 268 prekršajnih postupaka, pokrenuto 18 krivičnih prijava i tako dalje.

Simo Kosić, načelnik inspekcije rada, tvrdi da je uzrok teških ili smrtnih povreda najčešće sasvim banalan propust.

- Na gradilištu u Balkanskoj ulici mladića su spuštali u kanal kanapom od kudelje koji je pukao. Da su koristili alpinistički konopac, koji košta od osam do 10 hiljada dinara, njegov život bio bi spasen. Isto tako, pre desetak dana, na neprijavljenom gradilištu u centru Niša, jedan radnik je poginuo, jer nije nosio šlem kada mu je na glavu pala metalna šipka - kaže Kosić i rekao je zapanjujuću činjenicu da je najviše smrtnih slučajeva u građevinarstvu zbog toga što poslodavci ne koriste najobičnije daske za podupirače!

Vera Božić-Trefalt, pomoćnik ministra rada, naglašava da krivica, ipak, nije samo na poslodavcima jer i radnici često odbijaju da nose potrebnu opremu, što bi trebalo da reši novi zakon o zaštiti na radu, koji se, nažalost, već mesecima nalazi u skupštinskim fiokama. Biće uvedene i mandatne kazne za same radnike, koje i sada postoje, ali su male. Nenošenje šlemova se, recimo, kažnjava sa jedva simboličnih 50 dinara, dok neprijavljivanje gradilišta investitora košta od 800 do 10.000 dinara!

Novim propisima nedostatak zaštitne opreme radnika trebalo bi da bude 10.000 dinara, a poslodavci bi mogli da ostanu "kraći" za ceo milion ako ne poštuju propise. Na zapadu su sankcije toliko stroge da mnogim preduzećima preti propast u slučaju "da ih uhvate", što znatno utiče na poslodavce da se drže propisanih mera zaštite.

Teško utvrditi odgovornost

- Postojeći propisi su izuzetno prevaziđeni pa je njihova primena bez efekta. Aktuelni zakon, na primer, predviđa da se mere zaštite utvrđuju kolektivnim ugovorom, što je besmislica jer, praktično, svako za sebe odlučuje šta je od opreme potrebno. Teško je utvrditi i odgovornost za štetu, jer se i ona određuje ugovorom, a investitori ponekad angažuju na desetine podizvođača - objašnjava Božić-Trefaltova, pomoćnik ministra za rad, dodajući da će novim zakonom, čije se usvajanje sada očekuje u septembru, sva odgovornost biti na poslodavcu, a da će odredbe o zaštiti biti precizno definisane.
      
   
   
      

Nekad i sad

Do devedesetih godina naši građevinci su radili u 22 zemlje širom sveta. Bilo ih je u Iraku, Iranu, Saudijskoj Arabiji, Libiji, Egiptu, Rusiji... Godišnje je u domovinu ulazilo od 350 do 800 miliona dolara, a danas se naša preduzeća mogu videti samo u zemljama bivšeg SSSR-a.
Osamdesetih godina obim naših poslova u Iraku toliko je cvetao da su i zgradu centralnog komiteta partije Sadama Huseina u Bagdadu gradili naši ljudi.
Međutim, za poslednjih 15 godina 27 građevinskih firmi otišlo u stečaj, a cela struka je uništena. Infrastruktura je propala, mašine su stare po 30 godina, a tehnologija je prevaziđena još krajem osamdesetih. Sve je više nesreća jer radnici nisu dobro opremljeni, a većina nije ni prijavljena.
Prema nekim procenama, pre 15 godina bilo je oko 180.000 građevinaca, da bi ih sada bilo tek 70.000, od čega je samo 40.000 zaposleno.
Ipak, kao prvi vesnik renesanse našeg građevinarstva možda će se pokazati nedavna najava iz "Napreda" da je upravo ovaj bivši gigant dobio posao rekonstrukcije slavnog "Boljšoj teatra", što će, ako do takve realizacije zaista i dođe, biti i velika finansijska injekcija ovoj firmi i prava referenca za buduće poslove po svetu.
      

Glas javnosti \ A. Milošević