Ognjeslav Kostović, (ruski: KOSTOVIČ Ogneslav (Ignatiй) Stepanovič) 1851, Vizburg, Austrija - 1916 Petrograd, Rusija, ruski pronalazač i naučnik, kapetan ruske vojske. Po nacionalnosti Srbin, živeo prvo u Mađarskoj, a kasnije se seli u Rusiju. Bio je plemićkog porekla. Iako rođen u istoj deceniji kao i Nikola Tesla i Mihajlo Pupin nije imao sreće da mu ime ostane zapamćeno u istoriji srpske nauke i mada je načinio mnoge izume ostao je na marginama. Deda Jovan i otac Stevan su bili trgovci žitom iz Novog Bečeja. Ognjeslav je rođen u Austriji, ali je živeo i školu pohađao u Pešti. Po završetku školovanja je upravljao parobrodom za vuču šlepova na Dunavu. Tu mu se rodila ideja o čamcu-ribi, podmornici koja nosi 8 ljudi i ispod vode može da izdrži 20 časova. Sa ovim projektom se obraćao ruskom careviću Aleksandru Aleksandroviču, ali bez većeg uspeha.

Dve decenije pre Cepelina konstruisao je vazdušni brod odn. tzv. dirižabl „Rusija” i izradio za njega benzinski motor na vodeno hlađenje i električno paljenje. Dirižabl je 1888 g. bio praktično gotov ali mu je za završnu montažu ponestalo novčanih sredstava. Letelica je ostala da leži u skladištima sve dok je nije nakon nevremena znatno oštetio požar.

Zadnja nada Kostovića da će njegov vazdušni brod biti testiran u vazduhu propala je nakon što je Ministarstvo vojske Rusije odbilo njegov zahtev da otkupe letelicu. U Admiralskom brodogradilištu u Petrogradu je pravio dirižabl dužine 60 i prečnika 12 metara sa čvrstom konstrukcijom, definitivno različito od svih poznatih letećih balona. Zamisli Kostovića ostvariće kasnije nemački grof Ferdinand Cepelin. Na više mesta je napisano da je Kostović pronalazač prvog vazdušnog broda. 1879 g. tražeći za izgradnju dirižabla nov materijal izmislio je „arborit” po mnogima prvi veštački, sintetički materijal, neku vrstu šper-ploče. U svojoj fabrici šper-ploča u Petrogradu, Kostović je izrađivao kofere, čamce, pontonske mostove i druge predmete za praktičnu upotrebu kao i delove za svoje izume.


Godine 1911 prvi na svetu stvorio je leteći čamac, hidroavion. Projektovao podmornicu za osam ljudi sa pogonom na motor od 100 KS sa unutrašnjim sagorevanjem na tečno gorivo (po nekima, prvi na svetu, pre nemačkog inženjera Otoa). Prijavu za patent motora podneta je tek 1888 g., a rešena četiri godine kasnije. Njegov motor je osmocilindrični sa 80 konjskih snaga, dok je Dajmler napravio sa svega jednom i po. Kostović se dugo vremena odricao svog prava na motor, jer je nastojao da sačuva tajnu za Rusiju zbog čega nije pristajao da iznese detalje svog pronalaska.


Među mnogobrojnim pronalascima usavršio je i aeronautičku telegraf-emisionu stanicu. Zanimljiva je i njegova ideja o vazdušnom torpedu i uređaj za izvlačenje potonulih brodova. Kostović je ostvario pravo na oko stotinu izuma ali su mnogi ostali na papiru što ga je pogađalo ali je uprkos tome odbijao mnoge primamljive ponude sa Zapada. Njegovi značajniji radovi bili su vezani za vojne potrebe i kao takvi ostajali u tajnosti. Zato je sasvim malo njegovih radova objavljeno u „Sovjetskoj enciklopediji”.

Slavio je svake godine krsnu slavu - Svetog Nikolu. Pored mnogih prijatelja bio mu je redovan gost na Slavi i naučnik Mendeljejev.
Jedna njegova kćer se udala za srpskog oficira, a kad je zbio Prvi svetski rat postala je, zajedno sa Nadeždom Petrović dobrovoljna bolničarka. Dve kćeri Kostovića su živele u Beogradu.
Kad je decembra 1916 u Petrogradu umro Ognjeslav Kostović novine su objavile da je „nestao blistav pronalazač i naučnik, čovek koji je iz mnogo razloga zaslužio da buduće generacije pamte njegovu neobičnu sudbinu i naučni podvig”.

Izvor: Wikipedia

Legendo- pa znas da neke vazne stvari odavde prvi put cujem