Manje-više ima ih svuda. Oni su fenomenalno građeni muškarci, kao roboti, ogromna ramena, isklesani trbušnjaci, bicepsi koji cepaju rukave. Napadaju s naslovnih strana, u reklamama, u akcionim filmovima. Sigurno ste ih primetili. I niste jedini koji se porede s njima. Poslednjih decenija, muškarci su više nego ikad pre nesigurniji zbog sopstvene pojave. Stvar je ozbiljna. Insistiranje na idealnom telu nije novitet. Stručnjaci su proučavali sve pojave, od bildera do centralnih igrača manekenske industrije i zaključak do kojeg se neminovno dolazi jeste to da su pojave kojima su izložene i žene i muškarci postale mnogo mišićavije. Rezultat ovog uticaja napumpanih muškaraca je poremećaj u ishrani, vežbanje do nivoa opsesije i uzimanje steroida. I sve to se ne radi zbog zdravlja ili sporta, nego da bi telo postalo najpribližnije modelu idealnog onda kada se pogledaju u ogledalo.

Još jedna posledica je poremećaj koji se različito naziva: obrnuta anoreksija ili još bolje - razobličavanje mišića. Muškarci koji su krupni i mišićavi vide sebe kao sitne i slabe. Zato vežbaju još više, jedu mnogo i otiču do vanrednih razmera, a pri tom ih je sramota da se skinu na plaži. Možda su žene krive za to? Kako su žene tokom istorije dobijale važne uloge, muškarci su postajali seksualni objekti. Nedostižan ideal savršene telesne lepote nije više samo ženski problem, i jači pol je sve više opterećen izgledom svoga tela. Do pre nekoliko godina to je možda bio isključivo ženski problem, ali sada je to prošlost. U novinama i s televizije napadaju nas prizori mladolikih polugolih muškaraca sa savršenim trbušnjacima i gustom kosom koji prodaju donji veš, kola, losione za sunčanje. Zbog toga mnogi muškarci troše vreme i novac na svoj izgled, pokušavajući da dosegnu određeni nivo. Opet se vraćamo na misao da je sve to možda posledica toga što su žene počele da zauzimaju važna mesta na poslu ili u sportu. Da se ne bi osećali ugroženo, muškarcima je izgleda ostalo kao jedino rešenje da se napumpaju kako bi se na taj način izdvojili kao muškarci.

Možda je zaista telo jedina preostala razlika na osnovu koje savremeni muškarci mogu da se osećaju muževno?



Muška opsesija telom kreće se od blagog nerviranja do ozbiljnih poremećaja. Poslednjih godina je prilično porastao broj onih koji su zaslepljeni idejom da im telo bude savršeno. A šta je s onom pričom da je najvažnije shvatiti da nije neophodno fenomenalno izgledati, nego fenomenalno se osećati? Izgleda da savremenim muškarcima to više nije dovoljno. Kako bi i bilo kada smo sa svih strana bombardovani predstavama savršeno oblikovanih tela? Šta nam onda preostaje? Reklo bi se da je jedino rešenje napad na tu savršenu sliku koja se u društvu plasira.

Izjednačavanje muškaraca i žena podrazumeva brisanje stava prema ženi kao objektu, ali se kao rezultat isti problem pojavljuje u muškoj sferi. Nekada smo mi od njih tražili da savršeno izgledaju, sada one to isto traže od nas. Ono što je u čitavoj priči najvažnije jeste to da dobro procenite sebe i da samostalno odlučite u šta ćete dalje ulagati i šta je ono za šta se zaista vredi žrtvovati. Ne treba da se osuđuje niko ko želi bolju verziju sebe, važno je samo da se ne pređu prihvatljive granice. Svako se s ovakvim poteškoćama, koje se primarno tiču fizičkog izgleda, suočava na sebi svojstven način. Idealnog recepta jednostavno nema. A ne možemo svi da budemo Adonis (polučovek - polubog koji je smatran za uzor muške telesne lepote).

A kad već spomenusmo Adonisa, on je prema predstavi renesansnog umetnika Ticijana prikazan sasvim drugačije od onoga što se danas smatra idealom. Prikazan je kao puniji i van forme. Možda ova slika najbolje pokazuje dramatične društvene promene tokom vekova - promene koje upućuju na nestalnost ideala savršenog muškog tela. Danas bi se ipak moralo reći da je taj ideal poprimio svoje najekstremnije oblike.



Izvor: Krstarica

Bolje da pumpaju mozak i sposobnost da naprave lovu nego misice -od misica nema velike vajde osim kad je selidba u pitanju .

   

 Viva la Photoshop