Siromašna deca i na bogatom Zapadu
Odumiru socijalne države
Autor: CDC/DM | 10.02.2008 - 00:00


Imam malog brata i sestru bliznakinju. Mama je medicinska sestra, ali je deset godina bila bez posla. Zbog dece ne može da radi u smenama. Nedavno je našla posao za evro (najniža zagarantovana satnica) kao negovateljica starih. Zato je mogla da mi da pet evra kad sam išla u grad. Kupila sam sladoled drugarici, a to inače nikad ne mogu. Ostatak novca sam vratila kući, da štedimo, ili šta bude trebalo. Kad porastem volela bih da budem policajka. Onda bih pazila da sva deca imaju dovoljno da jedu, a celu svoju porodicu bih izvela na sladoled.

Ovako je svoj položaj u pismu Unicefu opisala jedanaestogodišnja Paulina. Paulina nije iz Afrike, niti iz drugih siromašnih zemalja, ona živi na bogatom Zapadu.
Svako šesto dete mlađe od 15 godina u Nemačkoj živi u siromaštvu. U Francuskoj i Italiji procenat je sličan, u Španiji, Portugaliji i Poljskoj je nešto veći, u Skandinaviji najmanji (oko 5%), a u najbogatijoj zemlji sveta, SAD, čak i dvostruko veći nego u razvijenim zemljama Evrope i iznosi preko 20 procenata.
Siromaštvo je, naravno, relativno i meri se prema bogatstvu čitavog društva. Prema definiciji Unicefa, prihvaćenoj u većini zemalja OECD, „dete se smatra siromašnim ako je prihod koji mu je na raspolaganju manji od polovine prosečnog prihoda koji je na raspolaganju deci koja odrastaju u tom društvu“. Šezdesetih godina su, recimo, mnoga deca iz prosečnih porodica čisto materijalno bila siromašnija nego što su to ona koja se danas smatraju siromašnom. Ali siromaštvo je i subjektivno: ono se meri po onom što imaju drugi, po perspektivama koje porodice i pojedinci imaju i prema nezi i pažnji koju deca dobijaju. A tu su brojna deca danas u nepovoljnijem položaju nego ranije.
Već 15 godina u Evropi je u toku proces koji bi se mogao okrakterisati kao demontaža socijalne države. Pomoć za nezaposlene, dečji dodatak, socijalna pomoć i druge subvencije se smanjuju i vremenski ograničavaju, a uslovi za njihovo dobijanje se pooštravaju; omladinski domovi i biblioteke se zatvaraju, broj prosvetnih radnika se smanjuje, a broj učenika u školskim odeljenjima raste. Poreske olakšice, pa i one predviđene za ljude koji podižu decu i izdržavaju porodicu, često idu na ruku pre svega zaposlenima sa dobrim primanjima, jer se određuju procentualno u odnosu na platu. Siromašni su, međutim, pre svega nezaposleni, samohrani roditelji sa malim primanjima i porodice sa više dece. U zemljama istočne Evrope, takozvanim zemljama u procesu tranzicije, u koje spada i Srbija, stanje je slično onom u drugim evropskim zemljama, s tim što su prosečni prihodi u odnosu na koje se siromaštvo meri - niži.
Tako se stvara specifična situacija: Dok ukupan broj dece opada i društva stare, sve veći apsolutan broj dece živi u siromaštvu i nema odgovarajuće uslove za razvoj. „Novac koji socijalna pomoć obezbeđuje nije dovoljan za zdravu ishranu dece“, kaže, recimo, nutricionista Matilde Kersting sa Istraživačkog instituta za ishranu dece u Dortmundu. Da bi se obezbedila uravnotežena dnevna ishrana petnaestogodišnjaka, potrebno je najmanje 4,68 evra, ako se namirnice kupuju po diskontnim cenama, a socijalnom pomoći je za ishranu predviđeno 3,42 evra dnevno. Mnoga deca u školu odlaze gladna, bez doručka i užine, hrane se jednolično i nekvalitetno. Ništa bolja nije ni situacija sa slobodnim vremenom. Deca iz siromašnih porodica često izlaze iz kuće samo da bi išla u školu, nemaju novca za zabavu i izlaske sa vršnjacima, za kurseve i sportske aktivnosti na kojima bi mogla da razvijaju svoje talente i sklonosti. Kada stignu do srednje škole, ona često odustaju od daljeg obrazovanja, jer roditelji nemaju novca za neophodne školske udžbenike. Tako se siromaštvo reprodukuje u istom krugu. U SAD, recimo, polovina dece roditelja sa niskim prihodima i sama kad odraste ima niske prihode.
Protiv siromaštva dece razvijene zemlje se bore na različite načine: U Skandinaviji se roditeljima koji sami podižu decu isplaćuje nadoknada u vrednosti plate kvalifikovanog radnika. Francuzi isplaćuju velikodušan dečji dodatak, u Velikoj Britaniji mladi roditelji dobijaju povoljne državne kredite, a u SAD se puno računa na privatnu inicijativu dobrotvora i dobrotvornih organizacija.

Kad mama plače, ja je držim za ruku
Kolin, 11: „Pre tri meseca smo se preselili ovde, u novi stan. U starom je umro tata. Mama ga je pronašla u podrumu, mislim da se obesio. Bio je jako bolestan, uvek tužan, čuo je neke glasove u glavi, zbog njih je morao da uzima puno tableta. Tada smo često bili gladni, jer novca nikada nije bilo dovoljno, zato smo morali i da se preselimo i još imamo neke dugove. Mama nam je sve to lepo objasnila, da se ne stidimo ako druga deca imaju više. Kad mama plače, ja je držim za ruku, i kažem: ‘Sredićemo mi to’.“

Gledamo film s kesom kokica
Adalija, 9: „Moj život je lep. Imam mamu i tatu, i sestru, i drugarice, i hrčak mi još nije uginuo, iako ima već dve godine. Lepo se provodimo. Idemo zajedno u bioskop, a kada mama kaže da nema više para, ona pozajmi neki film, pa ga gledamo kući sa kesom kokica, i svađamo se ko će na kauču da sedi u sredini. Ali jedanput sam se uplašila. Brisala sam u školi drugaričinom gumicom, a gumica se isprljala, pa mi je ona rekla da ću morati da joj kupim novu, a takva gumica košta čitav evro, najmanje! Srećom, ipak nisam morala da joj kupim. Ali baš sam se uplašila.“

Izvor: Blic

Па нека наставе да увозе емигранте као јефтину радну снагу па ће бити из дана у дан све богатији. 

 Da ne uvoze te emigrante davno bi prestali da se ekonomski razvijaju, tako da mu je to mac sa dve ostrice.

Jedine socijalne zemlje na svetu su Skandinavske,Kanada i zemlje Beneluksa a sve ostale su ni na nebu ni na zemlji.

Zato smo mi ubedljivo naj naprediniji. A tek kao je
bilo ovde 1993-1994 prava socijalna država 

Radi za 1e na sat pa sta? kolko ovde ljudi rade manje od 100e mesecno pizda li im materina kapitaslistcka, sta sad treba da mi bude zao da saosecam sa decom iz nemacke, boli me uvo za njih kako su sejali tako neka zanju!!!

E pa hteli ste da ruste komunizam sad plivajte u govnima! (nemogu da se setim iz kog je ovo filma ali je recenica fantasticna )

U SADu se svaka cetveroclana porodica koja u godini zaradjiva manje od 20.000 usd tretira kao siromasna....u siromastvu zivjelo je 2006 oko 34,46 miliona stanovnika....a to je 0,5 % manje nego u 2005.

Oko Domenicka i to da rade za jedan €! Prvo Dominick, oni rade za 1€, to je vise simbolicni cin...jer uz taj jedan euro na sat, svaki od tih sto tako rade dobiju placen stan od drzave i jos oko 400€ djeparca....i ako rade oko 150 sati u mjesecu to je onda djeparac od oko 550€ mjesecno, uz to da im je placen stan od drzave...

Ti emigranti koje oni uvoze su takodje i iz Srbije,Hrvatske,Maroka,Turske i ostatak svijeta....

U Njemackoj nema sanse da ostanes na cesti i da nemas kruha da jedes, ako ne zavrsis od alkohola ili droge na cesti! Socijalna pomoc je u Njemackoj veoma dobra.

To je humani kapitakizam.

Jeste....

Naprimjer ako ostanes bez posla, prijavis se na biro i dobijas 2 godine 70% od svoje place, uz to da oni vide neke podatke da se ti i dalje prijavljivas i trazis neki posao...isto tako i oni za tebe traze...nakon te dvije godine smanji ti se procenat, i prelazis na drugu nivo koji ti oni daju...
Daju ti stan, naravno ne neki veliki ali barem da imas za sebe i da je udobno,zavisi koliku obitelj imas....
Djeciji dohodak na jedno dijete je 200€ mjesecno, na drugo vise i na trece takodje....to sve mozes dobivati dok djete ide u skolu ili na fax ali maksimalno do 27 godine....
Eto malo da pojasnim situaciju u Njemackoj....
Ljudi koji dodju na cestu u Njemackoj su ili alkoholicari ili drogerasi .

Хрвата и Срба све заједно нема 3 милиона у читавом свету, они су им најмањи проблем. 

Проблем су им исламски емигранти и они из африке и осталих абудаби држава.

Hrvata i Srba ima vise vani nego u svojim maticnim drzavama skoro...no to nije bitno upravu si to nije problem!

Problem je u tome sto su Njemci 70ih godina dovodili turke na gradjevinu, a sada ti turci dovode svoju obitelj i tako dalje i dalje, a nista ih ne uce da se adaptiraju u okolinu gdje zive...daleko je vec trn u oku jedna hanuma zamotana ovdje nego jedan Srbin ili Hrvat,Irac ili sta ja znam tko vec koji se ne razlikuje po religiji i nacinu zivota...

Problem Engleske,Francuske,Nizozemske je to sto su imali svoje kolonije i u ta doba mnogo doslo stranaca bas u tom periodu gdje danas on cine dobar procenat drustva...u njemackoj je svega 3% muslimana...