"Dugo smo čekali da se nešto pokrene sa odštetni zahtevi za ustaški genocid u drugi svecki rat. Kako su nas komunisti prevarili smatram da je došlo vreme da sami podnosimo zahteve za odštetu.

Evo naprimer, moj deda Paun... Njega su Ustaše ubile na Kosovo. I ni to im nije bilo dosta nego su ga još jednom ubile u Austriju.

Baba Smiljka je dugo plakala svaki put kad bi ga ubili. Reči ne mogu da opišu kaku je lepu bradu taj čovek imao. Takvog momka u to vreme nije bilo u naš kraj. Od svih momaka njemu je šubara najlepše stajala. Kokarda mu se sjajila ko budističko treće oko, bre !


Zato sam na ustašku vladu u Zagreb poslao odštetni zahtev. Tražim da mi se plati zato što su ubili mog dedu. Smatram da bi bilo fer i pravično da mi se za dedu isplati 20 miliona evra.

Zašto 20 miliona evra ?

Pa lepo, kad su ga prvi put ubili deda je imao samo 25 godina. Ostalo mu je najmanje još 90 godina života. A bio je mlad i mogo je da radi na njivu i hrani prasiće. Ako svaka krmača oprasi troje prasići na jednu godinu to znači da je deda do kraja života mogo da odgoji 270 prasići. 270 prasići puta 200 evra znači 560 hiljada evra samo za prasići.

A prasići neće da živu od vazduh. Treba neko da posadi, naplevi i ubere ono što će prasići da jedu. A naši prasići jedu samo artičoke.
Jedno mlado prase cirka žive vage 15 kila pojede hiljadu artičoki. A pogledajte cene od artičoki !
Dakle hiljadu artičoki puta 270 prasići jednako 270 hiljadi artičoki što iznosi 15 miliona evra.

Do sada iznosi 15 miliona zapeta 560 hiljada evri.

Ostatak cifre dolazi usled amortizaciju.

Evidentni, a ti si veliki borac za ljudska prava? I veoma ti je stalo do nevinih žrtava iz Jasenovca? Izvini molim te, zašto odmah nisi rekao pa da mi Srbi koji smo sami sebe ubijali u Jasenovcu ućutimo. 

Tragom najave odštetnih zahtjeva penzionera sa okupiranog područja bivše tzv. RSK u DO RH u Zagrebu pojavio se i ovakav zahtjev:

"Dugo smo čekali da se nešto pokrene sa odštetni zahtevi za ustaški genocid u drugi svecki rat. Kako su nas komunisti prevarili smatram da je došlo vreme da sami podnosimo zahteve za odštetu.

Evo naprimer, moj deda Paun... Njega su Ustaše ubile na Kosovo. I ni to im nije bilo dosta nego su ga još jednom ubile u Austriju.

Baba Smiljka je dugo plakala svaki put kad bi ga ubili. Reči ne mogu da opišu kaku je lepu bradu taj čovek imao. Takvog momka u to vreme nije bilo u naš kraj. Od svih momaka njemu je šubara najlepše stajala. Kokarda mu se sjajila ko budističko treće oko, bre !


Zato sam na ustašku vladu u Zagreb poslao odštetni zahtev. Tražim da mi se plati zato što su ubili mog dedu. Smatram da bi bilo fer i pravično da mi se za dedu isplati 20 miliona evra.

Zašto 20 miliona evra ?

Pa lepo, kad su ga prvi put ubili deda je imao samo 25 godina. Ostalo mu je najmanje još 90 godina života. A bio je mlad i mogo je da radi na njivu i hrani prasiće. Ako svaka krmača oprasi troje prasići na jednu godinu to znači da je deda do kraja života mogo da odgoji 270 prasići. 270 prasići puta 200 evra znači 560 hiljada evra samo za prasići.

A prasići neće da živu od vazduh. Treba neko da posadi, naplevi i ubere ono što će prasići da jedu. A naši prasići jedu samo artičoke.
Jedno mlado prase cirka žive vage 15 kila pojede hiljadu artičoki. A pogledajte cene od artičoki !
Dakle hiljadu artičoki puta 270 prasići jednako 270 hiljadi artičoki što iznosi 15 miliona evra.

Do sada iznosi 15 miliona zapeta 560 hiljada evri.

Ostatak cifre dolazi usled amortizaciju.