Održan pomen srpskoj deci stradaloj u Goraždevcu
Autor: Beta, Tanjug | 13.08.2007 - 11:43

U Goraždevcu u Metohiji danas je održan pomen Ivanu Jovoviću (19) i Panteliji Dakiću (12), koji su, pre četiri godine, ubijeni hicima iz automatskog oružja dok su se kupali u reci Bistrici.
Pomenu, koji je služio paroh goraždevački otac Jugoslav, prisustvovali su najuža rodbina i prijatelji stradalih, ali niko nije bio od političkih predstavnika kosovskih Srba.
Pre četiri godine na Bistrici su, pored Jovovića i Dakića koji su ubijeni, ranjeni Đorđe Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).
Majka ubijenog Ivana Spasenija Jovović izjavila je da joj je iz godine u godinu "sve teže da živi i umesto da ženi sina, dolazi mu na pomen".
"Bezbednost u Goraždevcu je loša, živimo u albanskom okruženju, moj najmlađi sin, koji ima 18 godina, ne izlazi nigde. Od kada se desilo ovo ubistvo pre četiri godine, moja porodica živi u velikom strahu", rekla je ona.
Milisav Dakić, otac ubijenog Pantelije, zamerio je političarima iz Srbije, ali i onima sa Kosmeta što se danas nisu pojavili na pomenu u Goraždevcu.
"Jako mi je žao što se sve ovo ovako desilo i što ubice nisu ni dan danas uhapšene. To je pokazatelj da policija i UNMIK ne rade dobro svoj posao", rekao je on.
Dakić je kazao da Albanci slobodno idu u Kragujevac po lična dokumenta u SUP Peć koji je, posle 1999. godine, tamo izmešten, ali Srbi iz Metohije nemaju, ni osam godina posle prestanka sukoba, slobodu kretanja.
Tadašnji komesar UNMIK policije Štefan Feler rekao je da će "prevrnuti svaki komad zemlje, kako bi pronadšao ubice dece", ali ni nagrada od milion evra za pronalazak ubica, koju je ponudio UNMIK, nije pomogla da se do danas otkriju odgovorni za zločin.
Portparol Kosovske policijske službe Veton Eljšani izjavio je juče Tanjugu da policija nastavlja da traga za počiniocima i da je nedavno formirana nova grupa istražitelja koja će raditi na tom slučaju.
On je dodao da je u cilju istrage do sada u vezi sa ovim slučajem pretreseno 100 kuća u regionu Goraždevca, da je 75 osoba ispitano u vezi sa ubistvom i da se i dalje traga za počiniocima.
Eljšani je pozvao sve koji nešto znaju u vezi sa zločinom da to prijave najbližoj policijskoj stanici na Kosovu i Metohiji ili na broj telefona 038-504-604, lokal 6666.
Ubistvo srpske dece su osudili domaći i strani zvaničnici, predstavnici kosovskih vlasti i međunarodne zajednice na Kosovu. Savet bezbednosti UN je tada održao hitnu sednicu sa koje su upućene oštre osude tog napada.
Sahrani Ivana i Pantelije prisustvao je i tadašnji premijer Sbrije Zoran Živković.
U Goraždevcu danas živi oko 750 Srba od 2.000 koliko ih je živelo do 1999. godine.
Kako je ranije saopšteno, još uvek nisu pronađeni ni oni koji su ubili 14 srpskih žeteoca u Starom Gracku, ni oni koji su digli u vazduh autobus "Niš ekspresa", a ni oni koji su ubili a potom i zapalili tri člana porodice Stolić u Obiliću.

Tadić kritikovao UNMIK i institucije na Kosovu

Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je danas zabrinutost i oštro kritikovao UNMIK i privremene kosovske institucije što ni posle četiri godine nisu rasvetljena ubistva i ranjavanja srpskih dečaka u Goraždevcu i što ubice nisu privedene pravdi.
"Nedopustivo je da se ni posle četiri godine ne znaju imena ubica koji su ispalili rafal na dečake koji su se kupali na reci", navodi Tadić u saopštenju koje prenosi pres služba predsednika Srbije.
Tadić je pozvao lidere Albanaca na Kosovu i Metohiji da se lično angažuju u "rasvetljavanju ovog zločina, ali i da spreče dalje širenje ekstremizma u svojim redovima, kako bi se prekinulo sa ubistvima, zastrašivanjem, paljem kuća i imovine Srba i drugih nealbanaca u pokrajini".
Tadić je, kao se navodi, ocenio da je "nerešavanje ovog zločina još jedan dokaz da društvo na Kosovu i Metohiji nije spremno da bude demokratsko niti multietničko".
Predsednik Tadić je podsetio UNMIK i privremene institucije na Kosovu da je njihova obaveza da obezbede ličnu bezbednost i slobodu kretanja za sve stanovnike Kosova i konstatovao da se položaj Srba suštinski ne poboljšava.

Izvor: Blic

OIvo je stvarno jadno i patetično od UNMIK sjećam se tog tragičnog događaja sa televizije , ali se sjećam ubrzo posilije toga i albanski dječaci su se utopili zašta su optužili Srbe i npravili pogrom na njih i njihovu imovinu! Koliko je ovo sve žalosno da se čovjek od muke mora i nasmijati i koliko nas vuku za nos!

treba vratiti vojsku (ako još postoji) i policiju na kosmet i to podhitno! sve šiptare koji su došli iz albanije, vratiti, one koji su se bespavno uselili u otete kuće uhapsiti kao i mnogobrojne zločince!

Е кад би то могло било би супер.

Slava im

И ове године помен србским анђелима.

Tužno prođe još jedna godina, a slučaj se nije pomakao sa početka!

Da li treba da se ponavljam, ono što sam napisao prošle godine?

Младић који је пре пет година тешко рањен у злочиначком нападу Шиптара на српску децу, пет година чека правду




На годишњицу страдања сваке године идем у цркву како бих запалио свеће за погинуле другове, као и за здравље преживелих

- Сваки пут кад се сетим оног што се десило, заплачем. Још могу да чујем рафале. Оно што сам преживео не бих пожелео ни непријатељу - рекао је Богдан Букумирић у интервјуу за „Правду". Мадић који је тешко рањен у злочиначком нападу на српску децу у Гораждевцу 13. августа 2003. године, истиче да већ пет година ништа није учињено да се починиоци злодела открију, као и да би за тај злочин „и смртна казна била мала".
- Прошло је пет година од кад су шиптарски терористи пуцали на нас децу, док смо се купали у језеру. То ми је најгори дан у животу. Непрестано се питам: „Зашто децу? Шта смо скривили?" Никад не бих помислио да је неко способан да уради нешто тако гнусно.

    Преживео два напада

    Напали су нас с леђа, на најсвирепији могући начин. Био сам бочно окренут к њима, кад сам чуо рафале. Три метка која су ме погодила с леве стране, одбацила су ме пола метра - сећа се Букумирић кобног дана.
    - Некако сам се вратио у првобитан положај, покушавајући да их видим. Уместо тога, добио сам још три метка, а приликом пада ме закачио још један. Имао сам седам прострелних рана. Кад су ме комшије и брат возили у болницу у Пећи, у том граду су Шиптари насрнули на нас, поломили нам шофершајбну, стакло, гађали нас.... Циглом су повредили руку мом комшији, брата су извукли из аута и тукли, а Рајко Јанџуковић је својим телом покушавао да ме заштити.

Да ли сте могли да наслутите да ће се нешто тако страшно догодити?
- Ни у сну нисам могао да замислим да ће се нешто такво десити. Родитељи су нам говорили да не идемо на језеро, да је опасно, али ми у селу нисмо имали базен, а било је лето...Права деца.

Одлазиш ли и даље у Гораждевац?
- Живим у Београду са оцем и братом. Имам и две сестре, једна је у Свилајнцу, а друга у Пожаревцу. Овде сам стекао доста нових пријатеља, а нисам заборавио ни старе. Често одлазим у Гораждевац, да обиђем родбину и видим родну кућу. Кад год одем осећам страшну празнину, али кад проведем време међу својима, то ме испуњава. Другачији је ваздух метохијски.

Како си успео да поред свега, останеш позитиван и да се и даље бориш кроз живот?
- Отац ми каже да сам тврд као стена, пошто лекарима никад нисам рекао да ме нешто боли. Уз надљудске напоре лекара и моју превелику вољу за животом, извукао сам главу. Нажалост, моји другари Иван Јововић и Панто Дакић, нису. Њихове породице су очајне. Њихови животи су уништени. Што се мене тиче, преживео сам седам метака. И даље осећам бол на промени времена, а редовно радим терапију за руку која је одузета.

Какву казну прижељкујеш за оне који су пуцали на српску децу?
- Не постоји адекватна казна за оне који су ми уништили живот, а посебно породицама настрадале деце. И смртна казна је мала. Моје детињство је прекинуто на најсуровији начин.

Из Гораждевца се одселило преко хиљаду Срба. Шта ти кажу пријатељи и родбина, хоће ли остати на Космету?
- Моја породица и пријатељи се боре за опстанак на КиМ. Кад су успели да опстану за време бомбардовања, успеће и сад. Они живе у логору, пошто је Гораждевац окружен бодљикавом жицом. Немају слободу кретања, а страхују за живот. Шиптари пролазе магистралним путем кроз центар, па се они и даље плаше за децу.

Видиш ли себе у будућности на Космету?
- Волео бих да се вратим у Гораждевац и да тамо живим, али због здравствених проблема и физикалних терапија морам да будем у Београду. Због тога и не планирам будућност.
А. Јовановић

Панта Дакић 13




Јовановић Иван




Богдан један од преживелих овај злочин



Место злошина сада...Богдан један од преживелих присећа се како је то било.Деца сада и не долазе овде.Гораждевац је иначе највеће српско место у Метохији који броји негде око 1000 становника





http://www.youtube.com/watch?v=yDMpRXd6tzI

http://www.youtube.com/watch?v=cG1zkz4Ywts&feature=user

http://www.youtube.com/watch?v=uOjH9orITnY

Eh žalosti crna...