Deca se sve češće ne ponašaju u skladu sa svojim godinama
Odrasli pre vremena
Autor: E. B. | Foto:northfoto | 30.04.2009. - 05:00



Svidelo se to nama ili ne, deca danas odrastaju u kompleksnijem svetu nego roditelji. Prednosti su što će u životu imati mnogo više izbora nego vi. A mane... Deca danas ranije sazrevaju, sve ranije pokušavaju da budu odrasli, odnosno da rade stvari rezervisane za odrasle. Šta treba da uradite ako vam se čini da se dete ne ponaša u skladu s njegovim godinama?

Poslušajte američke psihologe.

Budite mu primer
Vaš partner i vi prvi ste mu uzor. Ako vi volite da se šminke i nosite kratko, nemojte da se čudite što to voli i vaša ćerka. Ako ste pušač ili često pijete, i vaše dete će te stvari da smatra normalnim.
Savet: Devojački razgovori o kozmetici su OK, ali ne razgovarajte samo o tome. Naučite ih da postoje i druge, važnije stvari.

Budite strpljivi
Deca danas znaju više o svetu i zabranjenim temama nego što ste znali vi kada ste bili mladi. Seks je danas svuda, na TV-u, u muzičkim spotovima, i koristi se za prodaju svega - od čokolade do parfema. Veliki uticaj na sve ima i pritisak vršnjaka, pa ako njegovi ili njeni prijatelji već imaju dečka ili devojku, i oni će želeti isto. Bez obzira na to koliko god odraslo delovali, znajte da je reč o deci i tako treba i da ih tretirate. U redu je da sa decom imate prijateljski odnos, ali vi niste njihov prijatelj već roditelji, pa se tako i ponašajte.
Savet: Ne paničite. Jačajte samopouzdanje svog deteta tako što ćete mu davati komplimente, ne samo za izgled, već i za njegov karakter i inteligenciju. Ignorišite, koliko god možete, nezrelo ponašanje kojim samo pokušavaju da pridobiju vašu pažnju.

---

„Ne” je čarobna reč
Vaš sin (ili ćerka) žele kompjutersku igricu koja nije namenjena njihovim godinama. Objašnjavaju vam da je već svi u razredu igraju. Ili, ćerka želi da sama sa drugaricama ide na more, a vi mislite da za to još nije spremna.
Savet: Vi najbolje poznajete svoje dete. Samo vi možete da procenite de li je vaše dete spremno da se nosi sa nasiljem u igricama ili filmovima. Takođe samo vi znate da li je spremno da ode na odmor bez nadzora odraslih. Ako smatrate da nisu spremni za takve stvari, jednostavno recite - „ne”. Nekada se deca prave da su zrelija nego što jesu. Zato ste vi tu da im objasnite zbog čega ste rekli „ne”. Takođe, deca moraju jasno da znaju gde im je granica.

Izvor: Blic

u ovo,izmedju ostalog,spadaju oni idiotluci i trendovi da devojke od 15-25 godina traze 5 godina starije likove,jer misle da ce im oni pruziti nesto vise,a i da su one zrelije od svojih vrsnjaka... 
a sto se tice drugog dela,da,slazem se.
i ja poznajem par somova mojih godina koji su totalno izgubili osecaj za humor,salu,zabavu,itd... i misle da time sto se prave ozbiljni i izigravaju sve i svasta da pokazuju svoju zrelost,a u stvari su samo iskompleksirane budale koje samo gundjaju i smaraju,a kada ostaju bez argumenata,okrecu glavu(mislim,sto je to zrelo...)... 
nazalost,takve idiote moram da gledam svaki dan,i zaista mi se povraca od njih,al,jednog dana ce se kajati zbog svih svojih glumatanja i ravnodusnosti...
radije cu da kad god imam priliku(naravno,u odredjenim uslovima i meri) da se iscerekam i time ucinim uslugu i sebi i svom telu,da radim ono sto volim,da pricam sta mislim,itd,itd,jednomrecju-da zadrzim dete u sebi,nego da pokusavam da glumim 10 godina stariju osobu i time samo odbijam ljude od sebe...   
i niko mene,niti druge takve ljude,zbog toga ne smatra manje muzevnim,pametnim,sposobnim ili sta vec...cak naprotiv... a i sem toga,svako ko to radi ocigledno ima neki problem.
ucinite uslugu sebi:zadrzite dete u sebi ; i smejte se svaki put kad mozete!!!
(naravno,kada je prikladno...    )

''Dete je otac coveka'' ~ Sigmund Frojd 

Ništa iritantnije od starmalog štrebera koji neprekidno nešto dubokoumno krekeće.

Ništa gluplje od štikli, šminke, frizure i kravate za malu maturu.

potvrdjujem

Pa sad .. ne mozes siliti nesto samo zato sto si ti prije 50 i kusur godina se sa 12 godina jos igrao barbika, a tvoja cerka se pocinje sminkati.
Prilagodi se vremenu. Glupo je ocekivati da ce danasnje cetrnaestogodisnjakinje fascinirati stvari koje su fascinirale njihove roditelje, ali to opet ne znaci da su djeca na putu razvrata i sodome i gomore.
Ja bih prije rekla tim roditeljima da vjeruju svojoj djeci prije nego sto ih pocnu kontrolisati i nametati neke obrasce ponasanja. Sve u granicama, naravno.

Postoji i druga strana price; recimo dijete koje se od malena suocavalo s teskim situacijama; od smrti roditelja, blize porodice, nekim vrstama diskriminacije i slicno .. ono ne moze da se ponasa kao neko kome je citav mali zivot bio med i mlijeko. Neki ljudi ne mogu da se smiju na gluposti, jednostavno su to prerasli. To ne znaci da su streberi ili fejkeri, vec da imaju drugacije potrebe koje, ili hoces ili neces da shvatis. ROditelji prvi bi to trebali da razumiju kod svog djeteta.


Divan savjet.
A da za pocetak roditelji pocnu zaista obracati paznju na svoje dijete, pa ono nece morati glumiti tarzana kako bi pridobilo njihovu paznju?
Obozavam ove tekstove u kojima su djeca inferiorna u svakom pogledu na roditelje ..

Taj mali ima sansu da se promeni, da svoje ponasanje koriguje, odraste i od zivota napravi nesto. On je dete. Ima opravdanje.
Sa druge strane, ljudi srednjih godina koji se i dalje ponasaju kao teenageri iako su zagazili u petu deceniju dobrano, nemaju ni vremena, ni opravdanja.

Jel to nešto na moj račun?
Čudi me totalno odsustvo poštovanja prema članu foruma, ničim izazvano.
Ukoliko ne želiš da na tvoj forum dolaze i stariji od trideset godina - slobodno kaži, nema ljutnje...

zavladao svinjski grip mislim da je to u pitanju


odrastao sam ja pre vremena ne svojom krivicom doduse ali bolje i prerano nego nikad

A sto si se ti nasla prozvanom?
Ja se sa vecinom onoga sto kazes ne slazem, narocito se ne slazem sa nacinom na koji izlazes svoje misljenje, ali ne vidim neki poseban razlog da te napadam.
Uzgred, vecina mojih prijatelja, ljudi sa kojima zaista delim ovaj zivot, dobro i zlo, su upravo ljudi stariji od trideset godina.

Gde je problem sa mojom izjavom? Ti si se nasla prozvana... pa? Za sve sto kazem a u formi je kritickog komentara nacice se neko ko ce se osetiti prozvanim, pa ne vidim da to treba da bude moj problem. Jel ja tebi branim da zivis svoj zivot onako kako hoces? Ne branim ti. Jel ti se mesam u zivot? Ne mesam se. Dakle problem ne postoji. A da... moje misljenje ti se ne svidja? Nema problema, ako ti smeta ti ga sledeci put ignorisi.

Ja i dalje stojim iza toga da taj klinac koji samo zeli da ispadne vazan ima sansu da nesto u zivotu napravi, nista manju nego neki drugi, mozda cak i vecu, a da ljudi koji su u 35-40-45 ili vise godina na nivou teenagera sto se tice svega u zivotu a narocito odnosa prema njemu, imaju vrlo malu sansu da nesto urade. Korenite promene se ne prave kad prodje pola zivota, ni ljudski organizam nije predvidjen da zapinje kao sivonja sa 50, narocito ako je naviknut na odmor.

U svojim izjavama (koji se retko sastoje od vise od dve proste recenice) redovno etiketiras ljude, i zaista nije moj problem ako se u nekom mom komentaru pronadjes...

Iskren da budem, niti te poznajem, niti imam neku narocitu zelju da te upoznam, a ponasanje ljudi koje ne poznajem i ne zanimaju me, nemam obicaj ni da komentarisem i analiziram. Mislim da sam u svom odnosu prema korisnicima vrlo fer, korektan i otvoren. A to da li mi se neko na prvu loptu i povrsno poznanstvo svidja ili ne, nikada nikome od njih nije predstavljalo problem da na forumu ucestvuju, pa ne vidim zasto bi trebalo predstavljati tebi.

Ovo je mesto javnih okupljanja. Ja sam tu da regulisem one koji se ponasaju nedolicno, a svo ostalo vreme trudim se da provedem u konstruktivnoj diskusiji ili prijateljskom razgovoru.

Verujem da deluje kao da je svako ko odgovori na neku tvoju polurecenicu tvoj neprijatelj... moguce da je to zbog toga sto ides djonom... razmisli o tome... ili nemoj... tvoja stvar zaista...
Samo nemoj vise nikad da se pozivas na godine... one su potpuno nebitne.

Ovaj, da se vratimo na temu...
Citam pre neki dan u jednom stranim novinama tekst iz knjige ciji je naslov, u slobodnom prevodu, "Kako biti dobra majka ako za to nemate vremena".
I zena pocinje sa pricom kako je njena sedmogodisnja cerkica opsednuta tezinom. Ne jede hleb, slatkise, cak odbija i svoje omiljene cokoladice, a vrhunac je bio kada je odbila da pojede parce rodjendanske torte svoje torte jer slatkisi goje.
Majka je u cudu jer je decu vaspitala tako da prihvataju svoje telo i zbog toga sto je uticaj okoline toliko veliki. Naime, ona to radi jer je u skolici nazivaju debelom, a ona je po svim merama dovoljno razvijena za svoje godine... jos uvek nije zavrsena transformacija iz detenceta u devojcicu, ali je po svim merilima normalno, zdravo, sedmogodisnje dete.
Posto je mala pocela da gladuje, te da se njeno telo menja (razvila je tanke rucice i nozice, te ravan stomacic, koscice su pocele da ispadaju), majka je shvatila da je cerka dovoljno odrasla da sama kontrolise svoj zivot...
I sta je posledica... mama je sokirana, ali mama nista ne preduzima...
Mama zeli da joj pomogne, ali misli da zabrane nece pomoci, vec ce prepustiti da ta "faza" prodje...
A mala je zadovoljna jer dobija komplimente za svoj izgled od vrsnjaka i njihovih majki... 

Usput je i mladja, trogodisnja cerka ukapirala u cemu je problem, pa je pocela da zeza stariju sestru nazivajuci je debelom... Sta vise... pocela je da izjavljuje da ona nikad ne zeli da bude debela...

Izgleda da su to moderne mame koje deci od sedam godina dopustaju da sama donose odluke... jer deca su mali ljudi... Ili nisu?

Inace... neki podatak iz britanskih skola je da je svaka peta devojcica od 10 godina drzala dijetu, a da je svaka devojcica od 14 bar jednom pretrazivala internet trazeci savete za brzu dijetu...

BTW. Usledilo je jos par prica ocajnih roditelja, medju kojima i prica jedne majke ciju su cerku prozvali debelom, pa je pocela da se izgladnjava. Ispostavilo se da je devojcica koja je prozivala njenu cerku, a kost je i koza, kukala svojoj majci kako je nazivaju debelom...

Znaci... uticaj vrsnjaka, danas, je gori nego ikad...
Za to su krivi roditelji i apsolutni nedostatak pozitivnih idola, jer... decacima se serviraju sportisti i glumci koji su ipak normalno gradjeni, dok se devojcicama serviraju rahiticne i anoreksicne zive Barbike i Bratz lutke...

I za kraj... najbolji komentar na citavu situaciju je bio: "Pitate se sta da uradite? Uklonite negativni uticaj iz zivota svoje cerke."

"ne" je jedna od najljepsih rijeci koje postoje

nije mi tesko razumjeti zelju da se sto prije odraste,nije mi tesko za shvatiti koliko zbunjujuce taj proces umije da bude u vremenu poremecenih vrijednosti i beskrajno mi je zao sto neka djeca nemaju djetinjstvo kao poligon igre i bezbriznosti i naivne prostodusnosti.

jesam i trudim se da budem osoba koja beskrajno postuje djetinju licnost,ali mudro ne zaboravljam jednu istinu...
i djeci,isto koliko i odraslim ljudima,potrebno je odrediti granice,potrebne su zabrane,potrebni su okviri pozeljnog ponasanja i sputavanja u zelji da probaju i vide sve....potreban im je zdrav uzor i zdrav autoritet.
potrebno je i jedino je ispravno da nad njima uvijek bdije neki autoritet(porodica,pedagozi...) koji ce na nenametljiv nacin izvrsiti pozitivne uticaje i biti im potpora prilikom vrlo osjetljivog perioda odrastanja.

zato i kazem...jako je bitno da na vrijeme shvate da je "ne" jako lijepa i jako vazna rijec

da ona nije nesto negativno...

da je jako vazno da znaju da je kazu u odredjenim situacijama,pogotovo kada se budu otisnuli u taj,toliko zeljeni, svijet odraslih

mda .. kalasnjikov u ruku i pravo pred skolu 

ne

nahranis ga ljubavlju,ali ne samo ljubavlju koja se podrazumjeva,vec i ljubavlju kroz djelanje,kroz vrijeme koje provodis sa svojim djetetom,a da je i kvalitetno i smisljeno,hranis mu i licnost,a ne punis mu samo stomak...na razne nacine,time mu neminovno hranis i samopouzdanje i ljubav prema sebi...dajes mu najbolji dio sebe...kroz primjer prije svega...bla,bla,bla...

a onda,mozes mnogo mirnije svoje dijete da pustas i u skolu, a da budes i uvjeren da su sanse da u bilo kom smilu zastrani svedene na minimum.


ukoliko se to i desi,ukoliko iz nekog razloga negativni uticaji drustva prevagnu,dijete budnih roditelja,dijete koje je nesebicno hranjeno ljubavlju i vremenom posvecenim iskljucivo njemu...mozda ce lutati,ali ce se na pravi put sigurno vratiti...

meni nije nelogicna cinjenica da se napajamo ljubavlju svojih roditelja i njihovim ispravnim razmisljanjem jos u majcinoj utrobi i da vec tada...nase tijelo i psiha pamti i registruje...prepisuje...reaguje i smjesta se u ono nesvjesno u nama.....

prema tome,roditelji nisu ni nemocni,ni pasivni posmatraci raznih "faza" u zivotu svoje djece.

cesto su kumovali,potpuno nesvjesno,mnogim negativnim stvarima kod svoga djeteta.

da li je moguce sve predvidjeti?

ne.

da li ste prespavali cesto svoje dijete?

jeste.

i te kako jeste ukoliko se jednog jutra probudite sa uzasom da vase dijete ima bilo koji problem u svojoj licnosti,a vama navodno nije jasno kako se to desilo.

odlicno se zna kako se to desilo,ali to sebi priznati...mogu da razumijem da je jebeno tesko

edit:

sto se tice naslova clanka koji je navela Anea,a koji glasi toliko stupidno da na momente uzasava "kako biti dobra majka ako za to nemate vremena"....odgovor je prost.

nikako.

biti dobra majka podrazumjeva da imate vremena za svoje dijete.
drugacije,jednostavno,ne moze.
ne ide.
nije to kuce,pa da ti ga komsija vodi u setnju i da piski po parkovima,a da znas i da kuce nece biti emocionalno osteceno u bilo kom smislu.

Mislim da bi roditeljima koji su pustili da dodje do toga, prije palo napamet ovo moje rjesenje nego tvoje 

Brze je i efikasnije, sto znaci da je u skladu s modernim shvatanjima 

pa jasno je to meni...

mada se oko modernih shvatanja i ne razumijem previse

kakvi roditelji,takva i djeca...

jebi ga,u zivotu mora nesto i da se da...da bi se i dobilo...koliko ljubavi i pravilnog stava ulozis u svoje djete...toliko ce i da ti se vrati.

dakle,mjesta cudjenju...stvarno nema

inace,
ne cuh da je i jedan roditelj modernog shvatanja digao skolu u vazduh,to im,koliko vidim,uglavnom rade naslijednici (dolaze u skolu sa teskim naoruzanjem i pobiju pola iste).
ili se fiksaju u toaletima skole...

pa zato sto moderni roditelji pustaju svoju djecu da se sama odgajaju.
a kad sam ja isla u osnovnu skolu, imali smo par dileja roditelja koji su dolazili da se potuku s nastavnicima, s ucenicima, s cistacicama ..  tako da, nije da nikako nema tih modernih roditelja .. 

potpuno se slažem.  Postavljanje granica je možda najbitnije u vaspitavanju deteta.
Neke stvari treba detetu ostaviti nedorečene tj. ne treba baš svaki put objašnjavati zašto ste mu zabranili nešto. Pogotovo ako je to neki kompleksniji razlog nepojmljiv za taj uzrast.


Ha! To sam i ja mislio do pre par godina... U većini (a većina može da bude i 60 i 90 %) slučajeva jeste tako ali neka deca vremenom sama sebi nabijaju komplekse.
To je stvarno tužno jer roditelj koji se razbija od truda, nema pojma šta se dešava u glavi deteta, i ne treba da ima pojma jer dete treba donekle da ima privatnost. Ali stvari se nažalost u današnjem svetu sve češće otmu kontroli i dete ne odrasta onako kako bi trebalo. Mislim konkretno na usađivanje načina razmišljanja. Dete vremenom gubi objektivnost što može biti posledica laganja samog sebe. A i društvo je pored roditelja bitan faktor. Nemojte na to da zaboravite