Kod mene je u zgradi.

 No, dobro, snashla se, i vidim fino gura.

 
 E,pa ja to ne dam, jednostavno ne mozhe!
 
 Pokushava se stalno, ali ja ne dam..., jer mene su uporedjivali...tamo neki..., i ja sam bila drugachija od ostale dece..., pa sav svoj zhivot trazhim greshke u sebi.
  I, zato mi se dizhe kosa na glavi,kad ovako neshto prochitam.

 Ok, ja sam specifichan 'sluchaj' ..., koji je pored tog omalovazhavnja,nekako uspeo.

pa jasno, uvek ima izuzetaka, ali stvarno je potrebno da se kockice bar neke sloze .. neka srecna okolnost, neka dobro odigrana karta, jednostavno sudbina. Ovako, na suvo, svaka cast ko uspe, ja ne znam ni jednu osobu da se nije zlopatila, pa posustala, pa zlopatila i tako u nizu, dok na kraju nije doslo neko svetlo na kraju tunela. Udaja uglavnom, ili neki zajednicki zivot.

  zanimljivo koliko te udaje i zenidbe i zajednicki zivot dodju ko kec na desetku .. to je vise za onu temu kad stupati u brak i ta sranja..

Ма да ипак баби помеша лекове пред спавање?

Ako se ovde misli na mene..., greshi se..., ne zhalim se na svoj brak..., samo ne dam da mi smara decu.

Ti, verovatno ne znash, mene je chekao kljuch od mog stana, i imala sam posao.

 No,to je za tu temu, o braku

aman ne ti, zaboga    to ja moja razmisljanja nevezano za nekog posebno, nego opsta slika   

Nije to reshenje,pucaju takvi brakovi chas...kao i oni gde devojka 'nahvata' nekoga na trudnocu!

P.S. imace Bambina posla, palim ja

sto bre, pa u temi smo (donekle) .. ne brigaj   

Au kako prosipate reshenja iz rukava kad su tudji problemi u pitanju. Svaka vam chast. Aplauz.

Bash je lako osamostaliti se, do mojega, ali Komshinica i vanyo su vec to dobro objasnili i rekli ono shto i ja mislim.

Sve i da se osamostali, to nece nishta reshiti. Devojka nije materijalno nesrecna, vec emotivno. Ona bi volela da je tata pohvali, a ne da joj da 100 evrica.

Devojko, ti morash da shvatish svoje roditelje, ali ne zbog njih. Ko njih shisha. Zbog sebe bi trebalo da ih razumesh. To ne znachi da te oni ne vole, da te ne poshtuju i da ne vrednuju tvoj uspeh. Naprosto ima roditelja koji namerno drzhe dete pod tenzijom da se ne opusti. Sve to rade u cilju da dete uspe u zhivotu, da se ochelichi i shta ti ja znam. To nije ispravno, ali priznacesh da im je motiv u neku ruku plemenit i da misle da ti chine dobro.
Zhivimo u iluziji kako su roditelji supermeni, uvek stabilni i spremni na sve. Zapravo su u ogromnom broju potpuno zigubljeni i uplasheni. Tako ih posmatraj. Kao malu uplashenu decu i pomozi im. Ne primaj njihovu kritiku k srcu jer je potpuno nerealna.

Moji su slichni, mada znaju i da me pohvale, nije sporno, ali kako da im ishta zamerim kad imaju i jako puno vrlina.
Roditelje (u 95% sluchajeva) treba voleti i oprashtati im greshke, zbog sebe.
Toliko za sad. Nadam se da sam bar malo pomogao.

Najbrzi nacin da se osamostali - neka dopusti da je decko napumpa...
Tako ce jednan problem zameniti drugim... Neka zivi za druge i kroz druge...

Mislim.. sto da ne... bar ce imati dovoljno razloga da za 20 godina nekome soli pamet kako je zivot tezak i mucan...

OK... ja sam na strani onih koji kazu da mora da se osamostali u tom emocionalnom smislu... a kad zavrsi faks, nadje posao, sredi zivot, moze i materijalno...
Samo da ne stoji u mestu, jer ce se tu stvoriti onaj spomenuti Stokholmski sindrom...

Osamostaljivanje jeste tesko ali nije nemoguce, ako dvoje privredjuje, kako - tako.
Osamostaljivanje ne mora ni da bude trajno, a moze i biti...
Naravno... uslov je da dvoje privredjuje...
Dakle, ne mora biti ni trajno, niti mora biti odmah...
To je vise gest kojim pokazujes da ti to mozes.. i sebi i njima...
A odricanje jeste veliko, ali jedini nacin da to probas kako valja, da se pokusas tome prilagoditi, da vidis gde si, sta ti i koliko fali, je da probas...

Sto se konkretno teme tice... moras malo da se izmestis iz tog okruzenja...
Ne razumem, nemam iskustva u tome, zaista nikad sa roditeljima nisam imao problema...

Alternativa je da se suprotstavis... tj kazes ocu sta mislis o svemu...
Mozda razmisli...