"... postojalo je vrijeme u nasim zivotima kada smo bili toliko bliski da je izgledalo kao da nista ne moze zasmetati nasem prijateljstvu i bratskom odnosu, i samo nas je mali most radzvajao. bas kada su htio da krocis na njega, pitao sam: 'hoces li da predjes do mene?' - istog trenutka ti to vise nisi zelio; i kada sam te ponovo pitao, cutao si. od tada su se ispred nas isprijecile planine i nabujale rijeke i sve sto nas razdvaja i otudjuje, pa cak i da smo zeljeli da se susretnemo, to ne bismo mogli. ali sad kada razmisljas o tom malom mostu, rijeci te izdaju i ti jecas i cudis se..."

Fridrich Nitzsche


jedna osoba se sprema da predje most, to jest, da se priblizi drugoj - a u tom istom trenutku druga osoba je poziva da ucini bas sto je nameravala. tada prva osoba nije u stanju da nacini taj korak, zato sto bi sada izgledalo kao da se potcinjava drugoj - moc se ocito isprecila na putu bliskosti...

Zasto smo tako sujetni?

Jer osecamo da smo ugrozeni ako to shvatimo kao ispoljavanje tudje moci, tj. shvatimo to kao izraz nase nemoci i pokoravanja, umesto spajanja sa drugim bicem. Stvar je u tacki gledista. Sujeta je drugo ime za strah od ljudi i nedostatak samopouzdanja. Sujeta je pokazatelj koliko ko ima vere u samoga sebe i jedna je od najgorih osobina (po samu osobu) koje covek moze imati. Osecaj licne nemoci je uzrok ovakvom stanju i narocito je naglasen u nasem narodu. Nazalost, od sankcija devedesetih, pa naovamo, nije ni cudo sto je situacija takva, s obzirom na to sta nam se sve izdesavalo. :|

"shvatio sam da čovek ne treba da gleda drugog čoveka sa visine.. osim kada mu pomaže da se uspravi..."

Ispravka SUJETA je castoljublje.
" Ako hocemo da dodjemo do razumevanja slozene licnosti, vazna je majstorija utvrditi dokle se u te licnosti prostire sujeta, u kom se pravcu ona krece i kojim se sredstvima sluzi u tom kretanju. To vodi do otkrica koliko sujeta cini krivdu osecanju za zajednicu: sujeta i osecanje za zajednicu ne mogu da se povezu jedno s drugim, jer sujeta ne moze da se podvrgne principu zajednice. Ali, sujeta u samoj sebi nalazi svoju sudbinu. Jer njen razvitak stalno ugrozavaju logicki protivrazlozi koji se u zajednickom zivotu sami od sebe razvijaju kao apsolutna istina, kojoj nista ne moze odoleti.


Zabrinutost nekih ljudi je samo sredstvo sujete. "
Alfred Adler

Sujeta je najveci problem svakog coveka, bila i ostala.