Venecuela proterala direktora Hjuman rajts voča
Autor: Beta | Foto:AP | 19.09.2008. - 10:28

Venecuela je proterala direktora Hjuman rajts voča Hozea Miguela Vivanka, saopštivši da je počinio ozbiljne prekršaje predstavljajući kritički izveštaj o stanju ljudskih prava u toj zemlji.

Proterani direktor: Hoze Miguel Vivanko
Vivanko je proteran noćas "zato što je počinio ozbiljne prekršaje", rekao je državnoj televiziji ministar spoljnih poslova Venecuele Nikolas Maduro.
Vivanko je juče predstavio izveštaj Hjuman rajts voča u kojem se navodi da se stanje ljudskih prava u Venecueli pogoršalo pod predsednikom Ugom Čavesom.
"Nećemo dozvoliti nijednom strancu da dođe ovde da kalja dostojanstvo venecuelanskih ustanova", rekao je Maduro, dodajući da je Vivanko, koji je iz Čilea, ušao u Venecuelu s turističkom vizom i da mora da napusti zemlju prvim avionom. Šef venecuelanske diplomatije takođe je rekao da je Vivanko "prekršio ustav" i zakone Venecule.
Vivanku je naređeno da napusti zemlju zajedno sa zamenikom direktora Hjuman rajts voča za oblast Južne i Severne Amerike Danijelom Vilkinsonom, rekao je Maduro i optužio ih da špijuniraju za američku vladu. Hjuman rajts voč ima sedište u Njujorku u SAD.
Iako je Čaves i ranije pretio da će proterati strane državljane koji vređaju vladu te zemlje, ovo je prvo takvo proterivanje.
Vlada u Karakasu osudila je izveštaj Hjuman rajts voča u kojem se kritikuju vencuelanske vlasti zbog netolerancije i navodi da je "diskriminacija na političkim osnovama određujuće svojstvo Čavesovog predsednikovanja".
U izveštaju se takođe navodi da je vlada tolerisala i ohrabrivala diskriminaciju političkih protivnika, kao i da je sam Čaves ponekad "otvoreno zagovarao akte diskriminacije".
Predstavljajući izveštaj, Vivanko je juče na konfereciji za novinare izjavio da je Čavesova vlada "oslabila demokratske insitucije i garantovanje ljudskih prava" nastojeći da marginalizuje opoziciju i konsoliduje vlast.

Brazil neće američku flotu
Luiš Inasio Lula da Silva
Brazilski predsednik Luiš Inasio Lula da Silva izjavio je sinoć da Brazil ne želi da američka Četvrta flota bude u blizini njene granice, gde se nalaze nedavno otkrivena velika nalazišta nafte.
"Zabrinuti smo jer je Četvrta flota veoma blizu brazilske pomorske granice i mislimo da nama ta flota nije potrebna", rekao je Lula na otvoranju nove naftne platforme na jugu zemlje.
Brazil je nedavno otkrio značajna nalazišta nafte na jugu i jugoistoku zemlje.
Lula je rekao da je Brazilu potrebno da "brazilska mornarica nadgleda platforme".
"Mi smo miroljubiva zemlja, ne govorimo o ratu, govorimo o miru, ne želimo konflikt, želimo razvoj", dodao je brazilski predsednik.
Četvrta flota SAD bila je ukinuta za vreme Drugog svetskog rata, pa je opet formirana krajem aprila za održavanje prisustva u Karibima i Južnoj Americi. SAD negira bilo kakav ofanzivni karakter flote, navodeći da je njen cilj humanitaran, za mirovne akcije ili aktivnosti u borbi protiv šverca droge.


Blic

Kad počne da se para ne ume da stane. Naravno to ne znači da su SAD prestale da budu supersila, neće se to desiti kao što se nije desilo ni da Rusija ili Kina prestane da bude supersila. Ipak ovi zubići koji se keze na američke interese rastu iz dana u dan što naša diplomatija treba da iskoristi odmah posle promene garniture u Beloj kući

Inače o psovanju Lavrova šta reći. Jedan takav diplomata može da psuje samo namerno.

Caves je bog!

Невидљиви моћник?

Русија је својевремено сама објавила да на Балкану нема других интереса сем економских. Није јој поверовао нико, ни они који јој се овде радују ни они који од ње зебу

   
Нема међу државама западног Балкана оне која страственије жели у НАТО него што је то Македонија. Али од америчког преговарача Нимица смишљено име Северна Македонија влада у Скопљу није никако могла да свари. “Према дипломатским изворима, у цео план Американци уводе и сопствене интересе. Нова администрација у САД наводно ће у наредном периоду да се фокусира више на Русију, а не на Ирак и Авганистан, па је сасвим логично да жели да сви суседи Србије, коју сматра агентом Русије у региону, буду чланови НАТО. На тај начин ће бити прекинута веза између Србије и Грчке, као антиамеричке чланице Алијансе”, писао је поводом “понижавајућег предлога”, скопски лист “Дневник”. Македонији, којој је ЕУ тек други међу приоритетима, стигло је са последњег самита Северноатлантског савеза у Букурешту огромно разочарење у грчком паковању. Македонски председник Бранко Црвенковски, чију прагматичност сада славе и македонске новине које су се са њим одмеравале на суду, одмах је запуцао – у Москву. Медији у Србији, који слове за озбиљније, прибележили су тај изненадни догађај у корист наводно “потиснутог прижељкивања Македонаца да је крајње време да се Македонија окрене Русији”. Али, македонски медији се нису много разочарали, према њиховим сазнањима, такође одбијајућим информацијама из Москве: “Разуме се, Б.Ц. је био важан и руски став, који је имао могућност да чује у Петрограду. Из прве руке, током сусрета с Медведевом и Лавровом, Црвенковски се уверио у незаинтересованост Русије за нашу муку. Руски министар спољних послова је изнео негативан став о проширивању НАТО на Грузију и Украјину, а за нас је порука била скроз другачија: договорите се са Грчком и срећан вам пут у Алијансу” (“Фокус”, Скопље).
Веома раширено уверење да су Руси купили Црну Гору све са Ловћеном, не може да елиминише никаква званична статистика. Иако су у Будви ове године уписана два одељења руских првака (“ту живе жене и деца, мужеве им ми не гледамо, они су некуд за бизнисом”), иако је насеље Лиман у Улцињу потпуно руска енклава (“ту живе професори универзитета, писци, људи ван сваке политике), а десетак километара даље кућу има сестра Романа Абрамовича, Црногорска агенција за страна улагања тврди да су, почев од 2001. године, Руси тек пети инвеститор у црногорску привреду. То им је, иначе, најбољи пласман у било којој од западнобалканских држава. Чак ни инвестиција Олега Дерипаске у Комбинат алуминијума Подгорица и Рудник боксита Пљевља, због чега је сад тужио црногорску државу тражећи вишеструко веће обештећење од плаћене цене, ни намеравана инвестиција младог руског милијардера Полонског и његове фирме Миракс у Завали између Будве и Бечића, наводно неће пореметити тај поредак ствари. Црногорски угоститељи веома цене руске туристе, па је Црна Гора наводно једина држава у Европи која дозвољава да у Подгорицу слећу препуни а надасве бучни руски авиони “иљушин”, али “у Црној Гори нема ниједног Руса који наше политичаре вуче за уши”. Напротив, док амерички амбасадор у Подгорици “важи за узорног члана владајуће Демократске партије социјалиста”, руски није нимало експониран. Јаков Герасимов поздравио је, у име своје земље, намеру Црне Горе да постане члан Европске уније. Јесте приметио да је став Русије према намераваном учлањењу у НАТО негативан, али је одмах објаснио да чак ни то неће покварити традиционално пријатељске односе Русије и Црне Горе. “Не може се рећи да Руси имају утицај на политику у Црној Гори, сваки дан је овде неко из НАТО, више пута су црногорски званичници у присуству Руса рекли да им је НАТО циљ, чак по Црној Гори иду потпредседник и чланови владе и објашњавају предности тог чланства, без коментара Руса”, каже за НИН Славољуб Шћекић, медијски посленик из Подгорице.
Овакву руску незаинтересованост за НАТО оријентацију једне православне и једне већински православне балканске државе, не ужива католичка Хрватска. Јула ове године, руско Министарство спољних послова је званичним саопштењем протестовало због чланства Хрватске и Албаније у НАТО бринући се, наводно, за тиме угрожену општу безбедност.
Резервисаност актуелне хрватске политичке елите према могућем руском присуству, коначно је уздрмана потписивањем такозваног гасног споразума између Русије и Србије. Осећања Хрвата била су више него конфузна: тек недавно су изгледа преломили у дилеми да ли да се боје Руса на својим границама или да све чине како сами не би остали на репу руског енергетског воза који је у џеп ставио Европу или, како у својој редовној колумни у “Глобусу” каже Инес Сабалић: “Неколико је разлога што Еуропа не жели нови хладни рат, а једна од њих је овисност Еуропе о руском плину. Овисник си не може допустити велике сукобе са својим дилером.” За заговорника разумног поступања са руским медведом важи хрватски председник Стипе Месић. Али противници су веома гласни. Тако Иван Звонимир Чичак у својој редовној колумни у “Јутарњем листу” констатује: “Тренутачно нам предсједник Месић и даље настоји посвађати Хрватску са нормалним свијетом због својих интересних и пријатељских веза са таквим демократским режимима као што је онај у Либији и Русији. Док с једне стране Хрватска све ради да би се што прије укључила у еуроатлантске интеграције, укључујући и чланство у НАТО, Месић у случају бруталне руске интервенције у Грузији има специфичан став. Исти онакав какав је имао када се сисачка жељезара продавала због само њему познатих интереса Русима, а не онима који су је на концу ипак купили.” Будући члан Савета безбедности, а следећи своје евроатлантске амбиције, Хрватска је и са те стране морала помало да стане на жуљ Русима, али не толико да би јој било јавно замерено.
Што се економије тиче, Руси су слабо директно инвестирали у Хрватску – сплитску луку наводно је купио руски бизнисмен Дмитриј Жељезњак, а високорангирани руски милијардер Виктор Векселберг столује у Дубровнику, где је о свом трошку довео престижну изложбу Фабержеових јаја, што је наводно хрватске званичнике оставило потпуно хладним. Владимир Путин је поводом Енергетског самита 2007. године посетио Загреб, чиме се руски обожаваоци у Београду не могу похвалити, али хрватски политичари још не знају право какве би односе са Русијом хтели. Али зато привредници знају. Власник “Агрокора” Ивица Тодорић управо се бори да купи велики руски трговински ланац “Лента”. У том се послу, како пишу хрватске новине, врло ослања на вредна руска познанства бивше градоначелнице Загреба Власте Павић. Она је за свог градоначелничког мандата у Загреб три пута доводила градоначелника Москве Јурија Лушкова, њеним се везама и у окружењу Владимира Путина, па чак и у врло политички утицајној (како тврде хрватски медији) Руској православној цркви, има захвалити што је Дмитриј Медведев 2007. године летовао у Хрватској.
Пошто интерес западноевропских туриста за Хрватску нешто јењава, Хрвати су врло заинтересовани за руске, па су хрватски електронски медији овог лета са посебном пажњом бележили авионе којим су врло галантни Руси први пут стигли и у Задар.
И најзад, руски фактор још је један, мада не најважнији камен раздора међу босанскохерцеговачким ентитетима. Познаваоци истичу велики политички утицај руског амбасадора Владимира Солоцинског, кажу бриљантног аналитичара тамошњих прилика, у политичком врху Републике Српске и никакав у Федерацији БиХ из које му се свако мало, преко медија, приговара да около промовише великосрпство. Република Српска је руској фирми “WефтГазИнЦор” за 121 милион евра продала Нафтну индустрију Републике Српске (Рафинерија Босански Брод, Рафинерија уља Модрича и Петрол), па премијер Милорад Додик тврди како су у Сарајеву љубоморни на тај посао, а оданде му из часописа “Дани” одговарају: па кад је посао, што Рафинерија Босански Брод, једина у БиХ, још не ради.
Неколико дана после руске интервенције у Грузији, издање “Власт” очито опозиционог руског дневника “Комерсант” објавило је озбиљну, а духовиту анализу следећих могућих корака руске спољне политике. У три могуће опције – стварање антиамеричког клуба, концентрација интереса искључиво на Заједницу Независних Држава, и помирење са САД – поменути су многи потенцијални, али углавном само потенцијални, руски партнери, међу њима ниједна држава западног Балкана. Овде се дакле нико не доживљава као партнер, пре као могуће средство или жртва. Изузимајући у Босни и Херцеговини Републику Српску, и допола Србију, све остале државе западног Балкана и саме баш тако сагледавају свој значај наспрам Русији и од тога зебу.

Аутомобили

Успех уговора са италијанским Фијатом о градњи фабрике аутомобила у Крагујевцу умногоме зависи од спремности Русије да барем снизи царине на увоз аутомобила из Србије. Пошто аутомобили нису обухваћени Споразумом о трговини између Србије и Русије закљученим 1998. године. Већ у уторак 16. септембра у Москви су и о томе разговарали представници две државе. Према руским изворима, укупне дажбине на увоз путничких аутомобила у Русију износе између 60 и 65 одсто. Није тешко израчунати какву би погодност за произвођача из Крагујевца значило руско попуштање у овој ствари. За разлику од америчког тржишта аутомобила, нарочито високолитражних, које је у паду, руско је тржиште, као и кинеско, у порасту. Према проценама агенције Ернст Yоунг током ове године у Русији ће бити продато око 2,8 милиона путничких аутомобила, а према проценама руских удружења аутопроизвођача у самој Русији ће бити произведено више од 1,5 милиона возила.
Током првих осам месеци ове године, продаја страних аутомобила порасла је за 43 одсто и достигла више од 1,4 милиона возила. Најпродаванија инострана марка био је Цхевролет, а за њим следе Хџундаи и Форд. Марка Фиат са 19.430 продатих возила на 16. је месту. Већина водећих светских произвођача аутомобила има фабрике у Русији: Форд већ има фабрику у месту Всеволжск, а због велике потражње размишља о отварању још једне; немачки Фолксваген има фабрику у Калуги капацитета око 300.000 возила; Тојота и Нисан већ имају фабрике, а прве аутомобиле из своје руске фабрике за 2010. годину најавио је и Мицубиши. Руско Министарство за економски развој још у новембру 2007. године престало је да издаје дозволе за отварање фабрика у којима би се само склапали страни аутомобили, што је нарочито погодило Кинезе, који су хтели да уложе око 400 милиона долара у капацитете од око 300.000 аутомобила међу којима предњачи кинеска марка Цхерџ.

Руско оружје на Балкану

У току преговора о регулисању совјетског клириншког дуга бившој СФРЈ, било је идеја да се део дуга исплати испорукама руског наоружања Србији, али се с тиме није сложило Министарство финансија у Београду. Хрватска је, међутим, планирала да у замену за тај дуг набави 10 до 12 вишенаменских хеликоптера Ми-171 Ш, а Словенија је ове године уговорила испоруку патролног брода класе 10 412 Светљак за заштиту обалског појаса.
Према подацима које је НИН добио у Југоимпорт СДПР-у, нашој фирми за промет наоружања, руско оружје и војна опрема и даље су врло присутни у армијама држава Западног Балкана, мада све, будући мање-више опредељене за улазак у НАТО, врше постепену замену тог наоружања и опреме западним.
Према истом извору, у Србији је руска опрема нарочито присутна у ваздухопловству, а и већина противваздушних средстава је руског порекла. Србија има тенкове руског порекла или развијене на руској технологији. Најраспрострањенији домаћи извозни производ ове врсте, аутоматска пушка која се производи у Крагујевцу, развијена је на руској технологији.
Хрватска војска поседује оклопну технику руског порекла (на пример, тенк Т-72), али постојећа транспортна возила мења новим западним. Сем тога хрватска војска има и руска противоклопна средства (системи Фагот и Метис-М), ракетне системе руског порекла као и руске борбене и транспортне авионе, десантне и транспортне хеликоптере. У наредном периоду се очекује замена постојећих ловаца МиГ-21 авионима западног порекла и увођење новог система ПВО, такође западног порекла.
Македонија такође има средства руског порекла у својим оклопним јединицама, противваздушној одбрани и ратном ваздухопловству (јуришни авион Су-25, десантне хеликоптере Ми-24)
Будући да су биле чланице Варшавског пакта, Мађарска, Румунија и Бугарска још у великој мери користе наоружање и војну опрему руског порекла, али како су сада чланице НАТО-а, постепено прелазе на западну војну технологију.


Ружа Ћирковић

NIN

Nadam se da malorusi i velikorusi mogu pažljivo da pročitaju ovaj dugačak članak. U njemu nema nikakvih epohalnih otkrića ali su stvari lepo složene i daju jasan presek situacije.

Primetio sam da se ovo često ponavlja , mnogi naši novinari pričaju kako Putin nikad nije posetio Srbiju .
 Ne mogu da verujem kako neko može da ima tako kratko pamćenje .

16. Jun 2001 23:51 (GMT+01:00)

Ruski predsednik doputovao sinoć u prvu zvaničnu posetu SRJ
Koštunica i Putin
iza zatvorenih vrata
Dvojica predsednika razgovaraće o Kosmetu, jugu Srbije, sudbini srpsko-crnogorske federacije i ekonomskoj saradnji. Ruski predsednik ide na Kosovo?

BEOGRAD - Predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, doputovao je sinoć, posle rusko-američkog samita u Sloveniji, u prvu zvaničnu posetu Beogradu na susret sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom. Putin je prvi predsednik Rusije koji je posle raspada SFRJ 1992. godine došao u Beograd.

Visoku rusku delegaciju na aerodromu dočekala je šestočlana jugoslovenska delegacija predvođena saveznim premijerom Zoranom Žižićem i ministrom inostranih poslova Goranom Svilanovićem.
Predsednik Koštunica u 21.10 sati u svečanom holu Palate federacije dočekao je ruskog predsednika. Na pitanje ruske novinarke koji je glavni cilj njegove posete, Putin je kratko odgovorio: "Da se sastanem sa predsednikom Jugoslavije", i dodao da ima mnogo problema u regionu.

Putin i Koštunica počeli su potom razgovore u četiri oka, koje su nastavili tokom radne večere.
Očekuje se da će dvojica predsednika razgovarati o pitanjima bilateralne, posebno ekonomske saradnje, kao i o neuralgičnim tačkama "jugoslovenske krize" - Kosmetu, jugu Srbije i o sudbini srpsko-crnogorske federacije.
Rusku delegaciju čine ministar inostranih poslova Igor Ivanov, ministar odbrane Sergej Ivanov, sekretar Saveta bezbednosti Vladimir Rušajlo, ministar za industriju, nauku i tehnologiju Aleksandar Dondukov, predsednik Komiteta za međunarodne odnose Državne dume Dmitrij Rogozin, šef "Gazproma" Aleksej Miler i drugi.

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2001/06/17/srpski/P01061615.shtml

Moskva prodaje oružje Iranu i Venecueli i pored protivljenja Vašingtona
Trgovci iz Rusije nerviraju SAD
Autor: CDC/DM | Foto:Beta-AP | 21.09.2008. - 00:48

Šef ruskog državnog preduzeća za izvoz oružja priznaje da je uprkos američkom protivljenju pregovarao o prodaji sistema protivavionske odbrane Iranu. Rusija je Iranu već isporučila 29 raketnih sistema Tor-M1, na osnovu sporazuma iz 2005, vrednog 700 miliona dolara. „Kontakti između naših dveju zemalja se nastavljaju i ne vidimo nikakav razlog da ih obustavimo“, izjavio je generalni direktor „Rosoboroneksporta“ Anatolij Isakin u nedavnom razgovoru za novinsku agenciju „Ria-Novosti“ na sajmu oružja u Južnoj Africi.

Izvesno vreme već kruže izveštaji da se Kremlj sprema da Iranu proda svoj raketni sistem zemlja-vazduh S300, koji nudi bolju zaštitu od eventualnog izraelskog napada na nuklearna postrojenja Islamske republike. Domet ovih raketa iznosi preko 150 km.

Rukovodilac državnog preduzeća „Rašn tehnolodžis“ Sergej Čemezov otkriva i da je lider Venecuele Ugo Čavez izrazio želju da kupi ruske protivavionske sisteme, oklopne transportere, kao i lovačke avione SU35, kada 2010. budu počeli da se proizvode.
Zamenik premijera i jedan od najbližih saradnika premijera Putina Igor Sečin ove nedelje je posetio Venecuelu i Kubu. Prema pisanju finansijskog dnevnika „Komersant“, Rusija uspostavlja „savezničke odnose“ s ova dva antiamerička režima, kao odgovor na mešanje SAD u bivšim sovjetskim republikama.
Taj ruski potez označava i ozbiljno pogoršanje odnosa između Vašingtona i Moskve. Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs za uzvrat je zapretila blokiranjem članstva Rusije u ključnim međunarodnim organizacijama. Ona je Kremlj upozorila da bi njegova „autoritarna politika“ mogla da spreči pristupanje Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i njeno pristupanje OECD-u, koji koordiniše ekonomsku politiku između industrijski razvijenih zemalja. U otvorenom govoru pred nemačkim Maršalovim fondom, institucijom koja unapređuje saradnju između SAD i Evrope, Kondoliza Rajs je izjavila: „Stiče se slika jedne Rusije koja je sve autoritarnija kod kuće i sve agresivnija u inostranstvu. Nastojanje Rusije da pristupi STO sada je dovedeno u pitanje, baš kao i njen pokušaj da se pridruži Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Međunarodni položaj Rusije je trenutno gori nego što je bio u ma kom trenutku od 1991“.
Skup STO u Ženevi za jednu od tema ima i diskusiju o nastojanju Rusije da pristupi ovom svetskom trgovinskom telu, što je proces koji je započeo još 1993, ubrzo nakon sloma Sovjetskog Saveza.
Prema rečima Kondolize Rajs, akcije koje je Rusije preduzela u Gruziji uklapaju se u jedan „sve gori model ponašanja“, koji uključuje „ugrožavanje suverenih suseda, korišćenje nafte i gasa kao političkog oružja, pretnju miroljubivim zemljama nuklearnim naoružanjem, prodaju oružja državama i grupacijama koje ugrožavaju međunarodnu bezbednost i izlaganje progonu, pa i gorim stvarima, ruskih novinara i disidenata“.
U središtu ovog spora između bivših protivnika u hladnom ratu nalazi se insistiranje Moskve da se Amerika i njeni saveznici u NATO-u mešaju u „bliskom inostranstvu“ Rusije i ugrožavaju njene interese. Kremlj je gnevan zbog planova da se u istočnoj Evropi stacionira protivraketni štit. Presretačke rakete ovog sistema projektovane su da zaustave napade balističkim raketama iz Irana, ali Rusija veruje da sistem u Poljskoj i Češkoj Republici ima za cilj slabljenje njenih vojnih sposobnosti.
Prema rečima direktora moskovskog Centra za analizu strategija i tehnologija, Ruslana Pukova, zaključivanje unosnog sporazuma sa Iranom predstavlja logičan korak u „sadašnjoj situaciji kada SAD i Zapad u celini tvrdoglavo teže konfrontaciji sa Rusijom“.

Veliki ugovori
- Veruje se da Rusija izvozi oružje u oko 80 zemalja
-Venecuela je 2006. kupila ruske lovačke avione i helikoptere vredne 540 miliona funti; Indonezija je 2007. kupila sličan broj aviona i helikoptera.
-Kineski vojni ugovori sa Rusijom bili su vredni oko milijardu dolara godišnje, ali ta suma se u 2006. smanjila, a novi ugovori nisu u planu.
-Godine 2005, Rusija je potpisala sporazum o prodaji 30 protivavionskih raketnih sistema Tor M-1 Iranu.

Izvor: Blic

Predlog o snagama za brzo raspoređivanje izborni potez SAD
Tanjug -

MOSKVA - Predlog Sjedinjenih Američkih Država o angažovanju snaga za brzo raspoređivanje na ruskoj granici, čist je predizborni potez američke administracije, koja se zaglibila u Iraku i Avganistanu, rekao je danas stalni predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin.

"Predlog da se angažuju snage za brzo raspoređivanje je čisto politički potez , u najgorem smislu te reči. To je uzburkavanje strasti. I to je predlog koji, pored toga, nisu prihvatili ministri odbrane članica NATO. Njihova reakcija bila je 'videćemo', 'raspravljaćemo o tome', 'razmotrićemo'. Oni to neće da učine jer smatraju da nije pravi trenutak za nerviranje Rusije. To je način na koji Evropljani razmišljaju," rekao je Rogozin za radio "Eho Moskve".

"Izuzetno je važno za sadašnju administraciju da sačuva državu od konfrontacije s Rusijom. To stvara atmosferu za agresivnu retoriku, u kojoj je Džon Mekejn vema uspešan. Zato je u svojoj borbi protiv Baraka Obame, Bela kuća spremna da nastavi konfrontaciju s Rusijom, iako je to u suprotnosti sa interesima njihovih saveznika u NATO i interesima Sjedinjenih Američkih Država," dodao je Rogozin.

"Niko tačno ne zna šta SAD žele iznoseći ovaj predlog. NATO ima oko 50.000 vojnika u Avganistanu, a to očigledno nije dovoljno. Isto problem je i u Iraku. Oni nemaju dovoljno vojnika čak ni da ispune trenutno najhitnije zadatke. Dakle, gde će naći vojnike za snage za brzo raspoređivanje," zapitao se Rogozin,prenosi agencija Itar-Taš.

Rajs: Rusija ne sme da stavi veto na budućnost NATO
Autor: Srna | 28.09.2008. - 20:37

Rusiji ne može biti dozvoljeno da koristi pravo veta na članstvo u NATO bišvim sovjetskim državama, kao što su Ukrajina i Gruzija, izjavila je američki državni sekretar Kondoliza Rajs.

Ona je dodala da se Moskvi ne sme dozvoliti da profitira od svoje vojne pobede nad Gruzijom prošlog meseca i da su 15-godišnji napori Rusije da se pridruži Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) sada u opasnosti.

"Nećemo dozvoliti Rusiji da ima pravo veta niti na budućnost NATO, niti na zemlje kojima je ponuđeno članstvo, niti na njihovu odluku da to prihvate", rekla je Rajsova grčkom listu "Tipos" i dodala da će SAD i njene evropske saveznice pomoći Gruziji.
"SAD i Evropa moraju snažno podržati nezavisnost i teritorijalni integritet ruskih suseda", rekla je Rajsova.

Na samitu u aprilu NATO nije direktno ponudio članstvo Ukrajini i Gruziji, ali je obećano da će dve zemlje sigurno biti članice. SAD su podržale Gruziju i Ukrajinu u njihovim apsiracijama da postanu članice Alijanse, ali su se ostali saveznici, među kojima su Nemačka i Francuska, usprotivili tome iz straha da ne provociraju Rusiju.
U Ukrajini, gde je istok zemlje mahom proruski, ideja ulaska u NATO je prilično nepopularna kod većine stanovništva, rezultati su istraživanja javnog mnjenja.

Rajsova je ponovila upozorenje SAD da bi ruska vojna akcija u Gruziji mogla ugroziti napore Moskve da uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju i Organizaciju ekonomske saradnje i razvoja (OECD).
Rusija, koja je u petak najavila planove o jačanju nuklearnog potencijala, ima rok do 10. oktobra da ispuni odredbe sporazuma o povlačenju vojnika iz zona bezbednosti oko Južne Osetije i Abhazije.

Izvor: Blic

Za one koji veruju u EU, dobronamernost Zapada i sve ostale idiote...
Malo podsećanje iz istorije... skinuto sa wikipedie.

Prvi opijumski rat

Prvi opijumski rat ili Prvi englesko-kineski rat je bio rat između Velike Britanije i Kine od 1839. do 1842. Rat je vođen sa ciljem da Kina uvozi britanski opijum. Britanija je izvozila 1,4 miliona kilograma opijuma u Kinu. Taj rat se smatra početkom evropske hegemonije prema Kini. Konflikt je započeo dugu istoriju kineske sumnjičavosti prema Zapadu, što se još uvek oseća u Istočnoj Aziji.

Za vreme 19. veka Evropljanima je bilo jako unosna trgovina sa Kinom. Unosna je bila i za kineske trgovce. U Kini su postojala trgovačka ograničenja, pa je međunarodna trgovina bila dopuštena jedino preko Kantona . Zbog toga nije bilo ekonomično trgovati robom male vrednosti. Trgovina se zasnivala na luksuznoj robi, kao što je čaj (Kina je izvozila za Britaniju) i srebro, koje je Kina uvozila. Pored toga značajni su bili i neki specijalni metali, koji su se koristili u Kini. Britanija je svoju valutu zasnivala na zlatnom standardu od 18. veka , pa je srebro kupovala u kontinentalnoj Evropi, da bi snabdevala Kinu. To je bilo prilično skupo za Britaniju pre demonetarizacije srebra u Nemačkoj 1870. Britanci su tražili koja bi bila druga unosna roba za trgovinu i otkrili su opijum, koji se proizvodio u Britanskoj Indiji. Od 1821. do 1837. pet puta se povećao izvoz droga u Kinu. Britanija je izvozila velike količine opijuma od 1781. Droga se proizvodila u Bengalu i Malvi u Indiji i prodavala se pod uslovom da se prodaje britanskim trgovcima za Kinu. Celu prodaju i proizvodnju opijuma vodila je Britanska istočnoindijska kompanija.

Kineska vlada je uočila da srebro odlazi iz zemlje i da je 2 miliona Kineza postalo zavisno od droga. Britanci su prodavali 1.400 tona opijuma Kinezima. Kinezi su odlučili da zaustave trgovinu opijumom. U početku je izgledalo da Kinezi imaju uspeha. Jedan visoko rangirani kineski službenik Lin Zeksu je napisao pismo engleskoj kraljici upozoravajući na problem. Lin Zeksu je u maju 1839. naredio da se unište sve zalihe opijuma. Međutim britanski mornari su se pobunili u julu 1839, uništili su jedan hram i ubili su jednoga Kineza, koji ih je pokušao zaustaviti. Kinezi su tražili mornare da im sude, a britanska vlada se pozivala na ekstrateritorijalnost, što znači da im samo britanski sudovi mogu suditi. Sudio im je britanski sud u Kantonu i pustio ih je.

Kineska vlada je tražila da britanski trgovci potpišu ugovoru da neće trgovati opijumom i da ako to učine da mogu biti osuđeni na smrt i da im mogu suditi kineski sudovi. Glavni britanski nadglednik trgovine sa Kinom Čarls Eliot je posle toga naredio Britancima da se povuku iz Kine i zabranioo je trgovinu sa Kinezima. Pojedini trgovci, koji nisu trgovali opijumom bili su spremni da potpišu ugovor, koji su Kinezi tražili i na taj način slabili su Britansku trgovačku poziciju.
... Rat je završio u avgustu 1842. kada je Kina potpisala prvi nejednaki sporazum, Sporazum iz Nankinga.

Po sporazumu iz Nankinga

- Britanci su dobili ekstrateritorijalni status.
- Hong Kong je pripao Velikoj Britaniji
-Trgovačke luke Kanton, Ksijamen, Fuču, Šangaj i Ningbo su otvorene za sve trgovce
- kineska vlada je plaćala reparacija za uništeni opijum i ratne troškove

Uspeh u ratu omogućio je Britancima da nastave trgovati opijumom sa Kinom. Britanska vlada se još uvek nije izvinila Kini.

Dobavljeno iz "http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82"

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je danas da ne postoje ideološke osnove ni za kakav rat sa SAD, i pored trenutno zategnutih odnosa Moskve s Vašingtonom i NATO.

Rusko-američki odnosi, ionako na najnižem nivou nakon Hladnog rata, dodatno su zategnuti prošlomesečnom vojnom operacijom Rusije u Gruziji.

Medvedev je danas rekao da je Hladan rat bio zasnovan na ideološkim razlikama između tadašnjeg Sovjetskog Saveza i članica NATO-a.

"Nemamo ideološke razlike oko kojih bi poceo novi Hladni rat ili neka druga vrsta rata", kazao je Medvedev posle razgovora sa španskim premijerom Hoseom Luisom Rodrigesom Sapaterom (Jose Luis Rodriguez Zapatero).

Medvedev je naveo da ne bi da "dramatizuje" problematične odnose Rusije i NATO-a i upozorio da je Alijansi Rusija potrebnija nego što je ona potrebna Rusiji.

On je takođe rekao da ishod američkih predsedničkih izbora neće uticati na odnose Moskve i Vašingtona i dodao da bez obzira ko će da pobedi na izborima, najpreči posao jeste rešavanje situacije u ekonomiji.

Ruski premijer Vladimir Putin danas je na sastanku vlade govorio o finansijskoj krizi i svetu i naveo da je sve što se sada dešava u ekonomiji i finansijama počelo u SAD.

"Cela ova kriza, koja je pogodila mnoge zemlje, i najtužnije, nesposobnost da se donesu adekvatne odluke - nije rezulat nedogovornosti određenog pojedinca, nego neodgovornosti sistema - sistema koji pretenduje na liderstvo" u svetu, rekao je Putin.

Ruski premijer je ocenio i da se može videti ne samo nesposobnost u obezbeđivanju liderstva, nego i nespospobnost da se donesu "adekvatne, apsolutno neophodne odluke za prevazilaženje krize".


Izvor: Press

   

rusija strahuje od nuklearnog oružja na svojim granicama
Politika -


MOSKVA - Ulazak suseda Rusije, Ukrajine i Gruzije, u NATO moglo bi dovesti do razmeštanja taktičkog nuklearnog oružja na njihovoj teritoriji i izazvati novu trku u naoružavanju, izjavio je danas šef službe bezbednosti Kremlja Nikolaj Petrušev.

Petrušev, koji se nalazi na čelu Saveta bezbednosti Kremlja, rekao je u intervjuu za list "Izvestija" da Vašington i NATO nastoje da postignu vojni i strateški primat nad Rusijom širenjem NATO saveza, preneo je Rojters.

"Gruzija i posebno Ukrajina bi u slučaju prijema u NATO mogle postati dobro tlo za razmeštanje značajnih kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga naoružanih taktičkim nuklearnim oružjem visoke preciznosti", ocenio je Petrušev.

"Potencijalno razmeštanje takvog oružja u Ukrajini značilo bi da je to oružje strateško, jer bi njegova zona dometa uključila vitalno važne vojne i ekonomske objekte u evropskom delu Rusije", rekao je on.

"Takve akcije Amerikanaca mogu pojačati uzajamno nepoverenje i pokrenuti trku u naoružavanju kakvoj mi ne težimo", naveo je ruski zvaničnik.

Petrušev je istovremeno upozorio da bi eventualni američki napad na Iran sa teritorije Gruzije doveo do "dodatnih pretnji po rusku nacionalnu bezbednost".

Na samitu NATO održanom u aprilu u Bukureštu, članice Alijanse odbile su zahteve Gruzije i Ukrajine da uđu u akcioni plan o članstvu što bi ih približilo ulasku u NATO, ali su ostavili otvorenu mogućnost budućeg prijema tih zemalja.