Rojters: EU odblokirala trgovinski sporazm
17:29 BRISEL, 7. decembra (Tanjug)

-  Evropska unija odblokirala je Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, preneo je danas popodne Rojters pod oznakom hitno.
       Odluku o tome doneli su večeras šefovi diplomatija država Evroske unije na sastanku u Briselu, naveo je Rojters pozivajući se na diplomatski izvor.
       "Holandija se saglasila da odblokira trgovinski sporazum nakon izveštaja glavnog tužioca Međunarodnog suda za ratne zločine Serža Bramerca", citirala je britanska agencija tog diplomatu.

.........

Јухуууу, сад можемо са шенгеном да тргујемо и тргујемо до ујутру и назад

kako da ne , džaba nam od putovanja kad jedva sastavljamo kraj sa krajem....

Дивно, осећам се још слободније сада

EU odmrzla Prelazni sporazum sa Srbijom
Ponedeljak, 7. decembar 2009. 17:45    


Šefovi diplomatija Evropske unije danas su u Briselu odlučili da stave na snagu prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom zato što vlasti u Beogradu sprovode ključne evropske reforme i taj trgovinski sporazum, kao i zato što je tužilaštvo Haškog suda zadovoljno saradnjom s Beogradom.

To se navodi u zaključcima zasedanja ministara inostranih poslova EU, koji su zatražili da "Srbija održi ravan tih napora kako bi se postigli dodatni povoljni rezultati" u saradnji Beograda s Tribunalom u Hagu.

Šefovi diplomatija evropske 27-orice su "ponovo izneli stav da Srbija, sa svojim jakim kapacitetom državne uprave, može ubrzati napredak ka EU, uključujući dobijanje statusta kandidata(za članstvo u EU), čim svi nužni uslovi budu ispunjeni".

Ministri EU su "pozdravili predanost koju Srbija ostvaruje u evropskoj integraciji kroz sprovođenje ključnih reformi u skladu sa evropskim standardima i postepenim postizanjem rezultata.

U zaključcima ministarskog sastanka ukazuje na zaključke Saveta ministara od 29. aprila prošle godine kada je potpisan ŠP EU-Srbija, i stavlja do znanja da je "Savet odlučio da Evropska unija počne s primenom Prelaznog sporazuma".

Srbija i EU potpisale su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Pelazni trgovinski sporazum 29. aprila 2008, ali je njegova primena bila uslovljena punom saradnjom sa Haškim tribunalom, odnosno hapšenjem preostalih haških optuženika.

Srbija je od 30. januara ove godine počela jednostrano da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum kojim su carine na robu iz EU ukinute ili smanjene za pet do 20 odsto.

(Beta)

Evo malo potpuniji izveštaj , ali o ovome stvarno ne treba mnogo tupiti , sve je to presipanje iz šupljeg u prazno....

Како бре па ово смо чекали 10 година?  

šta smo to konkretno čekali 10 godina....Smanjenje broja radnih mesta , zamrzavanje plata , zamrzavanje penzija , sve veće kazne za prekršaje , sve veće takse , poreze , katastrofalne zakone i statute ?.....

Ал сад ће да процветамо!

Једнострана примена ССП Србију кошта преко 37 милијарди динара или око 400 милиона евра изгубљених на царинским приходима и то само у периоду од 11 несеци. Донирали смо ЕУ таман онолико колико су нам Руси уплатили за НИС. Него сад кад је трговински споразум деблокиран надам се да ћемо до Нове Године преко извоза све то надокнадити и створити услове за ребаланс буџета али у позитивном смислу.

Ja se nekako osećam odmrznuto.
Ma ne verujem više nikome ništa, tek kada se zaposle svi moji drugovi koji su ostali bez posla, kada malađi ljudi budu mogli da grade kuće ili stanove, kada plata poraste na pristojnih 1000 eura u proseku i td i td, tek tada ću početi da verujem , dotle

пропаДОСмо ...

Definitivno je u pitanju neka strašna zavera protiv Srbije.

јбг...закаснили су...требали су да одмрзну ову керефеку пре избора на вождовцу ...можда би и чедица прескочио цензус на крилима овог споразума

Ne već euforija gomile naivaca.
Može da priča ko šta hoće, ali tek kada vidim da je bolje verovaću i ne samo to moram to da vidim u svojoj okolini, a ne na televiziji.

Šta misliš da li su oni (EU) skontali da imamo potpuno nesposobnu vlast i još goru opoziciju ?

не пљуј своје идоле

Kakve će koristi građani imati od trgovinskog sporazuma sa EU
U 2010. pad cena hrane, nameštaja i kompjutera
Autor: B. Stamenković | Foto:V.Lalić | 09.12.2009. - 08:00


Najviše koristi od primene prelaznog trgovinskog sporazuma, koji su ministri spoljnih poslova prekjuče deblokirali na sastanku u Briselu, mogli bi da imaju građani Srbije. Primenom ovog sporazuma u Srbiji bi u narednoj godini moglo da dođe do sniženja cena prehrambenih proizvoda, kompjutera, nameštaja… Sa druge strane, domaća privreda bi mogla da ima koristi kroz povećanja izvoza u zemlje EU, ali će u uslovima oštrije konkurencije morati značajno da poboljša proizvodnju.

Stručnjaci su složni u tome da će potrošači najviše osetiti koristi slobodne trgovine i nižih carina, ali dodaju da konkretne promene ne treba očekivati već sutra. Naime, radi se o šestogodišnjem procesu tokom koga će carine biti postepeno snižavane.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, naglašava da će liberalizacija trgovine za građane značiti snižavanje cena robe.
- Neće biti opterećenja carinama, što će se odraziti i na konačnu cenu, a to će se desiti onog trenutka kada sporazum stupi na snagu. Time će biti obuhvaćena i drvnoprerađivačka industrija, industrija nameštaja, prehrambena industrija, IT tehnologije, tekstil. Za sada je teško reći za koliko će cene biti snižene jer svaki proizvod ima različita carinska opterećenja, ali Privredna komora će u narednih mesec i po dana napraviti ozbiljnu procenu za koliko bi cene mogle da padnu - ističe Bugarin.
On dodaje da je važno da odnosi Srbije i EU ulaze u fazu ugovornih odnosa, što nije bio slučaj do sada.
- Sa deblokadom sporazuma eliminiše se faktor nesigurnosti, što srpskoj privredi daje ekonomsku predvidivost i stabilnost, a još jedna od koristi je i dolazak stranih investicija - smatra Bugarin.
Rade Pribićević iz „Denjub fuds grupe“ kaže da je moguće da će prehrambeni proizvodi iz EU biti jeftiniji od domaćih.
- To koristi potrošačima, ali je pitanje koliko koristi domaćoj poljoprivredi - objašnjava Pribićević.
On smatra da privreda neće imati trenutne koristi od sporazuma sa EU.
- Ipak, te carinske formalnosti prilikom izvoza će biti jednostavnije. Takođe, moći će da se primenjuje i pravilo „kumulativnog porekla robe“, što znači da ako ste proizvod napravili u Srbiji, a taj proizvod sadrži poluproizvod koji je napravljen u Albaniji, u EU ćete to moći da izvozite kao domaći proizvod. To pre nije moglo. Za našu kompaniju neće biti mnogo promena jer smo mi u prehrambenoj industriji koja je specifična, a izvozno smo orijentisani uglavnom na zemlje u okruženju. Ipak, konkurencija će biti veća - ističe Pribićević.
Da je ipak najvažnije da se domaći proizvođači najpre posvete kvalitetu domaće robe smatra Milan Knežević, potpredsednik Unije tekstila, koji kaže da ovaj sporazum u svakom slučaju znači da smo na evropskom putu.
- Niže cene će biti moguće tek kada dođe do pune primene ovog sporazuma, a tek za nekoliko godina je predviđeno da se u potpunosti ukinu carine na robe iz EU. U okviru sporazuma nam je posebno značajna dijagonalna kumulacija porekla robe, jer ćemo moći da repromaterijal uvezemo iz Turske, a proizvod izvezemo u Evropsku uniju i zemlje CEFTA - ističe Knežević.
Petrašin Jakovljević, direktor „Metalca“, kaže da će ovim sporazumom naša industrija dobiti ozbiljnu konkurenciju.
- To znači da bi industrija trebalo da počne da se razvija, a doći će i do zapošljavanja većeg broja ljudi, ali to ne može da se dogodi sutra, već onda kada bude većih ulaganja u realni sektor. Ipak, mi se najpre moramo ozbiljno okrenuti sopstvenoj proizvodnji. Na primer, prošle godine smo imali izvoznu kvotu mesa 10.000 tona, a uspeli smo da izvezemo samo 2.500 tona i tu nam nije kriva EU, mi moramo da se fokusiramo na unapređenje proizvodnje - ističe Jakovljević.
U svrhu unapređenja proizvodnje, ministar poljoprivrede Saša Dragin tvrdi da će godišnje između 50 i 60 miliona evra ići direktno poljoprivrednicima za investicije i ulaganje u nove tehnologije.
Dragin kaže za „Blic“ da je odmrzavanje trgovinskog sporazuma povećava šanse za izvoz u EU.
- Za sve proizvode koji se izvoze u EU postoji način na koji se izvozi roba, posebno kada je bezbednost hrane u pitanju. Mi smo usvojili novi Zakon o bezbednosti hrane, pa je time povećan kapacitet za izvoz prerađevina od svinjskog mesa, što do sada nije bio slučaj, a ovih dana očekujemo odobrenje za izvoz krompira - ističe Dragin.
On dodaje da su se ostali proizvodi slobodno izvozili, a da za neke postoje kvote, kao što su kvote za šećer i juneće meso.

Prednosti sporazuma
-roba se razmenjuje između zemalja potpisnica sporazuma
po sniženim carinama ili bez carina
-mogućnost snižavanja cena u Srbiji
-veća konkurentnost domaće privrede
-dolazak stranih investitora
-veći izvoz domaćih kompanija

Izvozne kvote za prehrambene proizvode
šećer 180.000 tona
vino 63.000 hektolitara
junetina 8.700 tona
*(omogućen godišnji izvoz bez carine)

Veliki značaj sporazuma
Vlada: Najpovoljniji sporazum za Srbiju
Vlada Srbije pozdravila je stupanje na snagu prelaznog trgovinskog sporazuma, koji će, kako je navedeno, važiti do stupanja na snagu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. „Ekonomski značaj primene prelaznog sporazuma potvrđuje podatak da je u 2008. godini 54 odsto izvoza Srbije plasirano na tržište EU u vrednosti 4,03 milijarde evra“, navodi se u saopštenju Vlade i dodaje da od svih sporazuma o slobodnoj trgovini koje je Srbija zaključila prelazni trgovinski sporazum obezbeđuje najveće povlastice za srpsku privredu.
Dinkić: Veći priliv investicija iz Evrope
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, ocenjuje da je odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU dobra vest, budući da će Srbija zbog stupanja na snagu tog sporazuma i ubuduće moći da izvozi u EU bez carina i da očekuje veći priliv investicija iz Evrope. Dinkić je rekao da je Srbija zbog plaćanja izvoznih carina za izvoz robe u zemlje CEFTA imala godišnji gubitak od 150 miliona evra.
Đelić: Prva sednica komiteta Srbije i EU u martu
Primena prelaznog trgovinskog sporazuma predstavlja pravnu sigurnost za domaće i strane investitore, kaže potpredsednik Vlade Božidar Đelić. On je precizirao da se povlastice koje je do sada uživala Srbija pretvaraju u ugovorne obaveze EU, a srpskim proizvođačima i investitorima iz EU omogućava dodatne pogodnosti za proizvodnju u regionu kroz mogućnost „sabiranja“ porekla robe. Sa Evropskom komisijom je, kako je naveo Đelić, dogovoreno da 2. marta 2010. bude održana prva sednica paritetnog Komiteta Evropske komisije i Srbije koja će pratiti primenu Sporazuma.

Izvor: Blic