U nameri da se domognu novih putnih isprava, građani već posle ponoći formiraju kolone ispred policijskih stanica



U Srbiji je sve u redu! I to dugačkom. Onom za pasoš i ličnu kartu, koji ispred pojedinih beogradskih policijskih stanica počinje da se formira već posle ponoći. To svedoči prizor pred OUP-om Palilula. Juče oko pet sati, nije se ni razdanilo, a ispred ulaza se postrojilo tridesetak sugrađana. Svi vođeni istom namerom: domoći se famoznog broja koji diktira redosled predaje zahteva za pasoš i ličnu kartu. Ubijaju vreme sve do osam sati, dok se ne otvori „kapija sreće”. Stariji su iskusno poneli šamlice na rasklapanje. Sede i listaju stare časopise. Ako je za utehu – a nije – crveni pasoš je bar opet na ceni.

„Od ovoga jedino vi novinari profitirate – em imate temu za pisanje, em svi kupuju novine da prekrate vreme dok čekaju”, dobacuje neko u šali reporterima „Politike”. Dok jedni stoički i nesalomivog duha podnose birokratske muke, ima i kivnih, koji su dolazili po nekoliko puta i nisu dobijali broj. Poput Nenada Milenkovića, sredovečnog gospodina, koji je tri puta uzalud pre zore hitao u policiju.

– Subotom dele 30 brojeva, radnim danima po sto. Otvore šalter u 8.15, za pet minuta to podele a ostalima kažu da dođu sutra – objašnjava Milenković neuspešne pokušaje, dok jedan od „čekača” naglas osmišljava alternativnu strategiju:

„Deca imaju prednost, ali moraju da budu u pratnji roditelja. Da li da dovedem tuđe dete pa da ga predstavim kao rođaka, i da se uz njega ’prošvercujem’ za ’ličnjak’ i pasoš? Ne mogu više da traćim pare na taksi, kad već prevoza nema u gluvo doba noći”, vajka se on.

Srećnici koji su dobili broj, novinarima se predstavljaju „numerički”, a ne imenom i prezimenom. Među njima ne bi bila sugrađanka Svetlana Đorđević, alijas 31, da nije došla u četiri sata. Trik sa odlaskom u neku od policijskih stanica na periferiji nije primenila, jer je, kaže, čula da je štos „provaljen”. Nije zamišljala da će na ovaj način provoditi dane godišnjeg odmora, ali je to jedino doba kad ima vremena da se bavi papirologijom.

„Pišete reportažu iz redova za dokumenta? Možete da počnete od mene”, reaguje taksista kada smo rekli zbog čega smo se pre svitanja uputili u „dužu vožnju po gradu”. Krećemo sa Palilule ka Novom Beogradu i slušamo vozačevu ispovest.

– Nedavno sam vadio ličnu kartu i putnu ispravu i u pet ujutru došao sam u stanicu u Belom Potoku. Nezgodno je što ne znaš da li su ljudi pre tebe došli da uzmu brojeve i za članove uže porodice. Tako se desi da je na prijavljivanju ispred tebe jedan čovek, a kada dođeš po dokumenta, eto njega s troje ili četvoro ukućana – priča taksista koji će i sam morati da pribegne ovoj mogućnosti, zbog majke koja je svojevremeno dobila staru ličnu kartu na trajno korišćenje.

Pred novobeogradskom policijom, jedinom u gradu osim palilulske u kojoj brojeve ne dele službenici već se to obavlja kompjuterskim prozivanjem, sličan je prizor. Ova stanica, tvrde nadležni, „trpi” najveće opterećenje, jer se u njoj dnevno podnese do 500 zahteva za biometrijska dokumenta.

„Nema gužve kao prethodnih dana”, dobacuje neko od tridesetak ljudi u redu, ali „sad su svi pohrlili u Batajnicu”. Informaciju mu telefonom javlja poznanik koji čeka na dokumenta na toj periferiji zemunske opštine. Razmenjuju se telefonom podaci sa rođacima i prijateljima koji čekaju širom grada. „Na Voždovcu nema nikog, ni na Savskom Vencu”, raportira neko.



„Novinari, dođite, imam priču za vas”, uzvikuje Snežana Đorđević čekajući da se otvore vrata novobeogradske policije. Pre nego što je u četiri sata došla ovde, oko dva časa posle ponoći otišla je u policiju na Bežanijskoj kosi, ali su tamo, tvrdi, brojevi već bili podeljeni. Verovatno je aludirala na to da su građani samoinicijativno počeli da beleže vreme kad je ko došao da bi na osnovu toga sačinili spisak. Ranije su, kako kaže Valentina Vulić, zamenik načelnika za upravne poslove PU za Beograd, pojedinci preprodavali redne brojeve.

– Takva vrsta trgovine više nije moguća. Brojeve svakog jutra dele isključivo šefovi upravnih poslova u stanicama MUP-a. Termin može da se zakaže u svoje ili u ime članova najuže porodice, a obaveza službenika je da ga legitimiše prilikom preuzimanja broja. Policija je već podnela nekoliko prijava protiv onih koji su preprodavali redne brojeve – kaže Vulićeva.

Treća stanica – OUP Čukarica. Ponovo četrdesetak ljudi koji su „zoru prevarili” u trci za dokumenta. „Eno vam ga šampion, intervjuišite njega”, pokazuju na Dušana Zagorca. Šampionsko zvanje ovaj gospodin poneo je zato što je pred zgradu policije došao prvi, malo posle ponoći. „Viceprvak” je, kaže, došao pola sata kasnije. Zagorac potvrđuje priču o tome da mnogi čekači uzimaju brojeve i za članove porodice. „Dešava se i da saopšte iz policije kako je pao sistem, šta god to značilo, pa onda sutradan dolaze oni koji su uzeli broj i imaju prednost tog dana”, prepričava Zagorac. Drugi čekač komentariše mogućnost da se pasoši i lične karte od jeseni izdaju i u poštama: „Zamišljam dan kad nagrnu penzioneri na isplatu penzija, ljudi koji čekaju dokumenta, sugrađani koji plaćaju račune... Koliki će to tek redovi biti...”

Izvor: B92