Pregovarački turizam: Od Bečkog kongresa do bečkih pregovora

Odluke o sudbi Srba na evropskim dvorovima

Diplomatski karavan tokom minula dva veka najduže se zadržavao u Austriji i Francuskoj, a glavnu reč o sudbini Srbije vodili su Britanci, Francuzi, Austrijanci, Italijani i Rusi, a posle 1918. i Amerikanci

Odluke od istorijskog značaja po našu zemlju uglavnom su se donosile daleko od očiju i ušiju javnosti, iza zatvorenih vrata evropskih dvoraca i palata, ali je Austrija bila najomiljenija destinacija pregovaračkog turizma.

Počelo je mnogo ranije, ali kao prvi značajan događaj u našoj novijoj istoriji izdvajamo Bečki kongres (septembar 1814 - jun 1815) na kome su se evropske sile dogovorile o izgledu Evrope posle Napoleonovih ratova. Prota Mateja Nenadović obavestio je austrijskog i ruskog cara o srpskim težnjama i dobio diskretnu podršku Rusije. Ali, zbog zalaganja Britanije i Austrije za očuvanje Otomanskog carstva, Kongres nije doneo nikakvu odluku o srpskom pitanju.
      

Dvorac Versaj - simbol apsolutne moći

Luj Trinaesti je 1623. godine u Versaju izgradio lovačku kuću, ali je ubrzo rešio da je proširi uz pomoć kraljevskog arhitekte Filibera Le Roja. Od 1661. do 1668. proširio ju je Luj Četrnaesti, kralj Sunce. Versaj je 6. maja 1682. godine postao zvanična rezidencija francuskog dvora, pored Luvra i Sen Žermena na Leju. Terasa dvora je 1684. godine pretvorena u Dvoranu ogledala, simbol moći apsolutnog monarha.
      
   
   
      

Rambuje - letnja rezidencija francuskog predsednika

Letnja rezidencija predsednika Francuske republike, dvorac Rambuje, u istoimenom gradiću nedaleko od Pariza, bio je malo seosko imanje. Sitni plemić Žan Bernije kupio ga je 6. maja 1368. godine od Žerara Tornebija. Zamak je 1870. godine rentiran vojvodi od Tremoja, koji je tu stanovao do 1883. godine. Predsednik Feliks For posetio je Rambuje 23. februara 1896. godine, s namerom da tu letuje svake godine.
      
   
   

Na Berlinskom kongresu 1878. godine, revidiran je Sanstefanski mirovni ugovor, zaključen posle rusko-turskog rata 1814. i priznata nezavisnost Srbiji, Crnoj Gori i Rumuniji. Bugarska je dobila autonomiju. Srbiji su priključeni Niški, Pirotski, Toplički i Vranjski okrug, a Crnoj Gori gradovi Nikšić, Podgorica, Kolašin, Bar i Ulcinj. Austrougarskoj je dato pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu i da drži garnizon u Starom Vlahu.

Versajski dvorac, nadomak Pariza, bio je sledeća stanica diplomatskog turizma. Najvažniji deo Pariske mirovne konferencije (januar 1919 - januar 1920) bio je Versajski ugovor, donet na Vidovdan 1919. kojim su priznate granice Kraljevine Jugoslavije i nestali Austrougarsko, Rusko i Tursko carstvo. Njime je potvrđen Londonski ugovor iz 1913. kojim je međunarodno priznato vraćanje Kosova i Metohije pod suverenitet Srbije, što je kasnije potvrđeno Pariskim ugovorom o miru iz 1947, Finalnim aktom Helsinkija iz 1975, stavovima Badinterove komisije, te odlukama EZ iz 1991. i 1992. godine i Rezolucijom SB UN 1244. Glavnu reč na pregovorima vodili su Velika Britanija, Francuska, SAD i Italija. Potpisivanjem Versajskog ugovora zvanično je prestao Prvi svetski rat, a Kraljevina SHS je postala članica Društva naroda.

U blizini Pariza, u dvorcu Rambuje, februara 1999, pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice, okupili su se predstavnici Vlade Srbije i lideri kosovskih Albanaca da bi pronašli mirno rešenje za Kosmet. Kako nijedna strana nije prihvatala predloge zapadnih zemalja, domaćini su zaključali predstavnike Srbije i kosovskih Albanaca u odaje koje su, od sredine 17. veka, pa sve do 1870. godine, bile vlasništvo nezakonitog sina Luja 14 - kralja Sunca. Obe strane ostale su pri svome, iako su svi bili svesni da će ih odbijanje potpisivanja dovesti do bombardovanja Jugoslavije. Inicijator i glavni nosilac razgovora i usaglašavanja teksta predloženog sporazuma o Kosovu i Metohiji bila je Kontakt grupa koju su činili Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Rusija i SAD. Sporazum je predviđao povlačenje srpskih snaga sa Kosova i Metohije i dolazak NATO trupa.

Beč je 14. oktobra 2003. godine ponovo odigrao istorijsku ulogu u rešavanju otvorenih pitanja na Balkanu. U palati Hofburg održani su prvi direktni razgovori Beograda i Prištine od napada NATO-a 1999. godine. Pod pokroviteljstvom UN razgovaralo se o tehničkim pitanjima svakodnevice na Kosmetu. Dvorac Durnštajn, u blizini Beča, bio je sledeća odrednica. U organizaciji austrijskog Ministarstva inostranih poslova, 14. i 15. jula 2004. održan je seminar o decentralizaciji vlasti na Kosmetu. Forum je okupio predstavnike iz Beograda i Prištine i međunarodne eksperte. Tada su predstavljeni Plan Vlade Srbije i austrijski plan i smernice za reformu vlasti koje su pripremili kosovska vlada, Unmik i Savet Evrope. Razgovori o decentralizaciji Kosova i Metohije nastavljeni su 20. i 21. februara ove godine u bečkoj palati Daun Kinski, gde će se delegacije Prištine i Beograda ponovo sresti 17. marta.
      

Palata kancelara

Palata carskog kancelara u Berlinu izgrađena je 1738-39. godine. Kralj Fridrih Vilhelm Drugi kupio ju je 1790. Nacrtom bračnog ugovora između princeze Frederike von Prusen i Antona von Radzivila, palata je pripala princezi 1795. godine. Oto van Bizmark kupio je palatu 1869. da bi u nju smestio vladu Pruske države. Palata je restaurirana 1934/35. godine kako bi poslužila za stan i kancelariju Adolfa Hitlera.
      
   
   
      

Hofburg

Kompleks palata Hofburg u Beču izgrađen je između 13. i 20. veka i spoj je gotičkog, renesansnog, baroknog i klasicističkog stila u arhitekturi. U Hofburgu je 17. maja 1717. godine krštena carica Marija Terezija, u Ceremonijalnoj dvorani car Franc Jozef i carica Elizabeta oprali su noge 24 starije osobe, a Napoleon zaprosio Meri Luizu. Palata Hofburg je do 1918. godine bila sedište Habsburške dinastije.
      
   
   
      

Daun Kinski

Bečka palata Daun Kinski, remek-delo je arhitekte Johana Lukasa von Hildebranta, miljenika princa Eugena. Ovo barokno zdanje iz ranog 18. veka smatra se najimpresivnijom palatom u čitavoj Austriji. Von Hildebrant, koji je, između ostalog, projektovao prinčevsku gradsku palatu i zgradu Imperijalnog suda u Beču, tvrđavu u Budimpešti i palate porodice Šenburn, Daun palatu je radio za jednog od svojih patrona.
      
   
   
      

Durnštajn

Zamak Durnštajn smešten je na slikoviotom delu Dunava, klancu Vašau u Austriji. Braća Grim su, navodno, u ovom zamku našli inspiraciju za svoje bajke. Izgradila ga je porodica Knuringer u 12. veku.
U njemu je bio utamničen Ričard Lavlje Srce, kad ga je austrijski vojvoda Leopold Peti presreo prilikom povratka iz Trećeg krstaškog rata. Dok je čekao da plate otkup za njega, Ričarda je tu našao pevač Blondel.


Izvor: Glas Javnosti \ Ljiljana Staletović