Zbog neosnovanih pritvaranja budžet olakšan za 750.000 evra

Greške policije i pravosuđa plaćaju građani

Država Srbija je isplatila od 2004. godine do danas 63.778.015,95 dinara (oko 750.000 evra) osobama koje su neosnovano uhapšene ili osuđene. Ove godine je za tu svrhu iz državnog budžeta izdvojeno 135 miliona dinara (više od 1.500.000 evra), potvrdila je za „Blic“ Nada Petković-Ristivojević, sekretar Ministarstva pravde i član Komisije za utvrđivanje nadoknade štete osobama koje su neosnovano uhapšene ili osuđene.

Greške državnih organa, tačnije pojedinaca koji se staraju o poštovanju reda i zakona, plaćaju, dakle, građani. Otuda je logično pitanje da li ta, za naše prilike, ogromna suma novca, može nekako da se vrati u državnu kasu i ko zapravo može da je nadoknadi.

Republički pravobranilac Milan Marković, koji brani interese Srbije u sudskim postupcima, kaže da je to moguće teoretski, ukoliko bi sudskom presudom državni činovnici, koji su nesavesnim radom oštetili građane, sada obeštetili budžet.

- Problem je u nezakonitom radu državnih organa. Državni činovnik može da odgovara za nesavestan rad i može da snosi sankcije što je oštetio građane. To je jedini način da se vrate pare u budžet. Starešine u policiji, sudovima, tužilaštvu ili opštini koja je nezakonito postupila tokom rada u službi pokreću pitanje odgovornostili i ako su krivi mogu biti novčano kažnjeni. Međutim, ja ne znam ni za jedan takav slučaj gde je činovnik bio sankcionisan - kaže Marković.

Nada Petković-Ristivojević objašnjava da se novac kojim država obeštećuje neosnovano uhapšene ili osuđene građane ne daje samo osobama uhapšenim u akciji „Sablja“ 2003. godine. U javnosti, inače, vlada mišljenje da se komisija bavi samo tim slučajevima.

- Isplate za naknadu štete za koje smo mi utvrđivali kriterijume i merila za tu naplatu delom se odnose na uhapšene u akciji „Sablja“, međutim imamo slučajeve čak s kraja 80-ih godina - kaže Petković-Ristivojević.

Komisija je u nekim slučajevima na zahtev za nadoknadu štete dala izvesnu ponudu, ali pojedini građani to nisu prihvatili i protiv države su podneli tužbe tražeći nadoknadu za koju smatraju da je odgovarajuća.

- Do sada smo isplaćivali samo naknade koje smo mi utvrđivali, ali od avgusta ove godine isplaćujemo i naknade koje se određuju sudskim postupkom - kaže Petković-Ristivojević.

Sandra Orlović, pravnik iz nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo, koja je poslednjih godina pokrenula na desetina postupaka protiv države, kaže da oštećeni građani mogu preko suda da traže i krivičnu odgovornost onih koji su ih neosnovano uhapsili ili osudili. Na taj način se odgovornost i krivica individualizuju, ali do sada niko nije pokrenuo takav postupak.

- Oštećeni traže samo novac koji je jedina vidljiva satisfakcija za štetu koju su pretrpeli - kaže Orlovićeva.



Izvor: Blic \ N. Jovanović