Ratko Cerović sa Zlatibora već 70 godina narodu krajnike leči svojom tajnom metodom

Odi dedi da ti deda zavarči

Mladiću je najpre okrenuo glavu malo u stranu, onda je rukama počeo da mu opipava vrat i kada je našao krajnike, primakao je svoju glavu uz vrat mladića i počeo nešto nerazgovetno da priča, šapuće, pipkajući prstima po vratu dečaka
Deda Ratko Cerović (94) iz sela Kriva Reka ispod Zlatibora više od sedamdeset godina verovatno je najuspešniji "doktor" ovog kraja Srbije kada je reč o upalu krajnika. U svojoj porodičnoj kući u selu, u ordinaciji sa samo jednom drvenom stolicom, on komšijama iz okolnih sela i pacijentima koji stižu iz čitave Srbije krajnike leči ne skalpelom i antibioticima kao drugi doktori nego neobičnom metodom koju zove - zavarčivanje. Kaže da je za sve to vreme imao hiljade pacijenata većinom sa hroničnim upalama krajnika i da su svi oni, posle nekoliko tretmana, od dede Ratka svojim kućama otišli izlečeni i to bez hirurške intervencije. Dedin metod lečenja toliko je pouzdan da mu na izlečenje svoju decu dovode i gradski doktori.

Na predloge lekara da se problem sa krajnicima reši hirurškim skalpelom, i priče sa kojima mu dolaze pacijenti, deda reaguje uglavnom sa negodovanjem.
- Kakva crna operacija i sečenje krajnika!?! Sve što je čoveku dao Bog čovek bi trebalo da zadrži.

 
  Retko kod lekara

Skoro ceo život Ratko je lečio druge, a kad je pre tri godine otišao kod ambulantnog lekara i požalio se na prostatu, ovaj ga je uputio u bolnicu, kod specijaliste, urologa...
- Odem ja u bolnicu, kod tog lekara, a on veli: "Ajd' đede kući, gde si video da se prostata leči u stotoj godini?! ". I, šta ću, poslušam ga i vratim se kući... priča Ratko.
   
 
 
 
Ratko, za sve vreme kojim se bavi poslom lečenja ljudi, nije, kaže, vodio nikakvu evidenciju, ali je siguran da je kroz njegovu ordinaciju u prizemlju stare seoske kuće u Krivoj Reci samo za poslednjih dvadesetak godina prošlo više hiljada pacijenata i da se kasnije na njegov rad niko nije požalio. Pacijenti stižu i sa Zlatibora, ali i iz svih krajeva Srbije, od Niša i Beograda do Drine, i sa one strane Drine.
- Nije mi više jasno kako saznaju za mene. Verovatno ih muka natera da traže leka, a najčešće dolaze posle preporuka onih kojima sam pomogao - kaže deda Ratko.

Deda kaže da je metodu kojom leči krajnike nasledio od oca Vidoja, a da su se istim poslom bavili i njegovi deda i pradeda, da su po tome čuveni u čitavom kraju.
Šta deda radi i kako leči krajnike po svemu je tajna koju ljubomorno čuva i koja se, kad dođe vreme, prenosi samo jednom od naslednika. Ono što se u njegovoj ordinaciji može videti spolja malo šta objašnjava. Onomad, kad smo iznenada stigli u kuću kod dede Ratka, brzo su za nama, pred kuću stigla kola sa dvadesetogodišnjim pacijentom i njegovom majkom.

- Aman bog deda, pomagaj, ne može mali ni da zine - zakukali su još sa vrata.
- Odi ti dedi, sad će deda to da pogleda - za čas je Ratko prihvatio pacijenta i smestio ga na drvenu, starinsku, od silnih pacijenata već rasklimatanu stolicu usred ordinacije.

Koji minut kasnije, deda je bez posebnih priprema počeo terapiju. Mladiću je najpre okrenuo glavu malo u stranu, onda je rukama počeo da mu opipava vrat i kada je našao krajnike, primakao je svoju glavu uz vrat mladića i počeo nešto nerazgovetno da priča, šapuće, pipkajući prstima po vratu dečaka. Sve je potrajalo nekoliko minuta, a onda je seansa bila gotova.

Posle završene seanse, postavljati dedi Ratku dodatna pitanja bio je uzaludan posao.
- Teško je vama iz varoši objasniti neke stvari. Vi znate šta znate, pa sve velim da je možda bolje da vam ništa i ne objašnjavam. Uglavnom, ako ne veruješ, a ako imaš nekog svog, ili nekog poznatog da ima problema sa krajnicima ili sa ´crvenim vetromŞ, ti ga dovedi dva-tri puta kod mene, pa će ti sve biti jasno kad mu ja zavarčim krajnike - preduhitrio je deda sva moguća pitanja.

Jedino smo stigli da pitamo nije li njegovo zavarčivanje krajnika ipak neko vračanje.
- Može ovo sve da liči na vračanje, ali nije. Ovo je jedan zanat koji je meni ostavio moj otac i koji sam ja već preneo na jednog od svojih unuka... To je dar, to je moć! Ne mogu vam reći neke tajne ovog zanata, ali mogu vam reći da su meni i lekari dovodili decu da im lečim krajnike - uveravao nas je Ratko, dok su njegovi ukućani potvrdno klimali glavama.

Kaže deda Ratko, pitali su ga i neki lekari kako se pričom i pipanjem može sanirati upala uzrokovana streptokokama koja se, po svim medicinskim knjigama, jedno uspešno leči antibioticima.
- Rekao sam im samo ovo: recimo da ja znam šta i kako da kažem toj vašoj koki da ode iz grla i da se nikad više ne vrati!

Sem što već blizu sedamdeset godina od upala krajnika leči Srbe, Ratko je pre šest decenija istim metodom čitave četiri ratne godine lečio i Nemce u selu Kolembek, na zapadu Nemačke. - Četiri godine, od 1941. do 1945. godine kad sam bio na prinudnom radu u Nemačkoj, na farmi kod gazde Ernesta Sodbera, takođe sam lečio krajnike - i našim zarobljenicima, ali i mladim Nemcima i Nemicama - nastavlja Ratko, koji je kao kraljev vojnik zarobljen na Kosovu 1941. godine i onda odveden u Nemačku na prinudni rad.

- Evo, još čuvam logorašku pločicu sa brojem 104341, još čuvam jedno od pisama koje sam u novembru 1942. godine poslao ocu Vidoju i još pamtim Ernestove snaje Enu i Lizu... Jadnice, muževi im bili u ratu, a one, šta će... Šuti, mogao sam glavu izgubiti... - priča starina koji ima tri unuka, dve unuke, osam praunuka, a uskoro će i čukununuče...
Pitali smo dedu je li neko od unuka operisao krajnike?
- Niko! Neki su imali problema, ali od kad su prošli kroz moje ruke više nemaju!



Izvor: Glas Javnosti \ Z. Šaponjić