Neretko se spominje da bi svako trebalo da preuzme odgovornost za sopstvene postupke, ali je mnogo onih koji nisu voljni da to učine. A trebalo bi, najviše zbog sebe samih, jer preuzimanje odgovornosti takođe znači da niste bespomoćni, da imate izvesnu kontrolu nad svojim životom i onim što vam se dešava.

Naravno, može delovati kao da je zapravo bolje, ili bar lakše, ne preuzeti odgovornost. Tako osoba nije ni za šta kriva, kriva joj je država, vremena su teška, šef je kriv, roditelji su joj krivi (govorimo o odrasloj osobi, ne o detetu), bračni partner joj je kriv, raznorazni zlobnici, sitne duše i pakosnici su joj krivi, i njena sopstvena deca su joj kriva... Kriv je onaj koji je istrčao pred vozilo, ne ona što je vozila prebrzo... Uvek su krivi drugi. Takvo opravdavanje u sopstvenim očima može se činiti jako zgodnim i udobnim.

Ne kažemo da je uvek kompletna krivica za ama baš sve na toj jednoj osobi. Daleko od toga. Ali, za mnogo toga u svom životu ona jeste odgovorna, i tu odgovornost bi trebalo prihvatiti. Ne samo za ono kada učini nešto loše već i za dobre stvari - nije joj se samo tako posrećilo, već je svojim trudom i zalaganjem postigla to što je postigla. Bilo je tu, možda, i malo sreće, ali je i većina dobrog, baš kao i lošeg, rezultat njenih sopstvenih akcija.

Preuzeti odgovornost za sopstvene postupke - zaista je preuzeti, bez onog "pa i on je...", jeste i on, ali to ne opravdava tu osobu za njene sopstvene postupke - može da bude jedna od najviše zastrašujućih stvari koje neko u svom životu učini, ali i jedna od onih koja vas navede da se osetite mnogo bolje. Jer, jeste, krivi ste za sve ono što ste "zabrljali", svojim postupcima ste doveli do mnogo čega lošeg (kao i svako ljudsko biće, svi grešimo), ali ste doveli i do mnogo čega dobrog - a to znači da je u vašim sopstvenim rukama da dovedete do još toga dobrog. Nije na drugima, najviše je na vama. Što može biti i naporno, i zastrašujuće, i povremeno frustrirajuće, ali je i nagrada, jednom kad uspete, velika - a uz nju ide i ponos jer znate da ste to postigli baš vi, nije vam to niko poklonio niti vam se samo posrećilo.



Izvor: Krstarica