Čuda tehnologije stigla i u modu
Odeća i obuća koja misli

Najpoznatiji svetski modni dizajneri i brendovi poslednjih godina dobijaju konkurenciju - u inženjerima! „Pametna odeća“ ili „i-vear“ je običan odevni predmet sa ugrađenim elektronskim uređajem koji može svašta da radi i koji postaje sve popularniji.

Za manje od jedne decenije ova mlada industrija imaće prihode koji će se meriti milijardama dolara, smatraju ekonomisti.

„Pametna odeća“ je poslednjih godinu-dve sve popularnija u svetu. I to ne samo među mladima, već i među onima koji shvataju da njeno vreme tek dolazi. Ona može da služi za zabavu, ali i da vam spase život ukoliko vam uređaj u jakni izmeri kritične vitalne znake.

- Pametna odeća ne mora samo da sadrži uređaje, već i „pametne“ materijale. Tako će, na primer, odeća koja sprečava neprijatne mirise tela ili koja sama emituje prijatan miris uskoro biti dostupna svima - kaže dr Marsi Kunc sa Univerziteta Alabama.

Širom sveta već niču kompanije koje se bave ovom vrstom „mode“. Jedna od njih je britanska firma „Elektroteks“ koja proizvodi pantalone sa ugrađenom tastaturom ili kravatu koja može da funkcioniše kao bežični kompjuterski miš.

Međutim, glavni proizvođač ovakve odeće biće Južna Koreja. Ta država je već važan svetski igrač u proizvodnji obične odeće i obuće i sada pokušava da se dodatno nametne. I sama korejska vlada u dogovoru sa kompanijama pomaže razvoj novih tehnologija za proizvodnju „pametne odeće“.

Korejska vlada je već izračunala da će prihodi na svetskom tržištu od ove mlade grane proizvodnje iznositi oko sedam milijardi dolara godišnje 2014. Ova tehnologija će imati veliki uticaj na naš svakodnevni život. Mobilni telefon biće integrisan u kragnu od jakne, MP3 plejer će biti smešten u našim pantalonama, a odeća će istovremeno da brine i o našem zdravlju, mereći ne samo spoljne uslove, već i parametre našeg organizma, koje će po potrebi moći da pošalje bežičnom tehnologijom u najbližu bolnicu i tako alarmira Hitnu pomoć. Za nju vam verovatno neće trebati baterije već će koristiti solarnu energiju.

J. Tušup

Izvor: Blic