Одборник ДС из Панчева: Тадићу одлази!

PISMO RAZOČARANOG ČLANA DS PREDSEDNIKU

Tadiću kad odeš i krave će nam se vratiti – Živimo u jednoj nesrećnoj zemlji, u kojoj more ljudi živi u bedi i na ivici životnih mogućnosti, bez šansi da nađu sebi posao, mladi bez mogućnosti da formiraju porodicu, a stručni sa željom da ovu zemlju što pre napuste. Pitam se da li je moguće da, posle nesposobnog i neobaveštenog Koštunice, naša stranka na čelu sa tobom deluje još nesposobnije i korumpiranije.

Devedesete Deja Vu (foto:Goran Necin)
Ja sam stari član DS i jedan od onih koji je u stranku ušao sa željom da se jednoga dana u Srbiji stvori jedno novo društvo, savremenije, bogatije u kome će ljudi biti zaposleni i u kome će moći od rada i plate normalno da žive. Nadao sam se da ćemo nakon deset godina patnje, ratova u okruženju i na Kosovu, ući u jedan mirniji period stabilnog života. Gledao sam na svoju stranku kao na onu koja će dovesti kvalitetne i poštene ljude na vodeće položaje, koji će doneti napredak ovoj zemlji. Demokratija je bila osnova izbornog sistema i rada u stranci, pa sam mislio da će trenutak kada stranka bude na vlasti, tako izgledati i zemlja Srbija. A šta smo doživeli?
Okupio si oko sebe neke bivše rokere kao savetnike, to je sigurno zbog kompleksa koji vučeš iz mladosti, jer si im se divio kao poznatim momcima iz tvog komšiluka. Dok ti nisi postao predsednik DS oni nikad u stranku nisu ušli, a kamoli bili njeni članovi. A sada su glavni! Bez njihovog amin ne može ništa da se uradi. Zahvaljujući tvom tamburašu Šaperu, Tijanić je i dalje prvi čovek Televizije. A dobro znaš da je bio medijska priprema Đinđićevog ubistva. Pored tebe nema nijednog starog demokrate koji je bio u Zoranovom okruženju, sve si ih rasterao! A sećam se šta sam sve Đinđiću rekao u tvoju odbranu, kada je hteo da te skloni iz stranke, jer si ga nervirao svojom nesposobnošću. Činilo mi se da si ti jedan kulturan, obrazovan i momak iz ugledne porodice. Nažalost, sada znam da sam grdno pogrešio! Ti si sujetan, vlasti nezasit i egocentričan čovek. A ugled tvog oca, “filozofa demokratskog opredeljenja”, koji se družio s opozicijom, kvari samo jedno saznanje – radio je za KOS, a družio se s opozicijom! Da li su zbog toga dosijei mnogih opozicionara precizno ispisani? Da li je tvoj uspeh na političkoj sceni guran od tih službi? Ko si ti, Borise Tadiću, ako danas Srbija živi bedno kao pod Miloševićem, samo što rata nema, a ti si predsednik DS i ove bedne Srbije?! Lažeš ovaj narod o ulasku Srbije u Evropu, puštaš im lažne filmove da sanjaju lažne snove, a znaš dobro da nas tamo neće primiti.
Što nisi napravio bar jedan pravi potez da ovom narodu bude bolje. Obećavao si 500.000 novih radnih mesta, a za ove dve i po godine 250.000 ih je izgubilo posao…
Ni u snu
Doživeli smo to da vlada na čelu sa tvojim DS-om ne daje novac univerzitetima za osnovne potrebe pa im zbog dugova prete da im iseku struju, ukinu grejanje, ostave smeće pred vratima. Ali zato nevladine organizacije plaćate redovno, bez zakašnjenja. Univerzitet je budućnost, a NVO su grobari Srbije. Doživesmo i to da Srbija nema mleka, ili misliš da nama i ne treba mleko, a deca se ionako u Srbiji ne rađaju. Pa nema više Miloševića da ga psujemo i pljujemo što nema mleka, on je krave klao da hrani vojsku i vodi ratove. A ti? Možda ove naše krave nisu dovoljno kvalitetne za ulazak u Evropu, a kad tamo uđemo sve ćemo nove i kvalitetne da zapatimo.
Zapamti, da bi bio predsednik ove Srbije, moraš da voliš ovaj narod, kao što poljski ili češki ili slovački predsednik voli svoj. Da mu stvoriš bar malo uslova da lepše živi! Ako ne znaš na koga da se ugledaš, ugledaj se na tvog koalicionog partnera Palmu. Jeste on nekada bio kriminalac i ratni profiter, ali je danas veći patriota od tebe. Brine o svom narodu u Jagodini. Kako brine? Pa kada bi se ti brinuo o narodu u Srbiji kao on o svom u Jagodini, gde bi nam kraj bio! On stimuliše rađanje u svojoj opštini, a tebe nikad nisam čuo da o tome makar pričaš, onako za novinare, bar da glumiš kako si već dobro izučio. Čitaš li ti novine? Da li znaš da svake nedelje nađu nekog koji je umro od gladi i nemaštine. U tvojoj “evropskoj Srbiji”, kako kaže tvoj prijatelj Tijanić.
Nisam mogao ni u snu da sanjam da će moja DS, to jest njeni čelni ljudi postati takvi lopovi. Krenuli ste sa lokalima po Beogradu, davali ste ih u zakup na 99 godina, a za to su novi zakupci morali na ruke da Vam daju od 10.000 do 100.000 evra. Tako ste raskrčmili hiljade lokala! Pričali ste da je to novac za stranku, a u stvari ste 90 odsto stavljali u svoje džepove. Rasprodali ste zemlju po Beogradu, stavljajuću milione evra u svoje džepove. A tek lopovluci u javnim preduzećima. Ako ikad promenim stranku, promeniću je za onu koja izglasa zakon i abolira one koji su davali novac, a okrivi one koji su ga tražili. E onda će narod videti kakve će istine isplivati na površinu, teško ćete se sakriti!
Kada sam devedesetih godina išao po selima agitujući za “DS i bolju budućnost Srbije” sve vreme su nas pratili sumnjivi pogledi seljaka. A toliko sam puta čuo ono “svi ste vi isti”, i to me je vređalo kao čoveka. Mislio sam: da li je moguće da nas ovi seljaci vide istim očima kao ljude Miloševićevog režima. Pa mi smo pošteni, napredni, ovom narodu želimo dobro. A šta je danas? Danas kad vidim vas na vlasti i sam kažem: “Svi ste vi isti!” I prosto je neverovatno koliko su ti seljaci uvek u pravu!

Zato što guza ne može da čeka (foto:narod)
Kad sporedni ispadne najbolji
Kada si iznedrio Jeremića za ministra spoljnih poslova, rekao sam: “Pa ovaj nije normalan, gde se deca postavljaju na takva mesta”. Ja sam sa svojih 48 godina premlad da bih bio prvi čovek diplomatije, a ovaj postavlja klinca sa nepunih 30 godina. I još se hvali kako je on najmlađi ministar diplomatije na svetu. Naš narod kaže da “čime se budala ponosi, toga se pametan stidi”. Ja sam bio u stranci jedan od onih koji su kritikovali to rešenje, ali su me prijatelji ubedili da ne talasam, jer će mali inače biti samo “Tadićev pismonoša”, ali kada si pokušao da ga predložiš za predsednika vlade hteo sam iz sopstvene kože da iskočim.
Tada mi je postalo jasno kakva će nam vlada biti, kad ti predlažeš za predsednika vlade nekog ko nema dana radnog iskustva. Srećom da smo te sprečili, jer su ti za tako “pametan” predlog leđa okrenuli i kumovi i najbliži saradnici. Ali vidim ja da tvoja sujeta radi, veličaš i uzdižeš malog sa, navodno, velikim uspesima u diplomatiji i mržnji Zapada prema njemu jer ih je preduhitrio u diplomatskim potezima. Kao, mali je ruski čovek, pa Amerikanci insistiraju na tome da ga skloniš. Pa koga vi zajebavate?! Nije on studirao na Lomonosovu već na Jejlu. Zna se ko ti ga je nametnuo da bude to što jeste. Pa ga sad veličate u očima naroda. Od sveg zla među tvojim ministrima, on ispade najbolji.
I na kraju, da zamolim sve prave demokrate, one koje je Tadić, kao i mene, napravio budalama stvarajući nam iluziju, da zajedno stvaramo novo društvo i bolju budućnost Srbije, da se bore za svoje ideale i da otvoreno pljunu na ovu sramotu koju je on navukao na Demokratsku stranku. Teško da će od desetak novina, kojima ću poslati ovo pismo, jedna ili dve da ga objave. I pitanje je koliko će ljudi imati šanse da ga pročitaju. Zato ga, molim vas, mejlom pošaljite na što više adresa, ne da bi saznali šta ja, tj. vi mislite o Tadiću, već da speremo ljagu sa svog obraza, jer mi nismo ovi koje danas vide kao članove Demokratske stranke. Neka vaša pametna deca iskoriste internet i upoznaju što veći broj ljudi sa sadržajem ovog pisma i o tome šta prave demokrate misle o današnjoj Demokratskoj stranci na čelu sa Tadićem.
Hteo sam ovo pismo da potpišem punim imenom, ali me je supruga zaklela da to ne smem da uradim zbog nje i naše dve ćerke. “Znaš da su osvetnici, dovoljno sam propatila zbog tvoje “emokratske stranke za vreme Miloševića, ne moram danas i od tvojih demokrata. Kad si glupi idealista, pati sam ali nemoj na decu da mi navlačiš bedu, nikad se neće zaposliti”.
I morao sam da odustanem. Zato me, molim Vas, izvinite!

Ista banda (fotomontaža:KANDAhar)
Sve je u tvojoj režiji
Verovao sam u tebe, i bio sam u stanju da svakom ko o tebi kaže loše – oči iskopam. A onda sam prvi put na izbornoj skupštini, kada smo birali potpredsednike stranke, doživeo slom. Naterali ste nas da uđemo u “sobu za glasanje” kontrolišući nas koga smo zaokružili, a da tek onda ubacimo glasačke listiće. Činilo mi se da ću da umrem od srama, sam pred sobom. “ali ste nam spisak ljudi koje moramo da zaokružimo i još me kontrolisali da li sam poslušan. Kao danas se sećam tog dana! Kada sam došao kući, pritisak mi je bio 180, a kada sam ispričao kući šta sam posle deset godina u stranci doživeo, moja žena je plakala. Pitala me je: “Da li za to zna Tadić?” očekujući da ću reći da sigurno ne zna! Rekao sam joj: “Naravno da zna, on je režiser svega toga. Režiser nove demokratije u Demokratskoj stranci”.
Šta sutra, čoveče
Pravdaš se svetskom krizom! Ti si svetski čovek, pa ta kriza najviše udara tebe. A što kriza ne udara Poljake, pa Čehe, Slovake, a o Kinezima da i ne pričamo?! Zato što vi ne znate ili nećete da napravite ništa dobro, ili ste došli samo da pokradete ovo što je ostalo od NIS-a, Telekoma, JAT-a, Galenike… Ej, bruko i sramoto! Kod mene u selu, u Zapadnoj Srbiji, za seljaka koji prodaje najbolju njivu kažu: “Ili je kockar ili pijanica”. A šta si ti, bivši prijatelju moj? Ti si tempirao prodaju Telekoma u predizbornoj godini. Da podeliš penzije sirotinji, isplatiš kao država dugove koje ste napravili prema firmama u Srbiji, da potrošiš pare i za posle? Hoćeš da stvoriš sliku boljeg života narodu Srbije, a prodaješ im najbolju njivu.
Od čega će sutra njihova deca da žive – kada im vi sve prodate!

February 4th, 2011