Odbiti napredovanje

Smatra se da je za mladu i modernu ženu karijera veoma bitna. Neće valjda da samo sedi kod kuće i bude majka i domaćica - i, što je najgore u celoj stvari, zavisna od svog muža? Šta ako se nešto loše desi između njih dvoje - kako ona da uzme dete i napusti ga kad nema svoj dinar kojim bi detetu obezbedila egzistenciju? Ako u ženinom životu još uvek ne postoji dete, možda ni stalan partner, još se više podstiče da radi na svojoj karijeri, koristi svaku priliku za unapređenje i za poboljšanje svog statusa, kako materijalnog tako i profesionalnog i socijalnog. Sve je to u redu ako želite takav život. Međutim, šta ako ne želite?

Šta ako vi spadate među retke srećnike koji su zadovoljni svojim životom baš takvim kakav je? Nemate ekstra velike prihode, ali su za vaše potrebe dovoljni; nemate neki fenomenalan položaj, ali ste zadovoljni onim koji imate. Zadovoljni ste i zato što vam posao koji radite dozvoljava dovoljno slobodnog vremena da zaista možete da uživate u životu, da i nakon obavljenih radnih obaveza za taj dan i dalje imate energije da se bavite još nečim, bilo da se radi o hobiju, bavljenju detetom, dekorisanjem svog stana (ne mislimo ovde na uobičajene domaćičke poslove)... Onda, pošto ste sposobne na poslu koji radite, u nekom trenutku stigne vam ponuda za unapređenje - unapređenje koje bi vam podiglo status u firmi, istina, donelo bi vam više obaveza, ali i veći ugled i veće prihode. Šta tada učiniti?

Ukoliko ste potpuno zadovoljne svojim životom takvim kakav jeste, vaša želja biće da ne prihvatite unapređenje - više novca bi vam zgodno došlo, ali vam nije neophodno, bolja pozicija u firmi lepo zvuči, ali nije nešto što vam zaista znači, a više posla značilo bi da imate manje slobodnog vremena za bavljenje drugim stvarima, što vam ne odgovara. S druge strane, skoro svi koje znate kažu vam da ste ludi ako odbijete priliku za napredovanje - pa, nećete valjda stalno da ostanete na tom položaju, možda vam sad nisu neophodni ekstra prihodi, ali ko zna kad će vam biti potrebni, takva ponuda se ne odbija... A vi, jednostavno, ne želite dodatne obaveze.

Mada je tačno da ne znate šta se sledeće može desiti u vašem životu, pa ni da li će vam novi položaj biti ipak potreban, i dalje je vaše pravo da ne prihvatite unapređenje ako ga ne želite. Danas je izuzetno retko da je neko zadovoljan svojim životom; ako spadate među takve srećnike, zašto biste svoju sreću menjali za nešto što ne želite? Zato, najbolje što možete da učinite u takvoj situaciji jeste da pažljivo odmerite razloge za prihvatanje unapređenja i protiv njega, a ako zaista mislite da vam je bolje u poziciji u kojoj se trenutno nalazite, ostanite tu gde ste srećni. Dobronamerni savetodavci? Zahvalite im na savetu - i uradite ono za šta vi osećate da je ispravno.

"Zato, najbolje što možete da učinite u takvoj situaciji jeste da pažljivo odmerite razloge za prihvatanje unapređenja i protiv njega, a ako zaista mislite da vam je bolje u poziciji u kojoj se trenutno nalazite, ostanite tu gde ste srećni." 


Unapredjenje "ne pada s neba" svaki dan. Ukoliko se to vec dogodilo, odnosno, Poslodavac vam je u skladu sa zakonskim odredbama, urucio Ponudu koja sadrzi sve potrebne elemente, imate rok od minimum 8 dana da se izjasnite na istu. Medjutim, ne lezi vraze... tu postoji jos jedna zackoljica, jedna odredbica kaze da ne prihvatanjem ponudjenog, Poslodavac moze da raskine radni odnos, naravno ukoliko je sve u skladu sa Zakonom o radu  Retki su slucajevi da neko nakon mukotrpnog rada i zalaganja ne zeli da prihvati unapredjenje. Onaj ko kaze da mu ne prija tako nesto = lagi  a ko lagi... bice mu veci nosic  Salu na stranu, postoje unapredjenja koja nose mnogo vecu odgovornost, a o tome zaista treba dobro razmisliti, pa se eventualno i posavetovati sa osobom od poverenja, mada... nije frcica i sa samim Poslodavcem obaviti razgovor i izneti svoje stavove, nisu ni oni bauci