Među bolestima koje gotovo nikada ne gube na aktuelnosti, depresija zauzima posebno mesto. O njoj se govori zimi, a najviše u proleće i tokom jeseni. Za duboko potonule, čak ni leto prepuno sunca, nije u stanju da razbije depresivnu melanholiju i spase dušu iz dubokog bezdana. O tome šta je depresija i kod koga se najčešće javlja, objašnjava neuropsihijatar profesor dr Vladimir Diligenski iz Klinike za psihijatriju KBC “Dr Dragiša Mišović”:
- Depresija je bolest savremene civilizacije, u čijoj osnovi leži poremećaj emocionalnosti. Zato se najčešće i javlja kod emotivnih, ili genetski predisponiranih osoba. Povećanje broja depresivnih u nasleđe nam je ostavila industrijska revolucija, pa je danas zbog načina života opterećenog stresom sve učestalija. Emotivni ljudi posebno depresivno reaguju u ovo doba godine, kada u prirodi sve buja i preobražava se. Iz svog ugla posmatranja, rađanje svega novog ne mogu da podnesu. “Ja sam isti onaj stari, ne uklapam se, i zašto bih živeo”, razmišljaju. Takođe, teško podnose česte i nagle promene atmosferskog pritiska, kao i temperaturna kolebanja. Isto reaguju i genetski predisponirane osobe, u čijem naslednom kodu već postoji okidač, koji treba u određenim okolnostima da se pokrene.
Kako se takve osobe ponašaju?
- Depresivci su teški za svoje okruženje jer su samoživi. Ponekad imaju i veliki osećaj krivice, što ih posebno razdire. Potpuno se prepuštaju, nemaju niti snage niti volje za bilo kakvu aktivnost. Bezvoljnost ih obuzima do te mere da prestaju da vode računa i o ličnoj higijeni. O profesionalnom ili nekom drugom angažovanju i ne razmišljaju.
Kod koga je osećaj krivice posebno izražen?
- Kod osoba sa velikom depresijom. Često paralelno postoji i velika unutrašnja napetost, razne vrste strahova i fobija. Najizraženiji su strahovi da napuste kuću i izađu napolje, da ostanu sami, da se druže sa ljudima... Mogu biti i suicidalni jer ne vide svrhu svog postojanja. Takva razmišljanja ih i odvode često u realizovanje suicidalnih ideja. Da se ovo ne bi dogodilo neophodno je ozbiljno lečenje. Međutim, ukoliko dugotrajno lečenje određenim lekovima i psihoterapijom ne daje poboljšanje, najverovatnije je da se radi o rezistentnoj depresiji.
Šta to znači?
- Treba razmisliti da se možda ne radi o bipolarnoj depresiji, odnosno manično depresivnoj psihozi koja se drugačije leči. Ovaj oblik depresije je osetljiv na medikamentoznu terapiju, ali drugačijeg tipa - takozvane stabilizatore raspoloženja. Za njih je karakteristično da dugo spavaju. Imaju ekscentrično ponašanje i potrebu da se stalno izoluju. Nažalost, sa ovom dijagnozom, pacijenti se ponekad leče doživotno. Ali, svega polovina život proživi normalno. Od ostalih skoro polovina ne doživi prirodnu smrt. Suicid im je često opsesivna ideja.
Kako okolina da pomogne osobama sklonim depresiji?
- Čim vide neko neuobičajeno ponašanje, osobu treba da pošalju ili sa njom dođu kod lekara. Zavisno od vrste depresije ponekad je dovoljno samo osobu izložiti svetlosti, odnosno primeniti foto-terapiju. Ovo ima posebno efekta kod sezonske (zimske) depresije. Kao i psihoterapija u kojoj je razgovor vrlo važan, ali i upražnjavanje svake vrste fizičke aktivnosti - hodanje, gimnastika, aerobik...
Kolika je moć antidepresiva u terapijskom smislu?
- Idealnog antidepresiva nema, pogotovo ako je bolesnik suicidalan. Malo ima lekova koji direktno deluju na suicidalnost. Jednostavno mora da se čeka dve-tri nedelje da se pojavi prvi efekat antidepresiva, da mu se odmah omogući da spava, jer ovi pacijenti najčešće pate od nesanice. U terapijske svrhe primenjuje se lečenje elektrošokovima, za koje se neopravdano misli da su atak za pacijenta. Naprotiv, ovaj vid lečenja je delotvoran ali neškodljiv. Sa elektrošokovima se vrši “masaža” dela mozga odgovornog za emocionalnost, zbog čijeg poremećaja depresija i nastaje. Tamo gde suicidalnost nije ispoljena, efekat delovanja određenog antidepresiva vidi se već posle dve-tri sedmice.
Koliko je depresija povezana sa drugim bolestima organizma?
- Depresija je povezana sa mnogobrojnim organskim bolestima, pri čemu je važno da se zna da može da odvede i u malignitet. Zašto do toga dolazi? Zato što depresija smanjuje imunitet i određeno tkivo čini poroznim, zbog prevelikog lučenja hormona kortizola. Ukoliko se u takvom tkivu nalaze inkapsulirane tumorske ćelije, moguć je nastanak bolesti. Za multiplu sklerozu je takođe dokazano da je povezana sa hipomaničnim ponašanjem ili depresijom, pre pojave znakova bolesti, kao i tuberkuloza. Depresije loše deluje i na ritam srca, a zbog ubrzane ateroskleroze može da dođe do ozbiljnih komplikacija.

KONTRACEPTIV KAO ANTIDEPRESIV
Kontraceptivno sredstvo “mifepriston” pokazalo se kao dobar antidepresiv. Kliničke studije su pokazale efikasnost ovog leka. Međutim, problem je što ovaj lek još nije dobio zeleno svetlo za široku upotrebu od američke nadležne institucije, jer nisu završena sva klinička istraživanja. Početni rezultati veoma ohrabruju. Nadamo se da će se uskoro pojaviti kao registrovani antidepresiv - kaže dr Vladimir Diligenski.

LEČENJE
Kod obolelih od depresije najbolji rezultati se postižu medikamentoznom i psihoterapijom, određenom za svakog pacijenta pojedinačno. S obzirom na to da je bolest onesposobljavajuća i da oboleli često ne pristaje na lečenje, pomoć neposrednog porodičnog okruženja od nezamenljive je važnosti.
Lekari na raspolaganju imaju moćne lekove, čak i za najteže forme, s tim što je neophodna obostrana saradnja. Od lekova se u kliničkoj praksi koriste klasični triciklični i tetraciklični antidepresivi. U ponudi su i takozvani SSRI- selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, među kojima je najpoznatiji “prozak”... Kao i noviji SNRI, lekovi koji utiču i na serotonin i na noradrenalin.

DAR SA VISOKOM CENOM
Veliki broj poznatih ličnosti iz javnog života i umetnosti, bolovao je od bipolarne depresije, odnosno manično depresivne psihoze. Izgleda da je to bila cena za sva postignuća koja su ostala zabeležena u istoriji za sve potonje generacije. Među velikim stvaraocima u raznim oblastima društvenog života izdvaja se ime Vinstona Čerčila, koji se lečio alkoholom kao najboljim antidepresivom, ali sa pogubnim posledicama. Tu je i ime Ernesta Hemingveja, Petra Čajkovskog, Vinsenta van Goga...



Izvor: Novosti