Od šamara do psihičke torture
Zlostavljane žene su bespomoćne i gube kontrolu nad sopstvenim životom. Nasilje trpe „materijalno zavisne” ali i „dobro situirane” žene

„Kada smo počeli da se zabavljamo, Milan je bio najdivnije biće, nežan, podržavao me i bio uz mene u svakom trenutku... Ali sve se promenilo kada sam mu saopštila da čekam bebu. Pobacao je sve sa stola, pitao me je da li je dete njegovo i posle toga mi predložio da abortiram. Kada sam odbila, opalio mi je prvi šamar i opsovao... Tako je počelo”,  seća se  M. P. iz Požarevca, koja svog četvorogodišnjeg sina podiže sama.
Ima mnogo ovakvih slučajeva u Srbiji, ali sve je više mogućnosti da se žene nekome obrate za savet i pomoć. Između ostalih, to su i psiholog Lukrecija Vranješević, iz Autonomnog ženskog centra, kao i terapeuti Nemanja Ćirilović i Katarina Malenčić, iz savetovališta „Mastermind”. Tek od 2005. godine u Srbiji je pravosnažan novi Zakon o porodici tako da se nasilje definiše kao društveni, a ne lični problem.

„Moguće je da ozbiljna partnerska veza ne podrazumeva brak i porodicu i da muškarac nije spreman za to. Muškarci često ne osećaju odgovornost za trudnoću svoje partnerke i rešenje nalaze u bekstvu iz veze” – kaže Lukrecija Vranješević.

Prema podacima Autonomnog ženskog centra za borbu protiv nasilja, godišnje se javi oko 1500 žena. „Tokom prakse susrećemo se sa nervoznim osobama koje kao glavni razlog svog neusklađenog psihičkog stanja navode ’problem kod kuće’. Psihoanaliza raščlanjuje ovu pojavu na neslaganje sa partnerom, nezadovoljstvo izborom druge polovine, razočarenje, psihičku torturu, a u nekim slučajevima i fizičko zlostavljanje”, govori Nemanja Ćirilović.

 „U većini ispitivanih slučajeva, zlostavljanje se ispoljava na početku braka – 45 odsto  ili posle rođenja prvog deteta – 16 odsto. U toku trudnoće bilo je tučeno 60 odsto žena,  što je dovelo do  opasnosti od gubitka bebe u 22 odsto i gubitku bebe u 13 odsto slučajeva”, kaže Katarina Malenčić.

Zlostavljane žene su bespomoćne i gube kontrolu nad sopstvenim životom. Često postaju asocijalne, nezainteresovane i ogorčene, kako na život tako i na muškarce. Nasilje trpe  „materijalno zavisne”  ali i „dobro situirane” žene u stalnom radnom odnosu. Dešava se da žena nalazi opravdanje i da se trudi da razume nasilnika. Opravdanje svakako ne postoji, i kod prvih naznaka nasilja žena bi trebalo da se obrati nadležnim službama.

„Ono što znamo iz iskustva u radu sa ženama koje trpe nasilje jeste da je nagoveštaja nasilja bilo i u samom početku veze. Tako je bilo neko blaže udaranje, šamar, povlačenje za kosu, par psovki, uvreda, da bi posle toga usledilo izvinjenje. Svaki nasilnički čin znak je upozorenja za ženu da će nasilja biti još” – opominje psiholog Vranješević.

„Imamo nasilnika koji svoje nezadovoljstvo iskaljuje pesnicama ili rečima, osećajući pri tom kratkotrajno mentalno zadovoljstvo i opravdanje frustracije koja ga tera da nastavi dalje i jače. Klinička psihologija je objasnila da fizičko nasilje ne može izazvati toliko duboke psihološke promene, koliko to može biti u slučaju psihičkog zlostavljanja. Akcenat može da se stavi na individualnu patologiju muškaraca. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa, nerazvijenog ega i frustracija u detinjstvu”, kaže Nemanja Ćirilović.

 – Kada se žena osnaži i nauči da vosi računa o sebi, to njeno novo ponašanje mora da prihvati i podrži okolina. To je uslov da se novi obrazac ponašanja održi i učvrsti u daljem toku života – ističe Lukrecija Vranješević.

-----------------------------------------------------------

Gde potražiti pomoć

Ugrožene žene, žrtve porodičnog nasilja, mogu da se obrate Centru za socijalni rad, stanici milicije, domu zdravlja i nekim od ženskih grupa koje se bave ovim problemima. Prema podacima savetovališta „Mastermind”, najveći broj žena ne koristi sredstva za smirenje, dok njih 5,6 odsto koristi alkohol, 0,8 odsto drogu, a 36,4 odsto lekove da bi lakše podnele posledice zlostavljanja.

Mina Kalinović

Izvor: Politika