Неки од најутицајнијих филантропа међу милијардерима планирају да лансирају моћну дигиталну платформу која би контролисала лавину података који стижу са сателита сваког дана и учине их доступним у хуманитарне сврхе и за заштиту животне средине.
Бил и Мелинда Гејтс, који управљају и средствима легендарног инвеститора Ворена Бафета, удружили су се са оснивачем „И-беја“ Пјером Омидјаром да би основали пројекат "Radiant Earth", складиште и архиву за податке и фотографије које су прикупили сателити, дронови и остали ваздухоплови.
Очекује се да ће пројекат коштати више милиона долара, а главни циљ је да се пронађу начини да се подаци о Земљи и фото-материјал анализирају, комбинују и учине доступни без накнаде и онима који нису стручњаци.
„'Radiant' ће помоћи да се изгради 'ко, шта, где, када и зашто' за планирање и управљање ставкама попут глобалног здравља, одрживог развоја, реакција у случају непогода, безбедности хране“, објаснила је Ен Хали-Миљарезе.
Фондација Била Гејтса и његове супруге је позвала у Сијетл више од 150 научника и стручњака за анализу података на симпозијум "Thought Leaders Summit".
Разматрано је шта је потребно хуманитарним организацијама, групама за заштиту спољашње средине и земљишта.
Процењује се да је током последњих пет година број сателита који су употреби порастао 40 одсто, те да их око Земље кружи готово 1.400.
Напредни свемирски брод који ће моћи да лети у нижој орбити око Земље и да слети на Месец биће направљен за потребе мисије на Земљин природни сателит, пише кинески лист „Наука и технологија“.
Инжењер за свемирске бродове Џанг Бајнјен изјавио је за кинески стручни лист Наука и технологија да ће нова летелица моћи да се врати на Земљу и да ће имати просторију за више астронаута.
Џанг није изнео друге детаље о летелици, али ју је упоредио са свемирским бродом „Орион“ који развијају Европска агенција за истраживање свемира и америчка Наса.
Кина је први мисију у свемир с људском посадом имала тек 2003. године, али је од тада брзо напредовала.
Прошле године је престигла Русију и изједначила се са САД по броју лансирања ракета, према речима Џонатана Мекдауела, астрофизичара Универзитета Харвард. Кина и САД су лансирале 22 ракете, а Русија 17.
У најновијој мисији крајем прошле године, два астронаута су провела месец дана на кинеској свемирској станици.
У наредних пет година Кина планира да има потпуно функционалну свемирску станицу са сталном посадом, а у будућности планира и слање мисије са људском посадом на Месец.
Izumitelj litijum-jonskih baterija, 94-godišnji Džon Gudenaf došao je do novog važnog otkrića - staklenih baterija koje mogu znatno poboljšati problem skladištenja električne energije.
Novi Gudenafov izum privukao je pažnju giganata u tehnološkom sektoru, prenosi danas Blumberg. Erik Šmit, direktor Alfabeta (Aplphabet) u okviru kojeg je Gugl (Google), naveo je na Tviteru da je Gudenaf razvio prve baterijske ćelije koje su potpuno u čvrstom stanju.
Gudenaf tvrdi da staklene baterije imaju tri puta veću energetsku gustinu od litijum-jonskih. Nova i moćnija generacija baterija se može napraviti samo od stakla, navodi se u tekstu Gudenafa i njegovog tima. One mogu skladištiti i prenositi energiju na temperaturama nižim nego litijum-jonske baterije, a mogu se napraviti od natrijuma kojeg na Zemlji ima u izobilju, navodi Blumberg.
Gudenaf i njegov tim su naveli da su "bezbedne i jeftine potpuno čvrste ćelije, s velikim kapacitetima koje imaju s obzirom na veliku energetsku gustinu i s dugačkim životnim ciklusima pogodne za napajanje električnih vozila ili za skladištenje električne struje iz energije vetra ili Sunca".
Istraživači rade na nekoliko patenata i traže partnere među proizvođačima barterija, mada stručnjaci kažu da je dug put od laboratorije do fabrike. Za Gudenafove litijum-jonske baterije je bilo potrebno 11 godina za početak komercijalnog korišćenja 1991. godine.
- Verujemo da naše otrkiće rešava mnoge probleme inherentne današnjim baterijama - naveo je Gudenaf u saopštenju.
Америчка компанија „Спејс икс“ данас је лансирала сателит за комуникације у орбиту после два дана одлагања.
„Спејс иксова“ ракета „фалкон 9“ која носи сателит „Екостар 23“ полетела је из Кејп Канаверала на Флориди, а сателит је ушао у орбиту 35 минута касније.
Лансирање је првобитно планирано за уторак, али је одложено због јаког ветра на Флориди.
Ово је било друго „Спејс иксово“ лансирање летелице из Комплекса 39А Свемирског центра „Кенеди“ после лансирања брода за снабдевање Међународне космичке станице у фебруару.
Центар пре тога није коришћен од окончања свемирског програма Наса 2011. године, а одатле су на Месец полетели и Нил Армстронг и Баз Олдрин у оквиру мисије „Аполо“ 1969. године.