Руска агенција за истраживање свемира Роскосмос не планира летове на Марс у наредних 10 до 15 година, већ разматра пилотиране мисије на површину Месеца као свој главни задатак, изјавио је заменик директора те агенције Сергеј Савељев.
Иако имају различите циљеве, то не смета Роскосмосу и Америчкој агенцији за истраживање свемира (Наса) да воде преговоре о формирању заједничких пројеката, рекао је Савељев на авио-космичком салону „ЛААД 2017“ у Бразилу у интервјуу за РИА Новости.
„Док је с једне стране главни задатак америчке агенције Наса освајање далеког свемира и реализација пилотираних експедиција на Марс, у плановима руског Роскосмоса летови ка Марсу не разматрају се као циљ у наредних 10 до 15 година. Руски научници раде на стратегији и концепцији реализације пилотираних мисија на површину Месеца“, рекао је Савељев, преноси Спутњик.
Савељев је рекао да ће Роскосмос почети да поставља станице и предајнике за свој глобални навигациони систем „Глонас“ (GLONASS) у више од 30 држава.
Заменик директора државне корпорације Роскосмос задужен за међународну делатност навео је да се до 2020. године не планира слање туриста на руски део Међународне космичке станице.
Tri člana posade Međunarodne svemirske stanice spakovali su svoju opremu i vraćaju se na Zemlju nakon 173 dana provedena u svemiru.
Nacionalna svemirska administracija Sjedinjenih Američkih Država (NASA) njihov povratak prati preko videa uživo, koji mogu gledati svi korisnici interneta.
Šejn Kimbrou, Sergej Rizikov i Andrej Borisenko će se provozati do Zemlje unutar kapsule svemirskog broda Soyuz MS-02. Kako prenose iz NASA-e, astronauti bi trebalo da slete danas oko 13 sati u Kazahstan.
Na Međunarodnoj svemirskoj stanici koji je lansiran u svemir 1998. godine trenutno boravi šest članova posade, trojica Rusa, dvojica Amerikanaca i Francuz. Nakon povratka Kimbroa, Rizikova i Borisenka, na stanici će ostati još tri člana posade.
Glavni posao koji su obavila ova tri astronauta jeste diskonekcija starog doka. Pomeranjem doka otvoreno je mesto koje će biti kompatibilno s budućim kapsulama za prevoz posade. Novi dok će stići krajem ove ili početkom sledeće godine.
Ogroman broj pojava u svemiru za nas predstavlja nepoznanicu, a najveći broj ljudi ne zna ništa ni o onima koje smo do sada otkrili
NEKADA su ljudi verovali da je Zemlja ravna ploča koju na leđima nosi džinovska kornjača. Danas znamo za Veliki prasak, crne rupe i zastrašujuća prostransta svemira.
Sigurno da još mnoga neverovatna otkrića o stvarnosti u kojoj živimo i dalje čekaju čovečanstvo. Ipak, mnoge otkrivene činjenice većina ljudi na ovoj planeti ne zna. Ovih 11 činjenica o univerzumu verovatno malo ljudi zna.
1. Čak 99% materije je prazan prostor. Kada bismo mogli da uklonimo celokupan prazan prostor u našim atomima, celo čovečanstvo (7 milijardi ljudi) bi stalo u jednu kocku šećera.
2. U svakom od nas postoje atomi koji su nekada bili deo zvezda koje su eksplodirale pre nekoliko milijardi godina.
3. Mali deo statičkog elektriciteta koje prikazuje naš televizor je odblesak Velikog praska.
4. Da ste vanzemaljac koji živi 65 miliona svetlosnih godina od Zemlje, i da gledate našu planetu kroz neki super teleskop, videli biste dinosauruse.
5. Godina na Veneri traje koliko i 224 dana na Zemlji. Međutim, dan na toj planeti traje 243 zemaljska dana, tako da dan na Veneri traje duže od godine.
6. Gotovo svi atomi vodonika u našim telima nastali su kao rezultat Velikog praska koji se desio pre oko 13.7 milijardi godina.
7. Sunce predstavlja 99.8 odsto mase Sunčevog sistema. Čak 1.3 miliona planeta Zemljine veličine bi moglo da stane u njega.
8. U svemiru postoji više zvezda nego zrna peska na Zemlji.
9. Univerzum miriše na maline, rum, slaninu, pečeni badem i barut.
10. Neutronske zvezde su toliko guste da je jedna čajna kašičica njihovog sadržaja teža od Mont Everesta.
11. Obična materija koju možemo da vidimo čini samo 5 odsto univerzuma. Ostalih 95 odsto čine mračna energija i mračna materija o kojima, trenutno, veoma malo znamo.
Kasini letelica, koja je u proteklih 20 godina čovečanstvu približila Saturn kao nijedna druga pre nje, uskoro će okončati svoju misiju i sunovratiti se u svoju smrt pravo u razuzdanu atmosferu gasovite planete.
NASA ne može da pusti da ova neprocenjiva sonda nastavi da kruži oko Saturna, jer postoji realan rizik da padne na neki od prirodnih satelita ove planete, za koje se osnovano sumnja da imaju uslove za postojanje vanzemaljskih oblika života i tako ih kontaminira.
Naročito obećava Encelad, mali satelit na kom je Kasini 2014. i 2015. pronašla podzemni slani okean, koji izbija u gejzirima. To znači da se ovde možda nalaze i hidrotermalni izvori. Kasini je u prolasku "probala" jedan od gejzira i pronašla organska jedinjenja, što je naučnicima ulilo nadu da tu možda ima života.
Na drugom Saturnovom satelitu, Titanu, Kasini je pronašla reke tečnog metana i još neka organska jedinjenja, što takođe obećava.
Naučnici su već isplanirali šta će uraditi sa Kasini letelicom. Poslednji put će je usmjeriti ka orbiti Titana, koju će iskoristiti kao "praćku" za približavanje Saturnovoj atmosferi gdje će još neko vreijme bilježiti podatke o prstenovima planete.
To će biti najbolji uvid u Saturnove prstenove koji smo imali dosad, a Linda Spilker koja radi na ovom projektu, kaže da bi Kasini mogla da otkrije njihovo poreklo. Prstenovi su mnogo veći nego što su naučnici očekivali i sasvim je moguće da su stari koliko i sama planeta. Oni manji su stari oko 100 miliona godina, a verovatno su nastali raspadom kometa koje je "rastrgla" Saturnova gravitacija.
Kasini bi takođe mogla da otkrije sastav prstenova, koji su uglavnom sačinjeni od vodenog leda, ali od kojih je jedan procenat materijala potpuna misterija.
Dvadeset godina otkako je krenula na ovo epsko putovanje, postaće deo planete koju je proučavala.
"Slomiće se, istopiti, pretvoriti u paru i to je fantastičan zaključak ove priče. Ona je u suštini promenila sve udžbenike o Saturnu", kaže Erl Meiz, menadžer projekta i dodaje da ne može da ne oseti tugu zbog kraja jedne ere. "Ipak, to je samo poglavlje, knjiga još nije zatvorena."
Руски научници представили су „вечити“ диск – диск за који кажу да ће моћи да чува податке више од 100.000 година и који ће бити отпоран на ватру, воду и свемирску радијацију, пренео је Тас.
Диск је направљен од кварцног стакла, има пречник стандардног ЦД-а, а подаци се на њега снимају, а затим користе на сличан начин као што је то у случају ЦД-а, ДВД-jа и блу-реј дискова.
Шеф московске лабораторије за ласерско мењање наноструктуре стакла Иван Глебов рекао је да су истраживања показала да ће капацитет диска моћи да буде повећан до једног терабајта меморије, што је за друге врсте оптичких дискова немогуће.
Подаци на садашњим хард дисковима могу да трају до 50 година, док је век трајања оптичких дискова и магнетних трака између 60 и 100 година.
Глебов је истакао да је то подстакло научнике у лабораторији да направе „вечити“ диск у сарадњи са Фондацијом за напредне истраживачке пројекте.
Према његовим речима, диск ће бити тестиран у библиотекама и архивима, а комерцијална производња ће почети 2021. године.
Tema: 
