Od novca koji se godišnje potroši na narkotike u Srbiji mogao bi da se izgradi ceo grad

Metadonom protiv zavisnosti

Metadonski program lečenja ne može narkomana potpuno da odvikne od droge, ali smanjuje štetu koja je već napravljena u organizmu. Ova terapija sprovodi se u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu
KRAGUJEVAC - Poslednjih godina u Srbiji je počela da se primenjuje medatonska terapija u lečenju narkomana. Međutim, ovaj lek, koji je u stvari jedna vrsta droge, ne može potpuno da odvikne od narkotika, nego održava narkomana i smanjuje štetu koju je droga napravila organizmu. Program lečenja metadonom sprovodi se u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.
- Od 9. maja 2005. godine postoji Odsek za bolesti zavisnosti, kada je formiran i metadonski program kao način održavanja zavisnika od opijata. Ne radi se o aktivnom lečenju već programu održavanja - kaže mr dr Minja Jovanović, psihijatar u timu za lečenje zavisnosti metadonom na Psihijatrijskoj klinici u Kragujevcu.
Pacijenti se primaju svakog prvog ponedeljka u mesecu, posle čega komisija procenjuje da li odgovaraju metadonskom ili nekom drugom vidu lečenja. Metadon se daje kao rastvor u voćnom soku. Tokom programa redovno se kontroliše nivo droge u krvi, a ukoliko se desi da je pacijent u roku od dva meseca uzeo više od dva puta heroin, skida se sa programa.
Metadonski program održavanja narkomana Srbiju mesečno po pacijentu košta 21.000 dinara. To je 18 odsto od novca koji ovisnik od heroina u istom periodu potroši za kupovinu droge. Ako se računa da u našoj zemlji, prema nezvaničnim statistima, ima od 30.000 pa čak do 100.000 registrovanih narkomana, od novca koji godišnje ode na drogu mogao bi da se izgradi ceo grad od oko 35.000 stanova.
Metadonska terapija bila je dugo predmet sporenja među stručnjacima. Postoje i drugi vidovi održavanja, koriste se drugi preparati, a u Holandiji se čak daje i heroin. Metadonski program je doživeo svoj novi bum zato što je shvaćeno da je to program "za smanjenje štete". S obzirom na to da su ljudi prepušteni sami sebi i ulici, ovo je prvi korak da se reintegrišu i budu socijalizovani.
Kroz odsek u Kragujevcu dosada je prošlo 90 pacijenata. Metadonski program uspešno je završilo 11, jedan pacijent je nastavio lečenje u drugom centru, jedan je umro, a ostali su skinuti sa programa jer nisu poštovali pravila. Trenutno je na programu 60 pacijenata. Tokom prošle godine kragujevačkom odseku obratilo se 250 pacijenata. Većina je prošla program detoksikacije. Posle desetog dana dobija se blokator koji sprečava žudnju za heroinom. Detoksikacijom se rešava problem fizičke krize, nakon čega dolazi onaj po mnogo čemu teži - psihičke krize pacijenata.
Prema rečima dr Jovanovićeve, 90 odsto pacijenata radi, pri čemu većina honorarno. Četvoro je uspelo da stupi u redovan radni odnos, što je fascinantno jer nikad nisu radili.
- Imamo nekoliko novih brakova, četiri metadonske "bebe", odnosno roditelji koji su bili na metadonskom programu dobili su decu. Oni su pod stalnim stručnim nadzorom tako da bebe nisu imale posledica. U jednom slučaju ispratili smo i kompletnu trudnoću, sve do porođaja - kaže Jovanovićeva.

  DIZAJNIRANE DROGE U HOLANDIJI KORISTI SVE VIŠE MLADIH

Poseban problem na svetskom nivou su dizajnirane droge. U Holandiji čak 90 odsto srednjoškolaca koristi dizajnirane droge, svaka peta mlada osoba koristi marihuanu, 95 odsto alkohol. Dizajnirane droge razlikuju se samo po nekoliko molekula, što potpuno menja njihov efekat. U toku noći koriste se više vrsta - jedna se koristi za podizanje raspoloženje, druga za vreme rejv žurki za trans, treća za "spuštanje". To je haos sa hemikalijama u mozgu. Zbog toga dolazi do čestih smrti, promena na mozgu, a posledice su vidljive već posle šest-sedam godina. Mozak izgleda kao probušeni sir.
   
U odseku stručnu pomoć traže i dobijaju pacijenti iz Kraljeva, Aranđelovca, Topole, Lapova, Batočine, Kragujevca. Aranđelovac je po statistikama u samom vrhu u Šumadiji po broju narkomana.

- Osobe koje traže stručnu pomoć u okviru metadonskog programa su iz svih socijalnih struktura i starosne dobi. Najmlađi je imao 25, a najveća grupa su narkomani između 35 do 55 godina starosti. Ima i penzionera. Inače, najmlađi pacijent koji je zatražio pomoć stručnjaka Odseka za bolesti zavisnosti imao je samo 14 godina - priča Jovanovićeva.
Rezultati rada stručnog tima Odseka su iznad svetskih i na polju redukovanja heroina i po broju izvršenja krivičnih dela pacijenata. Kriminalne aktivnosti u svetskim okvirima smanjuju se na 60 odsto. Pre pristupanja metadonskom programu, 35 pacijenata kragujevačkog odseka je učinilo 72 krivična dela, odnosno krađe, pljačke, provale, direktno povezane sa njihovom bolešću.

- Tokom prve godine nismo registrovali nijedno krivično delo. U toku druge godine dva pacijenta su otišla u zatvor na odsluženje kazne. Terapija metadonom je i tada nastavljena, zahvaljujući velikom razumevanju zatvorskog osoblja. Najveći rezultati postižu se kada sam pacijent želi da se leči, kao i kada ima podršku porodice. Kragujevački odsek ima izvanrednu saradnju sa policijom. Nažalost, osim te saradnje na relaciji zdravstvo - represivni organ, druge institucije nisu do sada pokazale spremnost za saradnju - kaže Jovanovićeva.
Glas Javnosti  01.07.2007.

Srbija gotovo da uopste nema metadonski program ne smatrate valjda programom to sto zavod za boplesti zavisnosti laze narod da ljudima kojima je preko potrebvan metadon daje isti.Pa od njih nema vecih lazova i manje strucnih lekara.Ocu da kazem da je Srbiji potreban Metadonski program kao sto ga imaju sve zemlje Sveta i u nasem okruzenju.

@ beobandit

upravo

Отимајмо паре наркоманима и саградимо Ново Шприцово!

Većina roditelja kasno shvata da im se dete drogira

Sve je više vikend narkomana

Među onima koji opijate uzimaju „samo za vikend“ najviše srednjoškolaca, koji uglavnom koriste marihuanu, spid, ekstazi i LSD. U Novom Sadu registrovano oko 2.000 heroinskih zavisnika

NOVI SAD - Heroinskih zavisnika između 14 i 25 godina u Novom Sadu ima oko 6.000, a starijih negde oko 4.000. U evidenciji novosadske Policijske uprave registrovano ih je manje od 2.000, i to su samo oni koji su počinili krivična dela povezana s prodajom narkotika. A samo u prvoj polovini ove godine registrovano je više od 420 krivičnih dela neovlašćenog držanja i stavljanja u promet opojnih droga, saznali smo od nadležnih u novosadskoj Policijskoj upravi.

Tačan broj narkomana teško je utvrditi jer ne postoji institucija koja „beleži“ pridošlice. Psiholog Dejan Mandić za Sinu kaže da onom brzinom kojom savremeni svet tehnološki napreduje, toliko siromašniji idu u korak sa pošastima.

- Nažalost, kod nas je specifična situacija, što se tiče standarda, mogućnosti i želja roditelja i dece, pa se neretko dešava da roditeljima treba i po pet godina da shvate da im se dete drogira. I kada primete, onda reaguju loše po sve, i najčešće odgurnu decu od sebe, koja onda nastavljaju sa drogiranjem - smatra Mandić.

HEROIN STIŽE IZ TURSKE, MARIHUANA IZ ALBANIJE

Heroin u našu zemlju uglavnom dolazi iz Turske, preko Bugarske, Kosmeta, Crne Gore ili BiH. Marihuana stiže iz Albanije, preko Crne Gore, BiH ili Kosmeta, a gaji se i na našem području (naročito su atraktivne lokacije prema Bačkom Petrovcu i oko Kisača). Lekovi „trodon“ i „tramadol“ i drugi potiču iz domaćih fabrika i iz Makedonije.

Prema njegovim rečima, ni upotreba testova i kontrola ponašanja nisu baš na zavidnom nivou.

Mandić, koji je svojevremeno radio na nacionalnom projektu o suzbijanju narkomanije, kaže da postoji dosta takozvanih vikend narkomana, naročito među srednjoškolcima koji uzimaju marihuanu, spid, ekstazi i LSD.

- Danas do droge nije teško doći jer - ako ti treba, ona će te naći. Veliki broj ljudi zna ko je diler zadužen za ulicu ili kvart. Oni podmeću okorele zavisnike da rade za njih, tako da posle privođenja, zbog minimalne količine droge, istražnom sudiji ne preostaje ništa drugo nego da, posle priznanja da je zavisnik, osumnjičenog pusti da se brani sa slobode - istakao je Mandić.

Prema našim saznanjima, gram heroina u Novom Sadu košta oko deset evra (kilogram 12.000 evra, u zavisnosti od čistoće). A Mandić smatra da diler koji nije „u korenu“ posla zaradi na tome najmanje petostruko, pa je jasno da bi neko od 35.000 nezaposlenih Novosađana mogao potražiti posao u toj oblasti.

Osim heroina, marihuane i vikend droga - spida, ekstazija i LSD, sve je rasprostranjeniji i amfetamin. Oni se se distribuiraju naročito na tehno-žurkama i po diskotekama, dok su u uličnoj prodaji veoma zastupljeni lekovi „trodon“ i „tramadol“. I kokain, „droga bogatih“, nije preterano skup, iako je dvostruko skuplji od heroina. Ima ga u uličnoj prodaji, ali u znatno manjoj meri od ostalih droga.

Зашто је држава дужна да даје метадон наркоманима??? Нико их није терао да се дрогирају! 

kad bi se otimao novac od svih narkomana (ukljuchujuci i ove shto piju kafu ,duvanishu ili se alkoholishu ) gde bi nam bio kraj 

Tako je!!!danas ima mnogo upozorenja,prica i cinjenica koje upozoravaju ljude kolko su SVE droge lose,i niko ne moze da se izvlaci na to da "nije znao... " 
slazem se u potpunosti!

Pokazalo se da je dinar uložen u prevenciju narkomanije donosio bar 100 puta toliko u smanjenju broja narkomana i kriminala vezanog za narkomaniju. Na žalost među političarima postoje neki koji su u sprezi sa narko mafijom i zato se ne ulaže u prevenciju skoro ništa.

Radna terapija!!!...je sve sto bi ja imao da kazem na ovu temu