Organska hrana je dobijena kontrolisanim postupkom, a proces se prati od samog početka, od zemlje u koju se taj materijal polaže, preko proizvodnje, skladištenja, transporta, do potrošača

Zabrinutost za zdravstvenu bezbednost hrane dovela je do sve veće popularnosti organske hrane. Tanja Stojanović, diplomirani tehnolog, objašnjava da je organska hrana, najkraće rečeno, dobijena posebno kontrolisanim i potvrđenim proizvodnim postupkom.
- Ovaj postupak je regulisan nacionalnim zakonodavstvom, ali ima odgovarajuće međunarodne opšte smernice. Tako pod organskom hranom, prema našem zakonu, podrazumevamo hranu dobijenu kontrolisanim postupkom, koji se zasniva na prirodnim procesima i upotrebi prirodnih organskih i mineralnih materija. Proces se prati od samog početka, zametka, odnosno semena i sadnog materijala, od zemlje u koju se taj materijal polaže, pa preko proizvodnje, skladištenja, transporta, do samih potrošača ili, kako bismo to rekli, od „motike do kašike". To znači da smo sigurni da organska hrana biljnog porekla ne sadrži pesticide i druge štetne hemikalije. Ako jedemo organsku hranu životinjskog porekla, na primer, bićemo zaštićeni ne samo od pesticida, nego i od antibiotika, hormona rasta i drugih zdravstveno štetnih materija - objašnjava Stojanovićeva.

Organska hrana je garancija da su u proizvodnji korišćene prirodne metode, kao i da se nije, barem u većem stepenu, narušavala prirodna sredina.
- To znači da nećete imati ostatke štetnih agrohemikalija u tanjiru, kao i da na vašu trpezu neće dopreti genetski modifikovana supstanca, da nećete dobiti glavobolju od monosodijum glutamata kao užasno štetnog aditiva ili možda alergiju od tartazina. Ovo ne znači da „neorganska" hrana obavezno sadrži ove štetne aditive, ali ovde imate garanciju bezbednosti koje vam daje odgovarajuće sertifikaciono telo, i to ima svoj značaj. S druge strane, organska hrana je biološki vrednija i bogatija gvožđem, magnezijumom i fosforom, a od vitamina posebno vitaminima C i A, što dokazuju razne studije. O ukusu je gotovo suvišno i govoriti, organska hrana ima prirodan i nenarušen ukus, koji mladi ljudi koji žive u velikim gradovima visoko industrijalizovanih zemalja, ako ne jedu organsku hranu, čak i ne poznaju - kaže Stojanović.
Prema njenim rečima, u Srbiji i dalje ne postoji značajna svest o prednostima organske hrane, pa čak i o tome šta ona u stvari jeste.

- Istraživanje koje je sprovedeno prošle godine pokazuje da su kod nas, u gradskoj sredini, najupućenije i najzainteresovanije za ovakav vid ishrane žene, u to one višeg stepena obrazovanja i uglavnom one koje imaju decu. U svetu imate, međutim, drugačiju situaciju. Upravo u najrazvijenijim industrijskim zemljama primetno je buđenje svesti o prisustvu raznih zagađenja koja su posledica nemarnog i neodgovornog odnosa čoveka prema prirodi, pa tako i o štetnom uticaju postupaka intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Tako su najveći promet na tržištu organske hrane u Evropi ostvarile Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Švajcarska. U SAD takođe vlada velika potražnja za ovim proizvodima. U Rusiji već postoje ogromni specijalizovani supermarketi sa ponudom isključivo organskih proizvoda - kaže Tanja Stojanović.

 

Izvor: Press