Sve smo, sigurna sam, dobile onu poučnu mail priču o nesreći na putu koja je zadesila savršenog muškarca, savršenu ženu i patuljka, uz pitanje ko je od njih preživeo i odgovor – savršena žena, naravno, jer drugo dvoje ne postoje. Pošalica ili ne, tek, nagnalo me da se zapitam o samoj koncepciji Savršenog muškarca.

U ono praistorijsko vreme, savršen muškarac bio je onaj ko se isticao u lovu i u ratu – ženi pokazatelj da će imati hranu na stolu i zaštitnika porodice.
Malo kasnije, „na ceni“ su bili verbalni virtuozi – muškarci koji su znali pričom snaći se u svakoj situaciji, domišljati, intelektualno jaki, a opet i dovoljno okretni i snažni, onda kada zatreba.
Posle učenih poliglota, savršen muškarac bio je tzv. Adonis – lep, zgodan i neophodan. Novac i titula bili su dodatni plus; u svakom slučaju, bitno je bilo udovoljiti čulima. Predstavnik takvih muškaraca ovekovečen je u Mikelanđelovom Davidu, mmm.
U srednjem veku, na scenu su stupili muškarci džentlmeni; isti slučaj bio je i dvadesetih godina prošlog veka. To su bili muškarci izuzetnih manira, veliki kavaljeri, umešni u verbalnoj (nekad mnogo više i u neverbalnoj) komunikaciji, poete, romantici...jednom rečju, skoro pa bajkoviti muškarci. Kasnije, mesto ustupaju tzv. pobunjenicima, neodoljivim neotesancima, za kojima su mnoge žene gubile srca, a bogami i glavu.
Krajem prošlog veka, na velika vrata ulaze i metroseksualci – urbani muškarci „u dodiru sa svojom ženskom stranom“; muškarci koji provode gotovo isto vremena koliko i žena, brinući o svom izgledu; muškarci koji se ne boje i ne beže od pokazivanja svojih osećanja, i dr.



Zajedničko svima njima, kroz etape, bila je činjenica da, ako su ispunjavali tada date „uslove“, imali su nepresušnu mogućnost izbora – žene su im ničice padale pod noge ( i druge organe, što da ne).
Danas...situacija je malko drugačija. Tokom vremena, muškarci su evoulirali, transformisali se u nebrojano mnogo „kategorija“, ali...da li je to ono što mi žene želimo – mogućnost nepreglednog izbora ? Ili samo želimo muškarca koji će nas poštovati, voleti i biti nam prijatelj u dobru i zlu; usklađenog ljubavnika, dobrog sagovornika i veseljaka – čoveka sa kojim želimo dočekati starost i smiraj dana... Govoreći u lično ime, Gospodin Savršeni postoji, da – kada ga mi same takvim „napravimo“, ali takav nam posle i nije zanimljiv. Muškarac – kako to seksi zvuči – samo treba da je muškarac, sa svim vrlinama i manama, ne nužno lovac ili lovina, već samo muškarac – hranitelj i glava porodice, nežni grubijan, zgodni trbuljan i samo naš, mislim moj. Nedeljiv i monogaman.
Ne tražim(o) mnogo, zar ne ?

organvlasti.com

Dje su takvi ?

савршенство не постоји 

Prvo kao''govoreci u licno ime'' a onda posle toga govori u ''mi''