Vecini je uvek bolje drustvo bilo iz osnovne iz razloga, sto kaze Munka, sto smo zajedno odrastali... dok u srednju dolaze sa strane razne budale koji hoce da budu, jelte, kul u drustvu... iz srednje se ne druzim ni sa kim... sem kad dodje do neke, aj da kazem bleje katkad s par njih
Sad se druzim najcesce sa drugarima sa treninga... sa skolskim drugarima ne.

A sto se tice samog Sofijinog pitanja... i meni se desi neki put da mi bude malo neprijatno kad se vidim sa nekim koga nisam video bukvalno 100 godina. Ne znam iz kog razloga... ali... u stvari, ne da mi bude neprijatno... nego osecam da prolazi nesto kroz mene... tako da se trudim da se non stop smejem pa to prodje posle nekog perioda.
Mislim, o cemu sad on i ja da pricamo par pitanjaca sta radis, cime se bavis, kako tvoji i kraj

Slavio 5 godina mature i mogu da kazem jednu stvar: ljude sa kojima sam ostao u kontaktu vidjam i ovako, ostali su podosta nebitni i razgovor se svodi na "Kako si? Sta radis u zivotu?" i to je to Nekako, sve je to lepo ali ljude koji su ti bitni vidjas i cujes i ovako, ostali su nekako nebitni  Uvek cu otici na proslavu(osim ako bas nesto iskrsne pa ne mogu), ali to je mozda zbog tih nekoliko ljudi koji su mi zaista dragi 

Malo po malo pa se organizujemo (makar jednom godisnje u kafanici) nas nekoliko ali to su ljudi sa kojima se i cujem i vidim dosta cesto sa mozda jos par njih koji su geografski blizu 

Meni đačko doba nije bilo najlepše, naprotiv.   Ove godine će biti 10 godina od velike mature, neću ići. Nismo bili složno odeljenje, svi smo se nekako grupisali...nismo družili međusobno, pa me i ne interesuje ko je koliko dogurao.
U osnovnoj je bilo drugačije. slavili smo 10 godina male mature i skoro svi smo došli, osim jednog tipa koji je i dalje studirao, pa ga bilo blam i jedne koja nije završila srednju školu. Bilo ih je sramota.

Društvo iz osnovne viđam po kraju i uvek se fino ispričamo, zaboravili smo na nekadašnje nesuglasice. Sa društvom sa faxa se viđam redovno. 

Skolsko doba moze biti lepo, ali cesto je i naporno, ponekad i frustrirajuce, pogoto ako imate neslozno odeljenje, i nikoga slicnim vasim interesovanjima

U Bg-u sam skoro 7 godina i u rodni mi kraj odem jednom u tri meseca. Osim par pravih prijatelja sa kojima se družim bukvalno od kolevke, jako retko viđam ljude iz srednje, o osnovnoj da ne pričam. Kada se sretnemo negde, nije mi toliko neprijatno, koliko besmisleno, jer su razgovori uglavnom isti i nijedna strana nije preterano zainteresovana za drugu. Osim kad je i alkohol umešan  onda ume da bude baš interesantno...

Što se tiče većih okupljanja, letos smo imali 10 god male mature. Sećam se koliku frku sam imala, kako će sve da ispadne, kako izgledaju pojednici, neke nisam videla celih 10god, kako ću ja njima da izgledam, o čemu ćemo uopšte da pričamo...

E, ljudi moji, to mi je bio jedan od najboljih provoda u životu! Bila sam fascinirana koliko smo se brzo i lako vratili u ono vreme. Bili smo onakvi kakvi smo bili tad, smejali smo se kao nezdravi, ništa nije bilo glupo i neprijatno. Nikom se nije išlo kući a ovaj put nismo imali ograničen izlazak  čak ni oni oženjeni sa bebcima kod kuće.

Tako da, ne treba praviti preteranu frku oko tih okupljanja, sve se kockice lepo slože. A i alkohol uvek učini svoje 

prvo,hvala jer ste mi malo olakšali i dočarali dosta toga kroz iskustva ta mi je tema inače zanimljiva,nevezano  samo za školu nego sve te susrete nakon X godina..
e sad,ovo naše se nekako naglo organizovalo,ni na kraj pameti mi nije bilo. ne živim u Njujorku,pa da se ne vidjam sa ljudima,tu su mi i mnoge sam  vidjela. e sad,dosta njih ću nakon 6-7 godina opet vidjeti i nekako mi je sve to čudno. što kažete,šta da pričamo..? pitaš:i,šta ima novo?? od kad prijatelju,skoro decenija je prošla i ja idem samo zbog par ljudi,a problem je što,kao i inače,i kao i mnogi,dozvoljavam da mi ono što ne valja ili mi diže pritisak pokvari kompletan utisak. mada ću pokušati to da suzbijem. kako se dogovaramo,sve više se radujem zbog par njih,pogotovo zbog moje jako dobre drugarice koja je davno pošla i nismo se oooodavno gledale,tek skoro smo se našle na FB. a onda čujem i priče o nekima koji ne mogu da dodju ili neće da ih zovu. kao da vrijeme nije stalo..tu su i dalje ona klinačka razmišljanja i omalovažavanje drugih

Isti slucaj

prošlo je okupljanje,bilo nas je dvadesetak . otišli smo u jedan fin lokal,u početku nam je bilo nekako nelagodno,počelo je 'predstavljanje',nervozni smijeh...kasnije se već malo opustilo.bilo je peckanja od ranije,što sam i očekivala,ali nije bilo ništa strašno jer se druga strana mnogo dobro snašla pa je dalja priča pala u vodu. od tad se sa par njih čujem češće,tu su nam i zajedničke slike,komentari...mali korak naprijed.
inače,Sandra..lijepo je to,vi ste rijedak slučaj,bar medju ljudima koje znam. to se čuva

Verovatno sa ovim opuštanjem vremenski korespondira treća tura pića na stolu. 

e, tako nekako...s'tim sto bih ja morala da pijem od muke...ocaja...i pocela bih sa cirkanjem kod kuce...da se dopingujem na vrijeme prije istorijskog susreta.

postoji mogucnost da bih savila i koji dzoint poslije toliko vremena...definitivno bih...mislim srednja...evociranje uspomena.

na deset godina mature toliko su se raskokodakali u rodnom mjestu i toliko me maltretirali sa pozivnicama i zvanjem u drugom gradu da sam u jednom trenutku pomislila..." stvarno bih trebala da se pojavim...pa oni ce da kolektivno ubedace ako me ne bude bilo..."

naravno da mi nije ni na kraj pameti bilo da se pojavim.

i bilo je upravo onako kako to biva.

malo vise od polovine ih je doslo, losa muzika ( nasli su neku brkatu pevaljku koja zavija teheran u sve 16), prsutice, sira i maslina, Niksicko pivo i loza ( totalni respekt)...i gomila nekih zena i muskaraca...gledala slike na FB...morala da virnem...i viruckajuci- zabavila se bolje nego oni

vrhunac idiotizma je da su, kada su se sastali, prvo svi isli sa svojim razrednim u ucionicu...gdje su bili prozivani iz dnevnika, ustajali i govorili nesto o sebi...

sta ste zavrsili...zene da li su se udale i koliko imaju potomaka....gdje se radi, koliko se zaradjuje...
( i isti kreteni, dupeuvlakaci...ponasaju se potpuno, ali potpuno isto kao i sa 17 godina)...

mislim, ustajete u tridesetoj godini i razrednom " recitujete" svoj zivot ...pri tom vodite racuna da zasjenite sve oko sebe...

ako to nije scena iz nocne more, onda ja ne znam sta je nocna mora.