Prema zvaničnim procenama iz 2002. godine, mentalne probleme ima oko 300.000 građana naše zemlje, što je porast od 13,5 odsto u odnosu na 1999. kažu stručnjaci. U poslednjih 10 godina kod naših građana sve češće se javlja anksioznost, depresija i različiti stresni poremećaji, a kao rezultat toga narkomanija, alkoholizam, agresivno ponašanje i to sve češće kod mladih.

U poslednjoj deceniji u Srbiji je u stalnom porastu broj osoba sa mentalnim poremećajima, što je posledica petnaestogodišnje izloženosti stresovima zbog ratova u okruženju, sankcija, siromaštva. Zbog toga se može reći da je povećan broj obolelih od posttraumatskog stresnog poremećaja, nekada zvanog vijetnamski sindrom, rekao je dr Srđan Milovanović, asistent pri Katedri za psihijatriju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

- Uzrok mentalnog poremećaja može biti genetska predispozicija, ali i neki od psiholoških ili socioloških faktora. Depresija je često reakcija na neki stresni događaj: gubitak člana porodice, voljene osobe, razvod, gubitak posla... a stres je jedan do najčešćih i najvažnijih uzroka pojave mentalnih bolesti - tvrdi dr Milovanović.

Stres, naročito ako je iznenadan i dugotrajan, iscrpljuje organizam, zbog čega opada imunitet. Samim tim se stvara pogodno tlo za pojavu raznih bolesti, ali ne samo mentalnih, dodaje naš sagovornik. Stres može izazvati i visok krvni pritisak, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, šećernu bolest, infarkt miokarda, pa i karcinom.

- Kako će se mentalni poremećaj manifestovati, odnosno koji će biti simptomi, zavisi od toga koja je vrsta problema u pitanju. Da nešto nije u redu vidi se ako je osoba stalno neraspoložena, ima nesanicu, strahove, gubi apetit, razdražljiva je, okreće se alkoholu ili lekovima za podizanje ili spuštanje raspoloženja. Prvo što primetite na čoveku koji je u depresiji jeste gubitak životne radosti. Depresivnom čoveku nije stalo ni do čega. On je inertan, povučen, a smanjene su mu i potrebe za hranom, ličnom higijenom, kao i potreba za seksom. Takođe se mogu primetiti i promene u telesnoj težini - kaže dr Milovanović.

Većina mentalnih poremećaja, naročito depresija, zahteva stalni lekarski nadzor, kontrolu i lečenje. Kod teških oblika mentalnih poremećaja javlja se i ideja o samoubistvu kada je bolničko lečenje od presudnog značaja.

Lečenjem se kod tih osoba povećava sposobnost da vode normalan život. Pravovremena, rana dijagnostika i lečenje doprinose bržem oporavku i vraćaju porodici stabilnost, koja se često gubi u takvim slučajevima.

Mentalni poremećaji leče se kombinacijom odgovarajućih lekova i psihoterapijom. Koja će psihoterapijska tehnika lečenja biti primenjena zavisi od vrste poremećaja, orijentacije psihoterapeuta, ali i od ličnosti osobe kojoj je pomoć potrebna.

Mnogi ljudi se plaše psihologa i psihijatra. Taj strah se javlja zato što se oni, u stvari, stide psihičkih problema i kriju ih od okoline. Ali strah treba prevazići, jer psihijatar može samo da pomogne da se osećamo bolje.

- Kada priznamo da imamo problem i potražimo pomoć, onda neće moći da dođe do zabune da se neko, na primer, godinama leči kod kardiologa jer ima srčane smetnje, a da u stvari ima panične napade čiji su simptomi veoma slični. Posle nekog vremena provedenog bez lečenja, panični napadi se mogu komplikovati pojavom stresa - ističe dr Milovanović.

Ideja o samoubistvu javlja se kod ljudi koji pate od najtežih mentalnih poremećaja, ali je ne treba zanemariti, jer je suicid jedan od glavnih svetskih zdravstvenih problema - navodi dr Milovanović.

- Procenjuje se da svakodnevno oko 1.000 osoba počini samoubistvo širom sveta. U Sjedinjenim Državama to je osmi uzrok smrtnosti, gde se procenjuje da dnevno oko 75 osoba počini samoubistvo.

.. ne moze se od toga pobeci u ovakvoj zemlji... na svakom jebenom koraku...

Jebem li ga...jebeno jeste to je sigurno. Nacina ja vrlo malo, na svakom koraku nesto nestima, nije kako treba kako bi trebalo biti. Ljudi su iskvareni, vreme ih je tome naucilo....

Iskazivanjem emocija i osecati da te neko voli i ti njega da volis na neki naci bezi se od toga i mnogo toga prestaje.

fizicke vezbe sa peskirom, stolicom, trcanje.

Kod depresije treba naglasiti da je to bolest koja se liječi lijekovima. Jest točno je što je Mladjo rekao da je kod ljudi raširen taj osjećaj nelagode odlaska psihijatru, jer se misli da oni liječe samo luđake i mentalno poremećene osobe.

Depresija se ne liječi autosugestijom, uvjeravanjem samoga sebe kako nema razloga biti potišten, neveseo i sl. ili istim uvjeravanjima okoline, jer depresija upravo i jest izostanak životne radosti i osjećaja zadovoljstva. Bolest na živčanoj bazi za koju ima lijeka.