Plac plaćen 20 dinara
Đorđević kao većinski akcionar "Ingre" pre Drugog svetskog rata učestvovao u izgradnji tadašnjeg Ministarstva vojnog. Hrvatska naslednicima vratila nacionalizovanu kuću od 350 kvadratnih metara kod Rijeke, a Srbija još nema ni zakon o restituciji, koji je donela čak i Albanija

BEOGRAD - Deo zemljišta površine 1.300 kvadratnih metara na kojem se danas nalazi zgrada Vojnotehničkog instituta u Katanićevoj ulici oduzet je posle Drugog svetskog rata porodici Đorđević uz administrativnu naknadu od 40 centi (oko 20 dinara). Danas se vrednost pomenute zgrade procenjuje i na 16 miliona evra. Kako je za Glas izjavio Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju u Srbiji, u vreme kada je prema ondašnjem Zakonu o eksproprijaciji zemljište oduzeto, kurs američkog dolara u odnosu na dinar bio je jedan prema 50.

- Naslednici Dušana Đorđevića nemaju saznanje o tome da li je i pomenuta mizerna, a administrativna naknada uopšte naplaćena jer je od tada prošlo više od pola veka. Osim Đorđevića, i porodica Gerdej imala je ovde plac od 70,39 kvadratnih metara. Sa članom porodice koji je slovenački državljanin razgovarali smo i on ima potpunu svest o vrednosti, moralnosti i opravdanosti ovog potraživanja jer je pomenuti plac nacionalizovan.

Pored ovoga, trebalo bi podsetiti i da je Dušan Đorđević, sa partnerom Petrom Stankovićem, bio većinski akcionar preduzeća "Ingra". Oni su izgradili i zgrade Savezne skupštine i nekadašnjeg Ministarstva vojnog u Ulici Miloša Velikog (sada Kneza Miloša), koju i danas Vojska SCG koristi besplatno - rekao je Antić.
   
      

Razgovor sa potencijalnim kupcima

- Nacrt koji radi posebna komisija nije gotov, ali u skupštinskoj proceduri postoji četiri zvanična predloga ovog propisa. Jedan od njih podnela je Narodna inicijativa - Mreža za restituciju, a mi ćemo, ukoliko se ubrzo nešto ne promeni, insistirati da se o predlogu otvori rasprava u Skupštini i donese zakon. Naslednici porodica koje potražuju ovo zemljište dobronamerno će stupiti u kontakt sa svim potencijalnim zainteresovanim kupcima VTI, pri tome uvažavajući realnost da taj objekat postoji, ali neće voditi razgovore sa raznim umešačima koji nisu nominalni vlasnici, niti objekta niti zemljišta. Moram još jednom da naglasim da je sramota to što je i Albanija pre nas donela zakon o denacionalizaciji i da će sve dok se problem imovine ne reši postojati prostor za korupciju zloupotrebe i druge nepravilnosti - rekao je Antić.
      
      
      
   

Porodice se, kako kaže Antić, ne protive privatizaciji, prodaji ili bilo kakvom otuđenju objekta zgrade VTI, a jedini predmet njihovog potraživanja je zemljište na kome se nalazi objekat, kao i naknada za porušene objekte. Da bi apsurd bio veći, objašnjava Antić, Republika Hrvatska je svojim zakonom o denacionalizaciji Đorđevićima fizički vratila kuću površine 350 kvadratnih metara u Korenici kod Rijeke i oni su je po tržišnoj ceni prodali.

- Zemljište na kojem se nalazi zgrada VTI sa dvorištem je površine od ukupno 65,4 ara. Mi znamo za ove naslednike, ali moguće je da je bilo još ljudi kojima je posle rata oduzeta imovina. Naslednici iz porodice Đorđević imaju američko i francusko državljanstvo, a u slučaju da svoja prava pred institucijama Srbije ne budu mogli da ostvare, zaštitu će potražiti i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu - rekao je Antić.

Primer VTI pokazuje svu pogubnost nepostojanja zakona o restituciji, naglašava Antić, napominjući da još nije završena ni izrada nacrta iako je bilo obećano da će to biti učinjeno još jesenas.
I. Stojković