E ovako sad su poceli i decu da nam ubijaju i stvarno je preslo sve mere normalnog razuma a amerika ne cini nista u vezi toga a nama ne da da resimo stvar. Znaci sta treba da se uradi? Da i mi ubijamo njihovu decu? Ne verujem da smo toliko zivotinje (barem vecina od nas). Da pocnemo rat pa da nas ponovo bombarduju? Da palimo dzamije po bosni kao sto smo u beogradu? To ne ide, jer bosanci nisu krivi za ono gore...Ne znam narode moj, stvarno ne znam sta da kazem...bas sad citam neke upise ovamo na drugom forumu i dodjoh do suza...Ubise decka, imao je 17 godina stvarno ne mogu da verujem...procitajte ovo stvarno je za plakanje:

Dimitrije Popović, 17. godina, ubijen je noćas u Gračanici iz vatrenog oružja. Na Popovića je u 2 časa i 5 minuta pucalo nepoznato lice, dok je sa nekolicinom drugova stajao u kiosku brze hrane 'Pera-ždera'. Popović je smrtno pogodjen u glavu.

Četvorica srpskih mladića stajala su u kiosku u centru Gračanice, u čijoj se blizini zaustavilo vozilo marke 'audi 80' bele boje, kosovskih tablica, iz koga je jedno lice izašlo i otvorilo vatru.

Posle izvesnog vremena Kfor, UN i lokalna policija stigli su na lice mesta i izvršili uvidjaj.

Magistralni put Priština - Gnjilane koji prolazi kroz Gračanicu je zatvoren za saobraćaj, a na mestu napada od ranih sati okupljaju se Srbi.

Ubistvo Popovića je prvo stradanje Srba na Kosovu posle relativnog zatišja od kako je u pokrajini 17. i 18. marta izbilo nasilje albanskih ekstremista, u kojem je ubijeno 19 ljudi, medju kojima 11 Srba.

Ovako je decko izgledao dok je bio ziv:



Ovako izgleda posle ubistva (Stravican prizor)
http://www.kosovo.co.yu/foto//displayimage.php?pos=-218
http://www.kosovo.co.yu/foto//displayimage.php?pos=-221
http://www.kosovo.co.yu/foto//displayimage.php?pos=-216
http://www.kosovo.co.yu/foto//displayimage.php?pos=-220

Ovo sam dobio sutradan:

Dragi moji,
 Opet vam se javljamo sa strasnim vestima ali osecamo da imamo kome da kazemo sta nam je na dusi.
 
Nocas nam je oko 2 h ubijen na licu mesta Dimitrije Popovic(17) u Gracanici
...iz miloste zvali smo ga mali Mita....
 
Nemamo reci . Sta se to radi s nama? Da li mi Srbi na Kosovu nekome izgledamo kao neljudska bica pa onda nije bitno sta se s nama desava?
 
strasno je nemati reci pored toliko jakih osecanja, a u dusi toliko boli....

i to je to... nemamo moci da promenimo ista i nemamo moci da odbranimo sledece zrtve ...samo sedimo i cekamo ....

Da, mnogo ce Srba otici iz Gracanice i okolnih sela posle ovog tragicnog dogadjaja
a vi ih MOLIM VAS ne krivite i ne osudjujte ako se Kosovo izgubi jer oni ostavljaju i srce i dusu i decu zakopane na Kosovu.
 
Stvarno nemamo vise reci koju ne prati suza za Mitom...

U CILJU DA STO VISE LJUDI SAZNA ZA PROBLEME SA KOJIMA SE SVAKODNEVNO SUOCAVAMO, MOLIMO VAS PROSLEDITE OVO PISMO SVIM LJUDIMA KOJI SU IZVAN NASEG KOSOVSKOG ZIDA CUTNJE I PLACA!

Sve kontakte sa nama mozete ostvariti Na: odborzaopstanak@yahoo.com – existenceboard@yahoo.com

Slike sa Sahrane:

http://www.kosovo.co.yu/foto//displayimage.php?pos=-224
http://www.kosovo.co.yu/foto//displayimage.php?pos=-229
http://www.kosovo.co.yu/foto//displayimage.php?pos=-228

Beseda episkopa Artemija na opelu postradalog Dimitrija Popovica

U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha! Amin!

Evo nas ponovo, braco i sestre, sabrani pred ovim hramom Bozijim oko naseg dragog pokojnika Dimitrija, koji nas je iznenada napustio i krenuo iz zemaljske Srbije u Nebesku Srbiju. Krenuo je ne voljom Bozijom, i ne voljom svojom, nego voljom zlocinaca, koji su prekratili njegov mladjani zivot, u koji je tek bio stupio. Nije on prva zrtva braco i sestre na nasem raspetom i mucenickom Kosovu i Metohiji. U poslednjih pet godina mnoge smo ih imali, mnoge smo ih ispratili odavde, ali ne bez nade, nego sa verom u Gospoda Isusa Hrista, sa verom u ono jevandjelje koje smo sada slusali „Onaj ko veruje u Mene ako i umre zivece“. Mi smo narod koji veruje u Gospoda Isusa Hrista, i mi verujemo da nasi pokojnici nisu zauvek izgubljeni, jer je Gospod rekao kao sto je on vaskrsao treci dan iz groba, tako ce i svi koji su u grobovima cuti glas Sina Bozijega i vaskrsnuce svi mrtvi u dan koji je za to odredjen od strane Boga.

To je uteha u nasem bolu, u nasoj tuzi u nasoj zalosti. Nikakva ljudska rec ne moze da nas utesi, nikakva ljudska obecanja nisu dovoljna da ublaze nas tugu i nas bol, ali reci Bozije treba i mogu da to ucine. Jer, kaze apostol Pavle, da ne tugujemo za nasim umrlima kao oni koji nemaju nade, kao neznabosci, nego da tugujemo razumno, da tugujemo kao ljudi koji imaju srce u grudima, i kojima je svaki covek brat. Zato mi i tugujemo za nasim pokojnicima, ali sa nadom na vaskrsenje i zivot vecni. To je sustina nase hriscanske vere pravoslavne. Tome su nas ucili sveti Apostoli, tome su nas ucili sveti oci, tom verom su ziveli svi svetitelji Boziji ciji je danas praznik, jer je ovo Nedelja svih Svetih. Eto Gospod je hteo da na taj praznik pribroji liku svetih svojih i nasega Dimitrija odavde iz Gracanice. Neka mu je srecan i blazen put iz ove zemaljske Srbije u Nebesku Srbiju. Neka mu je laka kosovska zemlja i neka nikada ne bude zaboravljen od nas, kao sto nikada Kosovo i Metohija ne mogu i ne treba da budu zaboravljeni od bilo koga Srbina. Jer celo Kosovo i Metohija su okiceni nasim svetinjama, nasim spomenicima, nasim grobovima nasih dragih pokojnika. Zato je poruka danas da, pored sve tuge zalosti i bola, treba da istrajemo treba da ostanemo na ovim prostorima, treba da se ime Bozije pominje i slavi po ovim hramovima do skoncanija veka.

To je braco i sestre poruka vama, a poruka medjunarodnoj zajednici, poruka gospodinu Kofi Ananu u Nju Jorku je ova – da ne salje vise svoje izaslanike, jer svaki njihov dolazak ovde odnosi zivote nase dece i omladine. Kada je gospodin Holkeri dolazio, tada su nastradala deca u Gorazdevcu, a kada sada odlazi odvodi sa sobom nasega Dimitrija. Dosta nam je vise takvih predstavnika i takvih pomocnika! Nisu dostojni vise da stupe na kosovsku zemlju, jer svaki njihov dolazak i odlazak njihov nas mnogo kosta! To je njima poruka, ako ne mogu da nam obezbede zivot dostojan coveka na nasim prostorima, na nasim ognjistima, neka idu odavde, mi cemo se sami boriti. Ne trebaju nam takvi zastitnici koji svaki cas dozvole zlocincima da ubiraju zrtve nevine i neduzne dece i omladine!

Ostanimo braco i sestre hrabri, cvrsti, ujedinjeni u jednoj misli. Kosovo je nase i ostace nase. Mi moramo ostati na Kosovu, jer samo dok smo mi ovde Kosovo ce biti srpsko i ove svetinje ce postojati. Ako mi odemo odavde, onda je sve izgubljeno. Na to nemamo pravo ni pred Bogom, ni pred Svecima, ni pred nasim slavnim pretcima, ni pred ovom najnovijom zrtvom ovde na Kosovu. On ostaje da cuva kosovsku zemlju, mi moramo ostati sa njim. Neka Gospod daruje snage svima nama, da stegnemo srce, da prebolimo bol, a da ne zaboravljamo nase drage pokojnike, da se molimo Bogu za njih, za sebe, za nasu dragu omladinu, da ostanemo na putu Bozijem, i samo tako bicemo dostojni toga uzvisenog imena Hriscanskog i imena Svetoga Save i nasih slavnih svetih predaka. Neka bi Gospod ucinio da ovo bude poslednja zrtva, koju su zlocinci ubrali na Kosovu i Metohiji. Amin!

Ovo je napisala jedna njegova drugarica:

I danas dok stojim ispred jos jednog neduznog lica ciji se zivot ugasio .
A secanja naviru i tako prokleto bole ,ne samo zbog tebe Mito druze,tu su jos mnoga neduzna lica koje su zivote dali braneci nasu malu zemlju medju svetovima.Druze da li si vec upoznao malog Dakica iz Gorazdevca I njegovog druga cija je sudbina bila kao tvoja.
Nisam znala sta znaci rat iz knjige I istorije sam samo predpostavljala kako izgleda.
05.06.2004. dan koji cu pamtiti dok sam ziva ,jer sam uvidela sta znaci rat u pravom smislu,sta znaci pravi strah I bol u grudima,koji je dopirao do kostane srzi.A bol u dusi nije prestajao bivao je sve jaci I jaci.
Tiho I necujno, laganim korakom ispracamo te junacino nasa!
Mito druze,zar ovakvom pratnjom odlazis.Umesto da te majka, drugovi, drugarice isprate do kasarne u vojsku.Ti nas ostavljas I odlazis u vecni zivot.Zla ruka koja te ubila,koja ti je mladost unistila.Sta u stvari zele? Zele da se krv srpskog deteta Kosovom siri. Kada su tvoje ruke cekale uzeti parce hleba, kad Mito ti se spustas na kolena, zaboravljas glad od bola I odlazis zauvek na put koji je bez povratka. Put koji sve vidi dole. Suza za suzom, plac za placom, cuje se kukanj majke koja je izgubila svoje dete.Ne zaboravi majku sine. Ne zaboravi da te cekamo da se vratis. Oh, koliko su reci potrebne da te opisemo. Secas se nase osmogodisnje skole. Pamticemo te kao druga koji I kada si bio tuzan uvek si nosio osmeh na licu. Divili smo se tebi druze, divili se I ponosni bili sto te imamo ovakvog. Nece se cuti sum tvog koraka, nece tebe biti, ali ce tvoja dusa I slika uvek biti sa nama.Gracanica je u tuzi I sa vecnim bilom. Mito tvoj lik, tvoj osmeh, tvoji pozdravi ostace duboko urezani u nama. Tvojih sedamnaest godina za neke bese to kao da je mnogo. Sta je to? Nisi bio ni na pocetku mladosti. Smetala im tvoja lepota, tvoja hrabrost, tvoj ponos, jednom recju smetalo im je to sto tece krv srpska u tebi. Dimitrije nosicemo te duboko u srcu. Dolazicemo do tvog groba koji je prekriven ruzama, natopljen suzama tvojih najmilijih. Tvoja molitva ce biti uslisena, Bog ce biti s tobom gore, s neznoscu tvog lika, te tvoje lepote, tvoje milosti. Tvoje srce je prestalo da kuca I otislo daleko andjelima I stazama raja. A mi cekamo da se kao dobri andjeo javis I obradujes nas. Trazicemo te na nebu I kada sunce sja I kada kisa pada. Pronacicemo te u svakoj kapljici kise koja bude na zemlji pala I kada je vedro nebo bices za nas najsjajnija zvezda koja sja, nas viljeni druze. Zbogom voljeni druze. Mito zaboravio si sta ostavljas ovde drustvo koje ce te pamtiti I kao buduceg maturanta, nostiti duboko u sebi kao oziljak bola. Profesorima ces nedostajati, tvoja klupa ce biti prazna za jedno mesto u njoj ce sedeti samo tvoj drug koji je razocaran I koji pati za tobom. I zauvek nedostajaces najmilijima koji su obavijeni sa tugom, patnjom I bolom u crnom. Zbogom najbolji I voljeni druze “NEKA TI JE VECNA SLAVA”
“ NEKA TE ANDJELI CUVAJU U RAJU, KAD NIJE MOGAO BOG NA ZEMLJI”


Ucenica:Jelena Mirkovic
3/1” Elektrotehnicke skole”

Neke pesme od njegovih drugova

Nad Kosovom crne lete vrane i slute jos crnje dane.Nad Kosovom se tamno nebo svilo, mnoge majke u crno zavilo.

Ocevi nam po svu noc bdiju , neprijatelja naslucuju.Mir kucni su im oduzeli i ognjista zapalili.U Bozijim je rukama da li ce nas spasiti i oduzeto nam vratiti.

Zalimo za Dimitrijem Popovicem,nasim drugom, kao ptica za izgubljenim lugom.Neprijatelj milostiv nije bio,nasem bratu je zivot skratio.U najboljim je godinama bio!
Eh,da je bar zivot pozivio…
Da s nama deli ovo zlo koje nam je neprijatelj priredio.

Boze! Molimo ti se za naseg druga,da gazi putevima nebeskih duga, da nadje mesto gde je i Isusov presto, da bude u vecnom raju slicnom nasem kraju.

Majko, oce i braco Dimitrijevi saosecamo sa vama i ovim vam izrazavamo iskreno saucesce.

MOLICEMO SE BOGU ZA NASEG DIMITRIJA !!!

Grbic Nikola 2/2
Masinska skola - Preoce


Tuga u srcima, bol u grudima.Jos jedna strasna vest,jos jedan krvavi zlocin,jos jedan krvavi pir.
Poginuo je Dimitrije Popovic,ugasio se jedan mladi zivot a imao je samo sedamnaest godina, bio je djak i voleo je sve sto vole mladi.Nikome zlo nije naneo,pa bio je samo dete!
Zasto? Zasto je njegova djacka klupa ostala prazna, roditelji zavijeni u crno, drugovi tuzni?
Zar samo zato sto je Srbin, sto se krsti sa tri prsta?
Svakoga dana sahranjujemo svoje skolske drugove, a pitamo se sa zebnjom u srcu ko je sledeci,na koga je red?
Nad nasim nebom plove crni oblaci, oblaci tuge. I slavuj je prestao da peva svoju pesmu.U glavi samo jedno pitanje:Dokle? Ima li ovo kraja?
Hoce li neko negde u svetu cuti nas vapaj i stati na put razularenim hordama zedne srpske krvi? Ili ce svi ostati gluvi i nemi,a nasa groblja puna svezih humki.Oduzeli su nam slobodu, miran san, bezbrizno detinjstvo.I to im nije bilo dosta!Sada gase nasu mladost, ubijaju decu.
Gracko…Gorazdevac…Gracanica…
Slike krvi, uzasa, bezivotnih decijih tela smenjuju se iz dana u dan.Hoce li biti jos crnih marama, jos sirocadi ili da zakuka jos necija majka, pa da svet napokon otvori oci,shvati pravu istinu, stane na put siptarskim teroristima i spreci istrebljenje srpskog naroda.
Jer mi smo samo deca koja zele slobodu, zelimo da se bezbrizno smejemo,da setamo parkovima i dozivljavamo svoje prve ljubavi.

Nikola Marinkovic 1/1 Masinska skola - Preoce

Govorim u ime svih nas, mislim sta god da bi se reklo u ovim teskim trenucima, suvisno je. Nas,decu sa Kosova niko i ne slusa.
Ostali smo bez prijatelja, druga, brata, ucenika kojeg nikada necemo zaboraviti.
Ta slika,taj bol ce duboko ostati urezan u nasim srcima.
Zasto se sve ovo ne zaustavi, dokle ce ginuti nasi vrsnjaci?Dokle ce vetar vioriti crne marame umesto zastave svadbene?
U skoli je ostala jedna prazna klupa, jedna prazna stolica, ugasilo se jedno ime, ime Dimitrija Popovica koje profesor vise nikada nece prozivati.
Dimitrije, bio si dobar ucenik a jos bolji drug, mi cemo te uvek pamtiti.
Pocivaj u miru i neka ti je vecna Slava.

Arsic Srdjan1/1 Masinska skola - Preoce

E ovde sam se ja rasplakao kao gladna godina

Pismo devojke Dimitrija Popovica ubijenog u Gracanici


"Otisao si,ali te samo fizicki nema.Kad cujem smeh deteta cujem tvoj
glas,kad pogledam u nebo vidim tvoje oci,kad me dodirne vetar
miluju me tvoje ruke,kad pada kisa liju tvoje suze.Ne znam jedino
sta je bog hteo sa nama,pa te je uzeo tako nenadano,pre vremena.
Prosla su tri bolna,i u mom zivotu tri najduza dana,a jos ne mogu da poverujem da te nema.Da, tri dana,a sve mi je teze i teze.Sve me podseca na tebe,jer si mi bio sve.Ispunjavao si svaki moj dan,a i kad nismo bili zajedno slao si mi poruke da ne zaboravim koliko me volis.Pozeleo bi mi dobro jutro,a uvece bi mi poslao uspavanku. Sada ne znam ni kad je dan,a kad noc, bez tebe je svejedno,nista vise nema smisla.
Kazu:" vreme cini svoje i leci sve rane",ali rana za tobom bolece nas zauvek i krvarice do naseg ponovnog susreta.Veruj mi Cuki,jedva cekam da te vidim,da te zagrlim tako snazno da ni ne pomislis da me ostavis ponovo. Da osetim tvoju toplinu jer su mi dani bez tebe hladni i nezamislivi. Vreme sa tobom mi je proteklo neogranicenom brzinom,jer sa tobom nisam gazila po travi vec po oblacima,cinio si me kraljicom svog zivota i delio si samnom sve.Tek sam sada uvidela pravu istinu izreke:" Sve sto je lepo ima kraj".Istina,ali nasa ljubav je bila toliko jaka,ljubav do smrti.Bio si moja sigurnost,moja snaga,moja sreca i cilj mog budjenja.Znao si u svakom trenutku da me nasmejes,pa cak i kad me naljutis.Nikada nisi voleo da se osvrces za prosloscu i za onim sto si mogao da uradis,a nisi uradio.Uvek bi rekao:"idemo dalje,bice svega, samo polako".Sada nema nicega,jer ti si odneo sve,svu nasu ljubav i nase osmehe,ostavivsi nam tugu,bolne uspomene i puno neodgovorenih pitanja.Zasto bas ti?
Vracajuci se kuci sa drustvom prosle subote,i ne sanjajuci da nam je to poslednji vecernji izlazak,Marko je trazio odgovarajucu muziku,a ti si cuvsi jednu siptarsku pesmu rekao da pojaca.Smejali smo se i igrali u kolima,a ti si cak otvorio prozor i pucketao prstima kao da ti sviraju najrodjeniji.Nikog nisi mrzeo.Ni pored toga sto su te bas oni primorali da napustis svoj rodni grad,svoju Pristinu,svoj topli dom i verne drugove.Nikad nisi pokazivao mrznju prema njima.Uvek si surovu realnost pretvarao u salu i u najtezim trenucima bio si optimista.Bio si osoba za divljenje i drug za primer.Uklapao si se u svako drustvo,u svaku sredinu,tebe je bilo nemoguce ne voleti.Nista od njih nisi trazio,iako su ti uzeli sve.Uskratili su ti sve!Pravo da sa svojim drustvom proslavis maturu,da zajedno kao uvek cinite vragolije za vreme casa,a i da se roditelji svakodnevno dice tobom. Prekinuli su tvoju tek zapocetu mladost,provod sa drustvom.Ubili su te gladnog,neosvrcuci se na tvoje nedorecene reci.Metak je prekinuo tvoju salu sa drustvom i vezu sa ovozemaljskim zivotom.

Zbog cega? Zasto bas sada?!

Odgovor ne znas ni ti,iako si zedj za provodom platio zivotom.Mozda je tvoja smrt za njih bila sala,mozda se oni na takav nacin sale sa nama?Zedj za krvlju je njima sigurno neka vrsta razonode.Tacne odgovore znaju samo oni koji nam iz dana u dan kroje sudbinu i biraju mete.Da,svi smo mi mete koje hodaju!Samo postoji pitanje: "Ko je sledeci?I koja ce sledeca majka da oplace svoje dete i jos jednu mladost?"
Posle tvoje smrti nista nije vise isto.Vazduh je tezak,pun neke tuge,straha i strepnje koja me gusi,ni priroda ne moze da se oporavi,jer je izgubila jos jedan pupoljak koji je iscupan u trenutku kada se razvijao u najlepsi cvet.Nebo je tmurno i stalno place,ali i pored tolikih suza ne moze da ispere zemlju umrljanu srpskom krvlju.
Mito, iako si zavrsio pre nego sto si poceo da zivis,imao si ono sto oni nikad nece imati,duhovno bogatsvo,a oni ce,zlocinci,i naspram tvog groba izgledati siromasno,bedno i kukavicki,jer se hrane tudjim suzama i tudjom mukom!

Dok god bude Srba na Kosovu I dok mi postojimo koji smo te voleli,ti ces biti nas heroj,znaj to,jer si i bez vojnicke zakletve dao zivot za svoju zemlju,i poslednju kap krvi.

Dok ovo pisem,cutim a tuga mi prozima cello telo,jer nesto divno i najbliskije odlazi u nepovrat iz mog zivota.Pitam se,da li vreme ide unapred ili unazad,i da li zivim jedan ili vise zivota,jer ova tuga je prevelika.Znam da mi ti dajes snage da nastavim dalje,a ti znaj da ces uvek ciniti deo mog srca kao kad si bio ziv.Volecu te sve dok zivim,jer ostalo je mnogo ljubavi u meni koju mogu da podelim samo sa tobom,jedino si ti moja ljubav.Prekinuli si tvoj,zivot ali ne i moja osecanja.
Verujem u zivot posle smrti,propadanjem tela ne propadaju i duse,jer sve vode poticu iz izvora nama neshvacene Bozije sile.Nasla sam ti mesto na nebu,odabrala sam najlepsu i najsjajniju zvezdu.Znam da me cujes,cuvaj nas Andjele moj!
Za nas nece postajati rec zbogom,jer ces uvek ziveti u nama!"
" Uspomene lece rane koje mnogo bole,ali znaj,ne zaboravljaju se lako oni koji se vole. "

Maja Seslija

08 Jun 2004


Eto sta da vam kazem uvek tuzno i dolaze nam jos tuznija vremena a mi nikako da ih rijesimo...

Nece. I kada ostane jedan sa jedne i jedan sa druge strane klace se.
Ne mogu da shvatim drzavu koja ovo dopusta ali isto tako ne mogu ni da im prebacim nista jer jedino sto mozemo je da sedimo i cutimo i nadamo se da vise nece tako biti. Samo sam realan.

Imas pravo, totalno se slazem sa tobom, srbija stvarno ne moze nista da uradi, a diplomatskim se putem nista ne moze...znaci nista drugo nego kao arkan i kolji  

Da li je Arkan danas ziv?
Da li je i jedan slican danas ziv?
Da li je to sto je on radio doneo Srbiji vise koristi nego stete?
Ne x 3.

Sta bi po tvom najbolje bilo da se uradi u ovakvoj situaciji???

Dogovoriti se da se kosovo podeli i da se obnove o njihovom trosku svi manastiri i crkve... jer je to sansa da bar deo dobijemo.... ovako cemo sve izgubiti

Hoce kad ne bude Srba...

Na Kosovu nikada nece biti mira... I ne samo na Kosovu, vec na ovom delu Balkana koji je evidentno proklet i uklet... Jbg, zivimo na mestu gde nema sredine, samo su extremi... Ako si pravoslavac, onda si pravoslavac do daske, ako si katolik, onda si to do extrema, ako si musliman, onda su ti blizi vahabiti od prvih komsija...

Kako mislis pravoslavac do extrema? Mislis da pravi vjernici mogu nekoga da mrze? Mislim da ne, ja jesam vjernik ali ne ekstreman, pa da svakog vikenda idem u crkvu...Naravno svi su zlocini i sa nase i sa njihove strane radjeni pod izlikom pravoslavlja iliti u njihovom slucaju islama (mislim na muslimane), a siptari jednostavno ubijaju srbe jer su zivotinje, pa pogledajte im lica, kao da su od mongola postali. Kod nas se barem moze reci da oko 30-40 % naroda ne misli sovinisticki ili nacionalisticki a kod njih su svi takvi, znaci nema nikoga kod njih ko ne mrzi srbe. Cak i mala deca nas mrze...

Ne mislim extrem u smislu vere, malo sam se pogresno izrazila...
Pazi, ovde na Balkanu, a pogotovo dole na Kosovu i Bosni imas razlicite konfesije bukvalno "vrata do vrata"... I svako se oseca ugrozenim od ove druge. Tu prijateljstva i "dobrosusedstva" nikad nije ni bilo, a ako ga je i bilo, to je samo privid...