NEEEE ili sto bi reko ceda JO PO 

Pip vas Ceda... 

Sto bi rekla Anea...

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

ПЛАЧ ПРЕД БОГОМ

Сажаљиви и милосрдни Боже, пред Тобом плачемо, по гледај на сузе наше у прашини и чуј уздахе наше.

Немамо пред ким заплакати, а да сузе наше не буду попљуване, нити имамо пред ким уздахнути а да уздаси наши не буду презрени, нити имамо коме једну реч по човечански рећи а да не будемо огњем или жељезом ућуткани.

Сажаљиви и милосрдни Боже, нема око нас Срба нигде ниједног човека, ниједног народа, ниједног створа, коме би се могли пожалити и изјадати, а који не би попљувао сузе наше и насмејао се уздасима нашим.

Питамо се у чуду и у јаду нашем: каква се то промена деси с нама. Какво нам беше Јуче, а какво је Данас! Јуче бисмо слободни и разговорни; и имасмо много пријатеља свуда око нас. Данас, ај, Боже, данас ево робови смо, без речи и без разговора, без рођака и без пријатеља. Као да смо у сну пренети неком волшебном силом милион миља далеко од отаџбине наше и за милион година далеко од јучошње слободе наше.

Свуда око нас је лед, а ми горимо у пламеној пећи. Суседи наши и пријатељи наши, који су се до јуче заклињали нама на вечно пријатељство претворили су се данас у лед, у санте леда пред прагом нашим и пред прозорима нашим и над главама нашим. Ми горимо у огњу који су они поджегли а они гледају у нас својим леденим очима из својих залеђених душа. Наше речи не могу да покрену санте леда, нити сузе наше могу да растопе лед око нас. Ај, свуда око нас, од земље до небеса.

Једини сажалостиви и милосрдни Боже опрости нам. Учинили смо злочин према Теби, свесилном и свеблагом Творцу и Оцу нашем. Тебе смо заборавили као јединог пријатеља а тражили смо многе пријатеље међу суседима својим, међу онима који су крв и месо и пепео као и ми.

А кад смо саставили књигу пријатеља наших била је књига пуна имена кнежева овога света, синова човечјих. И ми смо се радовали и у радости говорили смо души својој: Уживај душо, јер си сигурна; ода свих страна поду пиру те пријатељи твоји. Не бој се, имаћеш мирна многаја и многаја љета. Али, о, Господе, само Твоје име нису господа српска била уписала у књигу пријатеља и саветника. Само Твог имена није било међу именима.

Неправду учинисмо према Теби који си нас скројио и изаткао и сашио и извезао и украсио и о небеса обесио као красан ћилим. Не сетисмо се Тебе, него пођосмо на ноћни пир са Твојим аргатима и противницима и отпадни цима и богоборцима и бездушницима. Са њима седисмо за трпезом и једосмо и писмо и заклињасмо се на вечно пријатељство, без Твога имена и Твога печата.

Господе благи, можеш ли нам опростити магарећу глупост и незнабожачко неваљалство? Признајемо, да ми на Твоме месту не би могли опростити. Ми не би никако могли опростити голаћима које смо ми примили за синове и оденули у господску одећу, нити гладним просјацима које смо ми поставили за нашу трпезу, нити уморним путници ма које смо примили на конак, а они устали против нас, удруживши се са нашим слутним непријатељима против нас. Заиста, Господе, грех који ми учинисмо према Теби ми не би били никако у стању опростити онима који би такав грех учинили према нама.

Ај, Господе, али Ти си Бог а ми људи! Опрости. Тако ћемо Те знати и познати као Бога кад се покажеш већи и милостивији од нас. Изневерише нас сви кнежеви људски и сви синови човечији! Погазише заклетву, попљуваше пријатељство. Задану реч одуваше од себе као ветром, и затрубише у све трубе речи издаја!

Чуј свеблаги и свеистински Боже! Преварили смо се на множину.

Мислили смо: што више пријатеља то боље. Нисмо се научили да је то прастара обмана људска. Сад знамо не што боље. Крвљу и сузама сада платили смо једно ново сазнање које гласи: што мање пријатеља то боље. А као врхунснку мудрост пак ово: један једини пријатељ вреди више него милион других пријатеља. Али, авај, један једини мора и може бити само Господ Бог. Опрости нам, Господе, и спаси нас. Амин.

У данима када је србска јавност узрујана и потрешена вестима о мучким шиптарским нападима на нашу браћу у Косовској Митровици, појавио се још један знак за узбуну свих честитих и правдољубивих Срба. Православна душа србског народа поново је на удару оних који желе да је затрују, оскрнаве и отргну од светосавских корена.

На други дан Божића (четвртак, 8. јануар), наводна "хуманитарна организација" Хлеб живота, у договору са несавесним руководством Удружења логораша из бивших југословенских република, делиће "божићне пакетиће" деци србских мученика који су прошли кроз пакао Туђманових и Алијиних логора.

Међутим, оно што су организатори сакрили од очију јавности и што је прворазредни скандал јесте чињеница да се иза дотичне "хуманитарне организације" крије једна од најагресивнијих и најразорнијих секти које делују у нашој земљи, позната под називом "Пентакостална црква"; чак ће сама подела пакетића бити уприличена у њиховим просторијама (тзв. "Храму Свете Тројице") у Симиној улици бр. 8, у строгом центру Београда!

За свакога ко је иоле духовно присебан и отачаствено одговоран нема никакве сумње - у питању је безочна злоупотреба најрадоснијег хришћанског Празника за обману православних Срба и лукаво наметање секташког зловерја нашој деци!

Браћо и сестре, не смемо дозволити да секташи доврше оно што су отпочели Анте Павелић и Јосип Броз Тито и њихови ученици Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић! Спречимо још један геноцид - овога пута духовни - над србским народом!

У четвртак 8. јануара 2009, на други дан Божића, у 18 часова, будимо сви у центру Београда, испред просторија Пентакосталне секте, у Симиној улици бр. 8! СТОП СЕКТАМА!

ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ!
СВЕ ЗА ОБРАЗ, А ОБРАЗ НИ ЗА ШТА!

Погледајте само шта се догађа на скуповима ових "усрећитеља", када на њих, како тврде, силази "Свети дух" - и све ће вам бити јасно:

http://www.youtube.com/watch?v=h8pWtpOWQ-k
http://www.youtube.com/watch?v=XxRjMM-bPgU&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=215C-tadRmk&feature=related

Pravi vernici, nema sta...

penatakostalna crkva je narocito aresivna u istocnoj evropi
samo sto u nekim zemljama kao sto je rusija sama drzava se surovo obracunava sa ovim antihristima

obraz iznad svega !
za cistotu pravoslavne vere !!!

Zar za Bozic... najsvetiji i najradosniji hriscanski praznik... 

ИСТОРИЈА СЕКТЕ ПЕНТЕКОСТАЛАЦА



Име секте потиче од грчке ријечи ПЕНТЕКОСТАС,
што у преводу значи педесетница.

У православном хришћанству овај се празник прославља под именом Духови, Педесетница или Света Тројица,
односно силазак Светог Духа на апостоле.
То је уз Пасху-Васкрс најстарији хришћански празник.


Ово је и почетак дјеловања хришћанске цркве и као такав је утицао да се у крилу протестанског хришћанства, посебно код баптиста зачне јерес пентекосталне секте.

Крајем XIX вијека извјесни Спарлинг, оснива организацију
,,Покрет посљедњег изливања Духа светог"
и он се узима као претеча пентекосталног покрета на западу.


Први оснивач пентекосталне заједнице био је методистички проповиједник Чарлс Грахам.
Заједницу је основао 1901 године у Канзасу, САД.
Био је увјерен да се на њега и његове сљедбенике може излити Дух Свети и обдарити их разним духовним знањима и вјештинама.

Обузетост Светим Духом сљедбеници су показивали проповиједима и тумачењима Библије, пјесмом и игром.
Посебно стање обузетости чинило их је ,,способним,, за неке натприродне пројаве сличне као код спиритистичко орјентисаних секти, као нпр. квекера, методиста и других.



Посебно се истичу чланови секте обузети посебним
,,даровима,, говорења језика и разних реченица које
,,надолазе,, дејством "духа".
Те ријечи су углавном непознате и неразумљиве за масу око посједнутог.


Пентекосталци су дакле харизматично-спиритистички покрет који је захватио САД и западну европу почетком XX вијека и проширио се по цијелом свијету.



Има више пентекосталних цркава-секти и саме се међусобно у учењу и организацији разликују.
У свијету има преко 3 милиона пентекосталаца.
Највише их је у САД, Канади, Њемачкој, Француској,
има их и по Афричким земљама, Индији, Јушној Кореји и Аустралији.



На подручју бивше Југославије пентекостални покрет се јавља у крајевима настањеним Нијемцима.
То је подунавље и Војводина са центрима у Осијеку, Н.Саду, Вуковару, Суботици и Сомбору.

Настају углавном из баптистичких заједница које су између два свјетска рата биле у великој духовној кризи. Крајем прошлог вијека шире се на подручја цијеле бивше државе Југославије, углавном у градским срединама.

Данас у Србији има преко 30000 чланова.

Није познато колико их има на подручју Републике Српске и ако је за утјеху тај број није велики.

Богомоље су мање или веће куће-дворане,
у којима се састају на молитве.




НЕШТО ИЗ УЧЕЊА ПЕНТЕКОСТАЛАЦА


Неусаглашено учење међу различитим пентекосталним заједницама даје слику неозбиљности и неодређености.
У генези покрета истиче се лични спас и лично посвећење
тј. на ,,крштење Духом,,.
Крштењу Духом претходи тз. поновно рођење,
то се доживљава као корјенито окретање од свијета
и повезано је са жељом за потпуном безгешношћу и предавањем Христу.

Крштење Духом је урањање у Духа Светог и постаје његов дио. Крштење Духом претпоставља два услова:
повјеравање испуњено жудњом и молитвом и послушност у вјери.

Видљиви су учинци крштења Духом:вањски и унутрашњи.
Вањски се манифестују екстатичним појавама,
прије свега у заносном и неразумљивом говору
(говор разних неразумљивих језика),
али и у прорицању и излијечењу болесника и слично.


Унутрашњи се учинци остварују настањивањем Духа Светога који просвјетљује, подучава и води, потиче на хвалу и славу Бога и позива на ревност у мисионарском послу.

Пентекосталци такође вјерују у скори долазак Исуса Христа, након чега слиједи хиљаду година краљевство.

Крштавају се само одрасли чланови заједнице.
Господњој вечери коју слави већина пентекосталних заједница, претходи прање ногу и има само сиволично значење.
Побожност је у форми молитава-клицањем, пљескањем, плесом и игром.
Највећи проблем пентекосталног хришћанства јесте одсуство одговора на важна питања вјере као што су:
твар-материја, светост, причешће, свештенство, површно и нетачно тумачење Светог Писма...


Пентекостални покрет је расцјепкан и неорганизован како у форми организације црквеног живота тако и у самом учењу.



Др. Лазар Милин
Православна веронаука
и деловање верских секти

nesto o delovanju bagre  u Srbiji


Секта пентекосталаца у нашој средини!


Управни одбор СОЗ Прњавор
обавјештава вјернике на подручју прњаворског намјесништва
о појави пентекосталаца на нашем намјесништву.


Свједоци смо све већег и агресивнијег дјеловања секти у нашој земљи.
Поред традиционално најстарије секте адвентиста-суботара,
веома су активни јеховини свједоци,мормони, баптисти
и наравно пентекосталци.


Предводи их извјесни Данко Малешевић,
који је у ову јерес ушао за вријеме свог боравка у Београду,
гдје горе поменута секта дјелује дуже вријеме.

Активни су такође на подручју Војводине посебно у Бачкој Паланци,
али и на подручју јужне и централне Србије гдје посебно истичем Лесковац.

Мисионар пентекосталног хришћанства у наше крајеве доноси господин Данко Малешевић.


У почетку није имао сљедбеника али господин се послужио лукавством
и почео је дјеловати преко пентекосталне хуманитарне организације ХЉЕБ ЖИВОТА.


Помоћ је пристизала из западне европе посебно из Шведске,
са којом пентикостална заједница у Београду има добре односе.

Пентекосталци, користећи материјалну и постратну биједу нашег становништва успијевају да многе душе на лукав и подмукао начин преобрате у своју вјеру.
Наивни и неинформисани Срби су такође помагали организацију ХЉЕБ ЖИВОТА, мислећи да помажу сиромашне.
Али, секташи су и овај пут преварили наивне и лаковјерне, јер хуманитарна помоћ је била маска за секташко дјеловање у нашој средини.


Чак је и српски телеком учествовао у акцији финансирања пентекосталне секте, наиме позивом на одређени број са вашег рачуна новци су одлазили на рачун секте и овај пут скривене иза маске хуманитарног рада горе поменуте организације ХЉЕБ ЖИВОТА.

Православна црква је мало учинила да се ова јерес раскринка и спријечи у своме раду и дјеловању и овом приликом користимо прилику да се обратимо свим нашим вјерницима, посебно свештенству да да својим вјерским и друштвеним дјеловањем и утицајем у народу припреми и на вријеме обавијести вјернике и народ о опасности која долази као ВУК У ЈАГЊЕЋОЈ КОЖИ.


Посебно позивамо чланове православне омладине у нашој домовини да својим радом и дјеловањем код омладине онемогуће продор ове разорне секте међу нашу младеж. Потребно је у сарадњи са парохијским свештенством организовати предавања и јавне трибине како би вјерни народ на вријеме био упозорен.

Секта разорно дјелује на човјека, посебно на омладину јер је у своме учењу спиритистичке орјентације гдје пренаглашавају утицај Светог Духа, коме даваају посебан-повлаштен положај. За оне који боље познају теологију и философију ова секта је гностичко-протестанске орјентације.



ПЕНТЕКОСТАЛЦИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ



Дјелују-проповиједају на подручју града Бања Луке, Приједора
али у посљедњих неколико година веома су активни
на подручју села Горњи Вијачани, засеока Присоје и Пеулића брдо.

Ово је родно мјесто проповједника Данка Малешевића и његова родна кућа је послужила као база за мисионарску дјелатност међу сиромашне али честите становнике овог малог мјеста.

Користећи послијератну духовну и материјалну биједу становништва започиње свој ,,духовни,, рад са становништвом преко хуманитарне организације ХЉЕБ ЖИВОТА.

Помоћ је пристизала из западне европе а уз помоћ је ишла и обавезна секташка литература и разни облици проповиједања нове вјере.
За неколико година дјеловања успио је да неколико душа зароби новим учењем.

Апели комшија и вјерника надлежним парохијским властима нису сватани озбиљно и на жалост ништа није предузето.
Да је ствар озбиљна свједоче и бројни конфликти и проблеми које мјесно становништво има са насртљивим сљедбеницима нове вјере...

Цитат:
За неупућене, само неколико километара од секташког дјеловања налази се највећа светиња у овом крају, манастир Ступље.



Ово је апел и молба свима којима је до ИСТИНЕ стало, јер ИСТИНА коју проповиједа света Православна црква стара је два миленијума. ИСТИНА провјерена у милионима вјерних сљедбеника од Христа до наших дана и надаље у вијекове до другог доласка Господњег. АМИН...